Naša članica, Leontina Arežina, prenosi utiske sa novosadskih protesta.
U trenutku kada su objavljeni rezultati ovogodišnjih predsedničkih izbora u Srbiji, nezadovoljstvo, koje se godinama akumuliralo zbog režima koji vodi politiku mera “štednje” je konačno došlo do izražaja. Pre svega, jasno je da rezultate izbora nikako ne možemo smatrati uzrokom nezadovoljstva o kojem je reč! O tome svedoče i socijalni zahtevi, koji su nastali iz spontanog udruživanja ljudi na ulicama. Protestne šetnje kao izraz nezadovoljstva stanovnika i stanovnica Srbije, nisu zaobišle ni Novi Sad. S obzirom da protesti traju skoro tri nedelje, u retroperspektivi je moguće govoriti o njihovim etapama kao i o zajedničkim simptomima u svim većim gradovima Srbije.
Prvu etapu je označio izlazak velikog broja mladih ljudi na ulice i njihovo nazivanje bezglavim buntovnicima koji ne znaju šta hoće – mediji su ih bezobzirno ignorisali. Ubrzo te “prazne” glave formulišu svoje zahteve koji će probuditi i prizvati širi sloj populacije u akciju. U tom prvom energičnom naletu su se u Novom Sadu pojavili socijalno veoma angažovani transparenti, uključujući i one na jezicima nacionalnih manjina.
U drugoj etapi protestnog talasa, najprogresivnija studenstka organizacija u poslednje vreme, Studentski pokret Novi Sad, zauzima odlučujuću ulogu u artikulisanju zahteva. Naime, ta organizacija već od početka uviđa da masovno nezadovoljstvo nije palo sa neba, te da se protest ne sme postaviti površno (isključivo kao demonstracija protiv Vučićeve autoritarne vlasti) već da se on mora usmeriti ka rušenju celokupne prakse tzv. politike odozgo. To bi zahtevalo rušenje bazičnih ekonomskih parametra, na kojima se takva politika zasniva. Upravno se na tom tragu sjedinila borba novosadskih studentkinja i studenata za javno finansirano i svima dostupno obrazovanje, koju vode skoro dve godine, sa borbom radnica i radnika, penzionerki i penzionera. Rezultat te ujedinjene borbe jeste prihvatanje i proklamovanje socijalnih i antikapitalističkih zahteva i parola. Prvi put u poslednjih nekoliko decenija ovi masovni protesti svedoče o spremnosti stanovnika Srbije da se ujedine protiv sistema, koji se hrani ljudskom radnom snagom, kako bi eksploatacijom iste, obezbedio ogromno bogatstvo malobrojnoj eliti.
Studentkinje i studenti već nedeljama neumorno rade na tome da se povežu sa različitim sindikatima kako bi ovi protesti mogli da se usmere ka borbi za promenu odnosa moći u našem društvu. S tom odlučnošću, uspeli su da dobiju podršku od novosadskog Sindikata Nezavisnosti, Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Foruma beogradskih osnovnih škola. Pored toga, stiglo je i pismo podrške od Studentskog zbora Filozofskog Fakulteta Zagreba i Kluba studenata Filozofskog Fakulteta, koji se takođe godinama unazad bore protiv nametanja tržišne logike na obrazovni sistem. Važno je istaći, da su neumorni borci i borkinje sa ulica Novog Sada bili spremni da se solidarišu i sa radnicama i radnicima pošte, koji su 19. aprila najavi štrajk. Međutim, iako doskora nismo mogli da vidimo ovaj stepen solidarnosti, represivni mehanizmi vlasti su se pokazali dovoljno spretnim da za sada spreče efikasno samoorganizovanje naroda.
Moć solidarnosti koja se pojavila na ulicama u proteklih par nedelja tek će da ispoji svoj pun potencijal u pravcu osnaživanja ideje politike odozdo. To će se desiti ako ljudi angažovani u protestima nastave da rade na konkretnim problemima koji se javljaju u našem društvu. U tom pogledu govorimo o jednoj novoj perkspektivi koja će se iskristalizovati upravo radom različitih studentskih, političkih i sindikalnih organizacija. Otvaranjem ove treće etape, mora se imati u vidu da problemi koji se javljaju u Srbiji nisu izolovani, već da su oni isti u celom regionu. Takav uvid osnažuje stav, koji je Studentski pokret Novi Sad već na početku valjano konstatovao, da je jedini put ka stvaranju prostora za zdrave društvene odnose onaj, koji će nastojati da radikalno preokrene postojeće društveno-ekonomske parametre. Sledeći korak u tom pogledu jeste udrživanje svih radnica i radnika, jer su oni ti pomoću kojih je moguće postići radikalnu promenu!
Ima nas! Besni smo! I nećemo više da trpimo diktaturu kapitala!