Masovni pokret protiv dolaska Rio Tinta u Srbiju je prošle subote, 11. decembra, položio svoj do sada najveći ispit. Nakon nedelju dana, tokom kojih su krenule da se otvaraju prve strateške pukotine između dosadašnjih koordinatora protesta (saveza ekoloških organizacija i inicijative „Kreni-promeni“), i uprkos značajnom pogoršanju vremena i veštom manevru režima koji se odlučio na taktičko povlačenje i usvajanje zahteva protesta vezanih za zakone o eksproprijaciji i referendumu, hiljade i hiljade ljudi blokirale su na sat vremena saobraćaj širom Srbije i time ponovo presekle žile-kucavice robe i kapitala.
Značaj prošle subote ne može se dovoljno naglasiti. Svi mi koji smo izašli na ulice i puteve pokazali smo da je gnev naroda moćniji od laviranja samoprozvanog vođstva pokreta, jeftinih trikova režima i nepovoljnih vremenskih uslova. Pokret je prebrodio kritičan trenutak i nastavlja da vrši pritisak da se ugovor sa Rio Tintom obelodani i raskine. Svi koji su izašli pokazali su da su spremni na dalju borbu, u šta smo se i sami uverili na centralnoj tački blokade, ispred beogradskog Sava centra. Tu se okupilo i auto-put blokiralo preko 2000 ljudi. Održani su i kratki govori, u kojima su se okupljenima obratili Aleksandar Jovanović Ćuta i Desimir Stojanov Desko, osvedočeni borci protiv malih hidroelektrana na Staroj planini.
Mi smo, zajedno sa svojim simpatizerima i simpatizerkama, okupljeni u blok oko parole „STOP INVESTITORIMA – SPASIMO PRIRODU!“, izašli u još većem broju nego prošle subote. Ova parola nastavlja da bude prepoznata kao jedna od centralnih političkih poruka pokreta. Bezmalo svako ko je porazgovarao s nama podelio je viđenje da blokade moraju da se nastave i da je ključno u njih uvući i druge društvene snage, na prvom mestu sindikate. Mnogi su se obradovali pozivu na diskusiju o daljoj strategiji pokreta, koju ćemo održati u petak, 17. decembra. Smatramo da je za pokret ključno da se slični događaji organizuju što češće i u što više mesta, kako bi svi u njega uključeni imali način da diskutuju o izazovima sa kojima se suočavaju i da kolektivno pronalaze rešenja za njih. Naročito nas je ohrabrilo to što su i drugi ljudi u pokretu prepoznali naše parole kao svoje i sami prilazili kako bi ih nosili i razgovarali sa nama.
S druge strane, na samom protestu mogli su se videti i malobrojni prilagođeni nedićevski simboli, najupečatljivije u vidu ogromne zastave samozvane „eko-čete“. Gotovo je izvesno da se radi o majušnoj manjini ekstremnih desničara koji žele da zloupotrebe ovaj pokret i skrenu ga dalje od ostvarivanja njegovih ciljeva. Kao ni režim, ni oni ne nude alternativu postojećem ekonomskom modelu i zavisnosti od krupnog kapitala, usled čega su njihove parole potpuno neprilagođene, a intervencija u pokret jalova. Ipak, bitno je da progresivni blokovi na blokadama nastave da rastu i jačaju kako bi nudili konkretnu alternativu njihovom mračnjaštvu i osnaživali demokratiju unutar pokreta. Zato pozivamo sve koji nas prate da nam se jave i uključe se u koordinaciju zajedničkih izlazaka na proteste. Zajedno možemo iskoristiti ovu priliku da utemeljimo potpuno novu politiku masovnih mobilizacija u Srbiji – politiku koja interes svih onih koji žive od svog rada stavlja iznad interesa profita i oblikuje društvo u skladu sa time. Politiku koja bi značila da se bilo kakva odluka o litijumu u Srbiji donosi od strane radnog naroda Srbije, demokratski, sa svešću o njegovim interesima, kako na kratki tako i na dugi rok.
Ipak, iako smo uspeli da nastavimo borbu, to još ne znači da smo pobedili. Pritisci se nastavljaju, kao i represija – brojni učesnici i učesnice protesta javljaju da su krenule da im stižu krivične prijave zbog učešća na blokadama koje policija snima. Takođe znamo i da je heroj prve blokade u Šapcu, Dragan Milovanović Crni, dobio otkaz i da prima nebrojene pretnje otkako je zaustavio bager koji je krenuo na masu. Režim i neprijatelji pokreta koristiće slične prljave trikove da nas oslabe. Mi se protiv njih moramo boriti solidarnošću i omasovljavanjem. Kao što blokade pokazuju, iz subote u subotu, kada smo snažni i ujedinjeni oko zahteva, provokatori i režim ne usuđuju se da nas napadnu. Zato moramo aktivno razmišljati i diskutovati kako da ostvarimo centralni zahtev i oteramo Rio Tinto iz zemlje.
To nas vraća na naše tri ključne tačke za dalji razvoj pokreta:
1) Borimo se dok ne oteramo Rio Tinto iz Srbije.
2) Gradimo struju u pokretu koja se protivi svim gigantskim kompanijama, stranim ili domaćim, koje žele da prisvoje litijum iz Srbije, i koja se zalaže za to da se o eksploataciji rude odlučuje demokratski.
3) Vršimo pritisak na sindikate da svoje resurse uključe u pokret i doprinesu njegovoj pobedi.
Javi nam se i uključi se!