Prenosimo članak jednog od vodećih ličnosti britanskog antiratnog pokreta povodom do nedavno sve izvesnije vojne intervencije Britanije u građanskom ratu u Siriji. Članak jasno objašnjava istorijat konflikta u Siriji, te i zašto ratno huškanje Zapada takođe sve neposrednije uvlači Rusiju u konflikt. Budući da je sinoć i došlo do prve vojne intervencije Rusije van granica bivšeg SSSR-a nakon njegovog raspada, ovaj se članak može shvatiti kao dalekovid. On takođe pokazuje da je za revolucionarnu levicu najbitnije da ostane protivnica svoje vladajuće klase, kako bi ojačala svoje pozicije protiv svojih vladara, ali i kako bi otvorila prostor za pokrete odozdo u zemljama žrtvama imperijalizma da se bore za interese najširih društvenih slojeva protiv vladara u svojim zemljama. Ukoliko dolazi do mešanja imperijalizma, zapadnog i istočnog, u nekoj zemlji, progresivni pokreti bivaju oslabljeni. To se jasno vidi na Balkanu, gde taktika zavadi, pa vladaj, sprečava rađanje autentičnih radničkih pokreta već decenijama. Sada se jasno i vidi u Siriji, gde imperijalističko mešanje pokazuje opasnost širih ratova i sukoba na svetskom planu. Nama u Srbiji mora da bude u prvom planu ono što se dešava na Bliskom istoku, jer se Aleksandar Vučić priključio zapadnom imperijalističkom pohodu protiv tzv Islamske države. Jasno je da je imperijalistička intervencija na Bliskom istoku izazvala mnoge smrti i humanitarnu katastrofu, koja je dovela i do izbegličke krize u regionu i Evropi. Rešenja za probleme koje stvara imperijalizam ne možemo naći podrškom jednoj ili drugoj imperijalističkoj sili, niti u uskim granicama nacionalnih država, već u međunarodnoj solidarnosti koja se stvara odozdo i protiv svih vladajućih klasa. Ni Vašington, ni Moskva, već međunarodni socijalizam!
Džon Ris: Bombardovanje od strane Ujedinjenog Kraljevstva će povećati civilne žrtve, broj izbeglica i regrutaciju u Islamsku državu, ojačati Asada i rasplamsati trku u naoružanju velikih sila u regionu. To je sama definicija katastrofe inostrane politike koja samo čeka da se dogodi.
Dejvid Kamerun će uskoro pozvati na glasanje Donjeg doma o tome da li treba bombardovati Siriju. Kao i prethodni premijeri koji su hteli da dobiju glasove za rat, oslanjaće se na argument da “nešto mora biti učinjeno ”. Ovog puta, taj argument se odnosi na rešavanje izbegličke krize. Kamerun će tvrditi da je Sirijski konflikt toliko ozbiljan i da traje toliko dugo da je bombardovanje sasvim pogodno za rešavanje ovog problema, pogotovo onog dela problema koji ugljučuje rast Daesh-a (IsIL).
Evo par razloga zbog čega ovakav pristup nikada nije bio funkcionalan, pa ni sada:
1.
Stradaće nedužni. Ne postoji “pametna bomba” koja je toliko precizna da uvek pogađa metu, čak i pod pretpostavkom da je meta legalno, legitimno i ispravno identifikovana. Oko 20 civila poginulo je samo prošle nedelje u vojnom napadu SAD-a u Al Raki. SAD su zaista i priznale da su joj pravila za izbegavanje civilnih žrtava labavija u Siriji nego drugde. Kao što pokazuje trenutno bombarovanje Jemena od strane Saudijske Arabije, podržano od strane Ujedinjenog Kraljevsatva, kao u svakom modernom ratu većinu stradalih činiće nedužni civili.
Napadi UK možda mogu biti i mali kao u Iraku, ali kao takvi biće neefikasni i nepotrebni. Ukoliko budu pak veći, biće civilnih žrtava.
2.
Ovo će samo povećati broj izbeglica. Više granata znači više uništenih kuća, bolnica, škola i infrastrukture, što će zauzvrat povećati broj ljudi koji beže iz Sirije. U proteklih godinu dana bombardovanja Sirije od strane SAD broj izbeglica je vrtoglavo porastao sa 2,7 milion na preko 4 miliona
3.
Bombardovanje je najbolji način da se poveća regrutovanje ljudi za Daesh. Upravo zato što potvrđuje Daesh-ovu sliku zapada kao kolonijalane, okrutne, bezakonite horde odlučne da zbriše muslimane. Više od 6 000 ljudi se pridružilo Daesh-u samo u prvih mesec dana bombardovanja prošlog septembra. Izraelske novine „Haaertz“ izjavljuju: “ Brojne vođe sirijskih pobunjenika koje, nastavljajući da se bore protiv Asadovog režima, se takođe protive ID prijavljuju da bombardovanje dovodi do sve veće podrške lokalnog stanovništva džihadistima”.
4.
Ovo neće funkcionisati. SAD je izvršila preko 1 600 bombardovanja za manje od godinu dana, uz ilegalnu i prikrivenu pomoć RAF-a (Royal Air Force, vazdušne snage UK). Za to vreme, Daesh je puno napredovao stavljajući nove delove Sirije pod svoju kontrolu.
5.
