Sam početak nove godine obeležila je sramna izjava episkopa bačkog Irineja, koju su domaći mediji preneli 1. januara, a u kojoj pomenuti crkveni velikodostojnik nedvosmisleno poziva na progon LGB populacije. Komentarišući najavu Zakona o istopolnim partnerstvima, koji bi, prema rečima Gordane Čomić, ministarke za ljudska prava i društveni dijalog, trebalo da bude donet tokom 2021. godine, Irinej je izjavio da je „homoseksualno ponašanje neprihvatljivo“, te da „ne prihvatamo nametanje homoseksualnosti odraslima i deci kao ravnopravne ’orijentacije’“.
Već se na osnovu ove izjave može zaključiti da nije reč tek o ličnom stavu, već o institucionalno dirigovanom napadu na ljudska prava već ugrožene LGB manjine. Dok izjava episkopa bačkog upućuje na navodni povlašćen položaj LGB populacije na Balkanu, surova realnost je da je najveći broj gejeva i lezbejki na ovim prostorima i dalje disproporcionalno pogođen nasilnim napadima, o čemu svedoči i incident iz susedne Hrvatske koji se dogodio samo pet dana ranije.
U subotu, 26. decembra, u zagrebačkom parku Maksimir dogodio se napad na pedesetogodišnjeg gej muškarca kome su nanete teške telesne povrede. Prema izjavi oštećenog, oko pola 10 uveče krenuo je u šetnju parkom, kada su sa obližnje klupe počela da mu dobacuju dvojica muškaraca. Najpre su ga pitali da li ima upaljač, a nakon što je odgovorio da nema, usledila su pitanja o tome zašto je tu i s kim se nalazi. U želji da izbegne konflikt, oštećeni je tada rekao da se sastaje sa prijateljem i produžio dalje.
U povratku iz šetnje susreo se sa istom dvojicom muškaraca, i nakon što je prošao pored njih, pogodio ga je Molotovljev koktel koji mu je zapalio jaknu i naneo opekotine II stepena – po licu, vratu i ruci. Zahvaljujući intervenciji dvoje prolaznika, vatra je ugašena, a nesrećni čovek je odveden u bolnicu, gde se trenutno oporavlja od teških povreda.
„Živimo u 21. stoljeću i žalosno je što se događa. Gay jesam, ali to je moja osobna stvar. Prvenstveno sam čovjek koji pošteno 28 godina radi svoj posao u zagrebačkoj gradskoj tvrtki. Ne znam kako ću se ovakav vratiti na posao jer sam ruglo. U sekundi mi se promijenio život“, izjavio je povređeni čovek za hrvatske medije.
Iako do sada nije otkrivena povezanost dvojice napadača ni sa jednom ekstremno desničarskom organizacijom, ovaj napad je samo jedan od pokazatelja da i dalje živimo u društvu gde je homofobija sistemski neprepoznata i tolerisana. O normalizovanosti homofobnog nasilja svedoči i februarski incident na karnevalu u Imotskom, gde je u gotovo ritualnom činu spaljena lutka koja reprezentuje istopolni par sa detetom. Spaljivanje je bilo praćeno aplauzom, ovacijama i plesom okupljene mase.
I dok se hrvatski (a odnedavno i domaći) političari međusobno utrkuju ko će deklarativno pokazati veću podršku istopolnim partnerstvima, kao u slučaju nedavnog donošenja Zakona o životnom partnerstvu osoba istog spola ili pojavljivanja potpredsednika hrvatske vlade zaduženog za ljudska prava, Borisa Miloševića, na zagrebačkom Prajdu u septembru, izvesno je da najveći deo ove podrške ostaje „mrtvo slovo na papiru“, dok gejevi i lezbejke iz radničke klase nastavljaju da budu mete brutalnih i nekažnjenih napada.
O nezainteresovanosti nadležnih organa za prepoznavanje i adekvatno sankcionisanje homofobnih napada svedoči šturo i nespecifično saopštenje zagrebačke policijske uprave povodom napada na pedesetogodišnjeg muškarca: „Jučer, 26. prosinca oko 21.40 sati u Maksimiru, Maksimirski perivoj, u parku je 50-godišnjak teško ozlijeđen na način da je zadobio opekline te mu je liječnička pomoć pružena u Klinici za traumatologiju, ozljede zasad nisu okvalificirane. U tijeku je utvrđivanje svih okolnosti ovog događaja.“
Ovaj stravičan zločin je podsetnik na to da ustaljeno organizovanje za LGBT prava, po NVO modelu, koji se zasniva na lobiranju kod države, ne može ni na koji način da zaštiti bilo koga osim najprivilegovaniju manjinu te populacije.
Isto tako, izjava episkopa bačkog Irineja, pored toga što predstavlja primer manipulativne propagande protiv LGB populacije, nažalost je i mogući katalizator za buduće homofobne napade.
Mi, članice i članovi Marks21, smatramo da borba protiv homofobije mora biti organizovana odozdo kao neizostavni deo radničke borbe. U Srbiji je nedavno osnovana Lezbejska i gej solidarna mreža koja se zalaže za organizovanje gejeva, lezbejki i biseksualnih osoba na radničkim, a ne elitističkim osnovama.
Nadamo se da će nam se u ovoj borbi priključiti i druge inicijative širom Balkana u cilju uspostavljanja mreže jednog radikalnijeg, masovnijeg i klasno zasnovanog organizovanja za prava ljudi istopolne seksualne orijentacije. Homofobija je otrov radničke solidarnosti i kao takva mora biti u potpunosti iskorenjena.