Uprkos dobroj organizaciji i masovnosti protesta održanog 15. oktobra, Ministarstvo prosvete odbilo je da ponovo razmotri studentske zahteve. Studentsko samoorganizovanje dobija na brojnosti i značaju, zbog čega se sve češće govori o konstituisanju univerzitetskog zbora, koji će objediniti delegate/kinje sa zborova pojedinačnih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Filozofski i Fakultet političkih nauka i dalje su u blokadi. Nove demonstracije najavljene su za utorak, 21. oktobar.
Zahvaljujući sramnom, i politički i ljudski nedopustivom, koketiranju sa neonacistima i njihovom intervencijom na plenumu Filozofskog fakulteta, studentski pokret 2014. zakoračio je u ponor propasti, dezorganizacije, kao i potpune moralne i političke degradacije, utemeljene na bezumnoj veri u mogućnost apolitičnog protesta, pa makar to bio i studentski.
Masovni izlazak na protest 15. oktobra, u čijoj su organizaciji učestvovali Savez studenata Beograda, Studentski front i samoorganizovani studenti, ponajviše sa Filozofskog, ali i sa drugih fakulteta (Filološki, Učiteljski, Ekonomski), ulio je novu nadu u borbu za rešavanje krucijalnog problema, napada neoliberalne države na visoko obrazovanje.
Studentkinje i studenti uspeli su da, makar u svom opravdanom gnevu prema SKONUS-u i Ministarstvu prosvete, postignu jedinstvo. Protestna kolona, od oko četiri hiljade učesnica i učesnika, krenula je sa Platoa u 14h i uputila se ka Ministarstvu prosvete u Nemanjinoj. Iako je zbog masovnosti skupa saobraćaj u centru grada, od Terazija do Slavije, bio zaustavljen skoro čitav sat, uprkos dugom i upornom protestovanju ispred Ministarstva prosvete, kao i iznenađujućem prisustvu velikog broja TV-ekipa i foto-reportera, protest je medijski nedovoljno ispraćen. Takođe, za svakog ko se u periodu između 14 i 16h našao u centru Beograda bilo je potpuno jasno da je na ulice izašlo mnogo više od trista ili petsto studenata, kako naručene vesti i reportaže saopštavaju.
Ministarstvu su predati istovetni zahtevi, za čije ispunjenje SKONUS, pokušavši da legitimiše svoj farsični i za studente nepovoljan dogovor, očigledno nije želeo da se izbori. Podsećanja radi, to su: 6 ispitnih rokova, mogućnost da se ostvari pravo na finansiranje apsolventske godine iz budžeta, ukidanje rokova za završetak studija i obustavljanje smanjenja budžetskih kvota za master. Kako je ministar Verbić, pod izgovorom da može da pregovara isključivo sa SKONUS-om, odbio da razgovara sa studentskim delegatima, sledeće protestno okupljanje, koje će, očekivano, biti radikalnije, najavljeno je za 21. oktobar.
Konačno imamo prostora za optimistične prognoze u svetlu bolje integracije studentskog pokreta, kao i naznaka uspostvaljanja opštijih socijalnih konekcija. Naime, ne samo da je omasovljen broj studenata/kinja koji prepoznaju pogubnost Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, već se na sve više fakulteta praktikuje sazivanje zborova. Zahvaljujući toj činjenici, kao i zadivljujućoj borbenosti i entuzijazmu, koje su studentkinje i studenti pokazali u sredu, održan je prvi zbor Univerziteta na blokiranom Filozofskom, odmah nakon protesta. Transparenti „Samoorganizovani studenti Univerziteta u Beogradu“, „Svi u zborove, svi u proteste, svi u blokade“ ukazuju na značajan razvoj svesti o važnosti jedinstva i solidarnosti na nivou koji izlazi iz okvira borbe pojedinačnih fakulteta protiv vlastitih uprava, jer ono što suštinski povezuje sve fakultete nisu samo zahtevi na koje Ministarstvo uporno odbija da afirmativno odgovori, već i zajednički neprijatelj: implementacija bolonjskog sistema studiranja sa ciljem pretvaranja univerziteta u neoliberalno tržište.
Takođe, jedan od vrlo važnih koraka jeste uspostavljena saradnje sa sindikatima. U toku protesta pred Ministarstvom prosvete tj. za vreme neuspešnog očekivanja bilo kakvog odgovora od ministra ili drugih zvaničnika u ministarstvu, studentkinjama i studentima obratio se predsednik Udruženih sindikata Sloga, uputivši im reči podrške. Tokom protestne šetnje često je skandirana parola „Studenti, radnici, zajedno smo najjači“, što iskazuje izvestan stepen klasne osvešćenosti unutar dela studentskog pokreta i svakako pokazuje tendenciju okretanja ka levici i njenim idejama.
Međutim, medijska blokada, preovlađujuća klima apolitičnosti među studentima i još uvek svež debakl u vidu apologije nacizma sugerišu određenu dozu rezervisanosti, uprkos, sveukupno, pozitivnim utiscima sa minulog protesta. Ipak, s obzirom da su Filozofski fakultet i Fakultet političkih nauka i dalje u blokadi, da se studentski pokret iz dana u dan širi i pretenduje da, formiranjem zbora na nivou Univerziteta, stvori konzistentno opoziciono telo spram SKONUS-a, jasno je da se od borbe ne odustaje, te da ona još uvek može zadobiti pravilnu političku artikulaciju i dublji socijalni značaj.