Ovo znači produženje rata za obe strane. 2013. Kamerun nije uspeo da dobije glasove za bombardovanje.. ali je onomad hteo da bombarduje Asada, što bi doprinelo Daesh-u. On sada, naravno, želi da bombarduje Daesh, što bi zasigurno pomoglo Asadu. Svakako, trenutno bombardovanje od strane SAD je u prikrivenoj saglasnosti sa Asadovim režimom, jer da nije, Asad bi koristio PVO sisteme i svoje vazdušne snage da obori avione SAD. Ovo je možda čak i ono što Kamerun želi jer se plaši pada Asadovog režima i uspona Daesh-a. Ali ono šta ovo zaista pokazuje je to da bombardovanje prolongira rat tako što pomaže Daesh-u da skupi vojnu snagu dok istovremeno jača Asadov režim.
6.
Više zapadnjačkog bombardovanja značiće veću pomoć Rusije Asadu. Rusi već povećavaju svoju pomoć Asadu jer se plaše njegovog poraza od strane Daesh-a . Uz to, SAD i UK žele da izbace Rusiju iz bilo kog mirovnog plana, tako da će bilo kakvo mešanje UK značiti još jednu trku u naoružanju na Bliskom Istoku.
Pozadina: Kako je došlo do ovoga?
Inicijalna faza pobune protiv Asadovog režima je bila deo drugog talasa Arapskih revolucija u martu 2011. Prvi talas 2010. u Tunisu i početkom 2011. u Egiptu iznenadio je tamošnju elitu i velike sile. Drugi talas u Bahreinu, Libiji i Tunisu, pak i nije. Elite su bile spremnije da odgovore smrtonosnom vojnom silom, a obližnje reakcionarne države, pogotovo Saudijska Arabija i Katar, kao i velike sile, intervenisale su dosta brže, direktno i indirektno.
Asadov pokušaj da uništi pokret otpora je brzo militarizovao obe streane. Prerastajući u građanski rat ovo je bilo pogubno po pokret otpora. Rat znači oružje, a oružje znači novac. Novac, svakako znači zavisnost od lokanih reakcionarnih država i imperijalističkih snaga.
SAD je blokirala mirovni proces koji je uključivao sirijski režim 2012. iako je Rusija ponudila smaknuće Asada sa vlasti . Umesto toga, podržali su takozvanu „umerenu“ Slobodnu Sirijsku Armiju u pokušaju da promene vlast u Damasku.
Ovo je izobličilo i na kraju delegitimizovalo Slobodnu Sirijsku Armiju kao predstavnika Sirijske borbe, što je otvorilo prostor za širenje Daesh-a. Slobodna Sirijska Armija je sada praktično prestala da postoji . Ovaj proces je potpomognut činjenicom da su Zalivske države i Turska bile spremne da nezvanično potpomognu Daesh protiv Asadovog režima kako bi zadobile kredibilitet u regionu.
Sada Daesh nema potrebu za ovom vrstom pomoći zbog svojih unutrašnjih prihoda, pogotovo od prodaje nafte. Sudeći po Majklu Stivensu, direktoru Kraljevskog Ujedinjenog servisnog Instituta u Katru : “ID eksportuje 9000 barela nafte dnevno po ceni on 25 do 45 dolara po barelu. Nešto ide Kurdskim posrednicima na putu ka Turskoj, nešto za potrebe same Islamske države, a nešto Asadovom režimu koji za uzvrat ID-u prodaje oružje”
Trenutno Asad kontroliše manje od petine Sirijske teritorije, mada to obuhvata većinu gradova na zapadu zemlje. Druge islamske borbene grupe kao što je al-Nusra, kontrolišu manje delove zemlje. Kao najefikasniji borci protiv Daesh-a pokazali su se Kurdi, ali njihov domet ne ide dalje od Kurdskih teritorija.
Naravno, postoje lokani odbori u Siriji, neki od njih levičarski, koji nastavljaju da guraju progresivnu politiku, ali su previše izolovani i nedostaje im efektivne prisunosti u nacionalnoj politici. Neki na sirijskoj radikalnoj levici se naravno protive zapadnjačkim intervencijama kao što se protive i Asadu. Ali teror rata, direktne i indirektne intervencije imperijalističkih i lokalnih sila, uspon varvarske, kontra-revolucionarne sile, Daesh-a, prisutnost Asadovog režima, sam broj ljudi koji su izbegli, su sveli progresivne politike na Kurdsku borbu za preživljavanje i malo šta drugo.
Ono što je potpuno sigurno je to da Zapadnjačko bombardovanje neće doprineti nikakvim progresivnim težnjama u Siriji. Čak i kada je izgledalo da to ipak čini, na primer bombardovanje Daesh-a u Kobaniju, šire posledice su bile katastrofalne. Podrška SAD i NATO-a je omogućila Turskoj da započne katastrofalan rat protiv Kurda u Turskoj i Siriji…sve pod zavesom rata protiv “terorista”. Jedan izvor nam govori da se : “Turska strana nada da će da iskoristi potrebu SAD za aerodromom Inkirlik kao keca u rukavu u direktnom sukobu sa Kurdskom Radičkom partijom i sa namerom da osujeti progres u severnoj Siriji uz pomoć Kurdske nacionalističke demokratske unitarne partije koja je podržana od strane SAD-a.
Cena koju je Turska platila za ovo zeleno svetlo, je naravno dogovor da SAD može da koristi Inkrilik za napade na Siriju.
Bombardovanje od strane UK može dovesti samo do povećanja broja civilnih žrtava, izbeglica, regrutovanih u Daesh, dok će u isto vreme jačati Asadov režim, povećati međusobnu trku u naoružanju imperijalnih sila i potpomoći Turskoj u napadima na Kurde. Ovo je definicija katastrofe koja samo čeka da se dogodi.
Preveli Jovan J. i Ognjen U.