Naša članica Jelena Riznić o protestu podrške Mariji Lukić, toku suđenja Milutinu Jeličiću Jutki i o značaju borbe protiv seksualnog nasilja za radnički pokret u Srbiji.
U ponedeljak, 23. septembra, nastavljeno je suđenje Milutinu Jeličiću Jutki, nekadašnjem predsedniku opštine Brus, kog je prijavila Marija Lukić zbog višegodišnjeg seksualnog uznemiravanja. Iako Jutka i njegov advokatski tim već mesecima koriste različite srategije odugovlačenja procesa sa ciljem zastarevanja, jučerašnji pretres je ipak održan. Kao i prethodnih puta, i u ponedeljak smo se priključile grupi aktivistkinja iz Beograda, Zrenjanina i Kruševca u protestu ispred Osnovnog suda u Kruševcu kako bismo sve zajedno izrazile podršku Mariji, ali i drugim ženama čije su krivične prijave protiv Jeličića usled nedostatka dokaza odbačene.
Jeličić je u svom iskazu negirao da je uznemiravao Mariju tvrdeći da su „za normalnu ženu dovoljne dve do tri poruke, a ne 15000“, kao i da je „to sve laž i politička manipulacija“. On i njegov advokatski tim zatražili su neuropsihijatrijsko veštačenje Marije Lukić, kao i pozivanje 30 novih svedoka, što ostavlja prostor i za nova odlaganja. Naredno ročište zakazano je za 6. novembar.
Slučaj Marije Lukić nažalost je tek jedan od primera seksualnog uznemiravanja žena. Međutim, ovaj slučaj može imati veliki potencijal za izgradnju ženskog pokreta u Srbiji, upravo zato što ukazuje na probleme sa kojim se žene susreću na tržištu rada, a ujedno i na potrebu da se ovim pitanjem – i načelno problemom disbalansa moći između muškaraca i žena – bave sve organizacije koje se bave i radnim pravima, a na prvom mestu sindikati. Podrška Mariji Lukić, kao deo borbe protiv seksualnog uznemiravanja, ne samo da podstiče druge žene da puste glas i progovore o sopstvenom iskustvu, je ta borba ključna za stvaranje dostojanstvenih uslova rada za sve žene. Svako naše organizovano pojavljivanje na ročištu nije samo čin alarmiranja javnosti da sud ne bi olako podlegao pritiscima lokalnog moćnika i SNS-ovog funkcionera. Ono je podrška Mariji Lukić, ali i svim ženama koje trpe seksualno uznemiravanje i bore se da nasilnike izvedu pred sud, podsetnik da je naša borba univerzalna i kolektivna. Smisao odugovlačenja nije samo sistemski mehanizam da se nasilnik što bezbolnije „izvuče“ – iscrpljivanje žrtve ima za cilj da obesmisli kažnjivost, a time podigne prag društvene tolerancije na seksualno nasilje. Zato je važno da ostanemo uporene i dosledne. Borba se nastavlja, a radnice su uz Mariju Lukić!