U četvrtak smo organizovali Zoom tribinu pod nazivom „Kako odbraniti škole od korone?“, podstaknuti ponovnim otvaranjem škola ovog meseca. Prosvetni radnici i radnice od početka epidemije koronavirusa predstavljaju jedan od ključnih delova radničke klase, koji je u uslovima duboke zdravstvene i socijalne krize uložio velike napore da bi se prošla školska godina uspešno završila. Ipak, i pored činjenice da se sa epidemijom suočavamo već više od pola godine, na početku nove školske godine su ključni akteri u obrazovnom procesu – nastavno osoblje, roditelji i deca – prepušteni sami sebi. O svemu tome smo razgovarali sa našim sagovornicima i sagovornicama.
Moderator je bio član naše organizacije, Nikola Tucakov, a tribinu je preko Fejsbuka i Zoom platforme pratilo oko 50 ljudi. Na tribini su učestvovali Jadranka Stanić koja je govorila iz perspektive roditelja, Milan Jevtić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca, Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine i Anja Ilić, aktivistkinja naše organizacije.
Jadranka Stanić, naša prva govornica, istakla je koliko je početak nove školske godine bio neplanski i preuranjen, uzimajući u obzir buktanje epidemije. Roditelji su bili na posebnom udaru i tokom prošle školske godine, odnosno od početka epidemije u martu – u uslovima onlajn nastave, očekivanja od dece i roditelja bila su višestruko veća. Uz to, produženi boravak manje dece kod kuće značio je i da roditelji moraju da odsustvuju sa posla, što je za mnoge bilo neizvodljivo. Stanić je naglasila kako su klasne razlike posebno došle do izražaja tokom epidemije – Ministarstvo prosvete nije uzimalo u obzir to da li neko ima sredstva za praćenje onlajn nastave, a kada se ispostavilo da to nije slučaj, odgovornost je opet prebačena na roditelje koji su „neodgovorni“ jer njihova deca ne mogu da prate nastavu preko interneta ili televizije.
Sindikalni predstavnici koji su učestvovali u tribini istakli su potrebu za udruženim otporom ovom, u najmanju ruku, neodgovornom odnošenju prema prosvetnim radnicima i deci. Dušan Kokot se osvrnuo na to da meseci epidemije nisu bili dovoljni kako bi se sa više spremnosti krenulo u novu školsku godinu. Iako bi najveću odgovornost trebalo da podnese država, ona se ograničila na pisanje direktiva prosvetnim radnicima, koje su vrlo često bile u koliziji i time su dodatno otežavale rad nastavnom osoblju. Kokot je posebno istakao značaj solidarnosti u periodu duboke socijalne krize, budući da je dosadašnja strategija države bila prebacivanje odgovornosti na sve one koji nisu odgovorni za tu krizu – na „obične ljude“, škole, nastavnike, učenike, roditelje itd. Zbog toga nam je, prema Kokotu, potreban viši nivo organizovanosti za borbu.
S tim u vezi, Milan Jevtić je istakao da je jedan od najvećih problema koji ometaju borbu fragmentacija, kako na nivou pojedinačnih sektora, tako i na nivou celokupne radničke klase. Zato je potrebna i unutarsektorska, ali i međusektorska saradnja.
Oba sindikalna predstavnika su naglasila značaj akcionog jedinstva, te solidarnosti među svima onima koji su pogođeni aktuelnom krizom kapitalizma. Među njima je i ostalo zaposleno, nenastavno osoblje, u koje spadaju pomoćni radnici i radnice, čistači i čistačice itd., koji su podneli najveći teret epidemije, a i dalje žive od minimalne novčane zarade (često i manje od toga), na rubu siromaštva. Borba za radna prava zato mora obuhvatiti i njih.
Anja Ilić je istakla da je otvaranje škola integralni deo državne logike – logike profita, koja se svodi na svaljivanje krivice na radni narod. Zbog toga je potrebna solidarnost i saradnja na više nivoa – između nastavnog osoblja i roditelja sa jedne strane, ali i između različitih sindikata koji će istupiti sa jedinstvenim zahtevima. Ovo takođe znači i da mora postojati saradnja između različitih struka (na način na koji su lekari podržali prosvetare, i obratno), jer samo uz ujedinjeni otpor možemo da postignemo dobre rezultate.
Zato vas pozivamo da se priključite našoj organizaciji u izgradnji ove borbe i da se sindikalno organizujete na svojim radnim mestima, jer nijedna borba za svet koji neće biti vođen logikom profita nije uzaludna. Solidarnost je naša snaga!
Snimak tribine možete pogledati na našoj Fejsbuk stranici.
http://www.facebook.com/132536770103945/videos/657402734889194/