Krupan biznis biće pravi pobednik Svetskog prvenstva u fudbalu – dok obično stanovništvo Brazila gubi krov nad glavom. Enrike Sančez, socijalista iz Sao Paola, piše o posledicama ovog korporativnog pakla i novom pokretu koji je preplavio Brazil.
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbali i Olimpijske igre planirane za 2017. godinu našli su se u središtu borbe za preuređenje brazilskih gradova.
Na prvom mestu, radi se o uklanjanju čitavih porodica iz siromašnih radničkih naselja. Nedavno sprovedena studija zaključuje da će oko 250,000 ljudi biti izbačeno na ulicu.
Ovaj proces etničkog čišćenja i džentrifikacije – proterivanja velikog broja siromašnih i radnih ljudi u udaljenije krajeve – ima za cilj da produbi već započetu reorganizaciju gradova.
Špekulanti na tržištu nekretninama imaće na raspolaganju čitave nove oblasti, kao i planirane velike poslovne kvartove u kojima preovlađuju tržišni interesi.
Bes zbog ukidanja prava na grad potpalio je prošle godine masovne proteste protiv povećanja cene javnog prevoza.
Kada je Brazil izabran za domaćina ovih manifestacija, političari i fudbalski zvaničnici obećali su da se za izgradnju stadiona neće koristiti novac iz državnog budžeta.
Rekli su i da će namenske investicije odgovoriti na zahteve za javnim uslugama, posebno na one za prevozom.
Narod je, međutim, veoma brzo shvatio da se održavanje Svetskog prvenstva svodi na krupan biznis, većinski finansiran javnim sredstvima.
Po kratkom postupku odobreni zakoni obezbedili su da čelna fudbalska organizacija, Fifa, bude izuzeta iz poreskog sistema. Osim toga, omogućili su njenim sponzorima ekskluzivno pravo prodaje i pristupa lokacijama vezanim za održavanje prvenstva.
Ovim će se proterati neformalni radnici/e i trgovci, ali i ukinuti osnovno ustavno pravo na kretanje.
Lokalni organizacioni komitet Fife u svoj sastav ubraja i fudbalske zvaničnike upletene u korupcijske skandale.
Svetsko prvenstvo poslužilo je i kao izgovor za privatizaciju aerodroma.
Izgradnja
Najveće građevinske firme zabeležile su ogromne profite od izgradnje i renoviranja stadiona u 12 gradova-domaćina – i ovo se finansiralo izuzimanjem od poreza i državnim pozajmicama po preferencijalnim kamatnim stopama.
Na stadionima određenim za SP već je održano oko 25 štrajkova građevinskih radnika koji su zahtevali pristojne plate i uslove rada.
Nekoliko štrajkova spontano je održano bez podrške sindikata. Tokom nekih od njih, gazde su zahtevale policijsku represiju – a država ju je i obezbedila.
Svetsko prvenstvo pokazalo je svetu realnost s kojom se brazilsko radništvo suočava, posebno u građevinskoj industriji.
Osim žalbi zbog zlostavljanja na radu i nepoštovanja radnog zakonodavstva, osam radnika je poginulo tokom izgradnje stadiona, usled nedostatka mera bezbednosti.
Usled pritisaka zbog nezavršenih stadiona, Fifi je obezbeđeno još više budžetskih sredstava.
Čak se i lokalni guverner vladajuće Radničke partije (PT) požalio da je „prihvatanje uslova koje je Fifa nametnula bilo zamka”.
Ali savezna vlada – kojom PT predsedava još od 2003. godine – i državne vlade kojima upravljaju desničarske opozicione partije, ponašaju se kao Fifini igrači.
Efekti ovog takmičenja podstakli su održavanje nekolicine demonstracija.
Jedan od najvažnijih pokreta u ovoj borbi je Nacionalna artikulacija narodnih komiteta (Articulação Nacional dos Comitês Populares da Copa – Ancop).
U pitanju je koalicija aktivista/kinja protiv društvenih posledica Svetskog prvenstva, organizovana na nacionalnom nivou¬, koja je digla glas protiv pomenutih zakona, ali i za odbranu prebivališta, slobodu protesta i pravo na grad.
Pre i tokom trajanja Svetskog prvenstva u planu su razne akcije i demonstracije, poput velikog protesta održanog 15 maja.
Jedno je sigurno, Svetsko prvenstvo u Brazilu neće proći bez velikih borbi. Međunarodna solidarnost mogla bi da nam u njima pomogne.