U sredu, 1. februara, egipatska vojna hunta je iscenirala najveći zločin koji je egipatski fudbal ikada video. Preko 75 ljudi poginulo je u sukobu koji je isprva delovao kao tuča između navijača dva suparnička kluba. Ubrzo je uloga vojne hunte i policije izašla na videlo i već danima u Egiptu traju žestoki masovni sukobi između revolucionara i krvoločne vojne hunte nakrcane Mubarakovim generalima. Omladina zahteva ostavku vojne hunte i prelazak vlasti u ruke naroda. Prenosimo saopštenje naše sestrinske organizacije iz Egipta, Revolucionarnih socijalista, a ovde možete pročitati i svedočenje jednog od navijača. Pobeda za Egipatsku revoluciju! Šta je poruka zločina nad Ali Ultrasima – u kom je ubijeno preko 75 mučenika – trebalo da nam pokaže? Da li da kazni one snage i grupe koje su učestvovale u revoluciji i koje se i dalje bore protiv SCAF-a [vladajuća vojna hunta]? Ovaj zločin odigrao se na godišnjicu „Bitke kamila” – da li je time potvrđeno da odgovorni za tu bitku i dalje imaju uticaj i vlast i da mogu da počine nove zločine?
Da li je ovaj zločin, počinjen samo nekoliko dana nakon ukidanja vanrednog stanja, trebalo da poruči da bez gvozdene pesnice vanrednih zakona neće biti ni bezbednosti? Ili je njegov cilj bilo vaskrsavanje bauka haosa i paljenja Egipta, nakon što su revolucionarne snage uspele da očuvaju reputaciju revolucije i razotkriju neistinitost ovih scenarija?
Koju god da je poruku ovaj zločin trebalo da prenese, odgovor revolucionarnih snaga bio je jasan i glasan. Rekli smo „Ne”. Zločini počinjeni nad revolucionarnim snagama neće zaustaviti revoluciju, niti će pokolebati revolucionare. Vođe koje stoje iza „Bitke kamila” i koje vojni savet štiti, neće uspeti u svojim zamislima. Bedno će propasti, isto onako kao što su propali i prvi put, i poput Mubarakovog režima završiće u provaliji. Vanredno stanje nije zaštitilo Mubaraka od revolucije i neće zaštititi ni feldmaršala Tantavija.
Ceo plan je bio nespretno skovan. Nije mogao da prikrije sramnu umešanost policije, koja je stajala po strani i satima posmatrala klanje i ubijanje, bez da je i pokušala da zaštiti žrtve.
To revolucionarima šalje samo jednu poruku – revolucija mora da se nastavi i postigne svoje ciljeve, eliminisanjem Mubarakovog režima, u čijoj su srži njegova vojska i njihov vrhovni savet koji ga je štitio i koji nastavlja da ga štiti.
Grupe Ultrasa [fudbalskih navijača] koje su se na samom početku pridružile revolucionarnim redovima i koje su se borile zajedno sa revolucionarima, svakodnevno dokazuju da su sastavni deo revolucije. Ultrasi su u Egiptu nastali kao reakcija na vladavinu kapitalističke politike profita i pohlepe, koja pretvara fudbal u advertajzing tržište, podiže cene ulaznica i monopoliše prenos utakmica, kao i na brutalnost snaga bezbednosti. Tako su egipatske grupe Ultrasa nastale na sličan način kao i svi drugi pokreti protiv tiranije i eksploatacije.
Zato nimalo ne iznenađuje to da su Ultrasi pronašli svoje mesto u samom srcu revolucije, tragajući za slobodom i pravdom. Oni su podneli sve moguće žrtve kojima su se snage naše borbene revolucije izložile, odbacujući pljačku revolucije od strane vojnog saveta i ponovnu izgradnju ugnjetačkog i eksploatatorskog sistema.
Zločin koji se odigrao na godišnjicu „Bitke kamila” nije prosto novi pokušaj miniranja revolucionarnih snaga, nakon propasti politike klevetanja, tlačenja i terorizma, u cilju odvraćanja revolucionara od pobune.
Revolucionarni socijalisti i Ultrasi stoje čvrsto protiv ovog zločina. Sve revolucionarne snage koje se bore pozvane su da se ujedine i ustanu protiv pokušaja miniranja revolucije. Nakon razotkrivanja zavere sa Port Said stadiona, naš prvi zahtev je kažnjavanje njenih izvršilaca i onih koji nisu reagovali da je spreče.
Živeli Ultrasi – borbena frakcija revolucionara
Slava mučenicima, pobeda za revoluciju, sram kriminalcima
Revolucionarni socijalisti, 2. februar 2012.