Na ovom mestu ćemo tokom dana, s početkom u 14h, početi sa prevodima terenskih izveštaja Kevina Ovendena sa izbornih jedinica u Grčkoj. Kevin je prekaljeni progresivni novinar, pisac i aktivista koji prati grčku scenu i socijalne pokrete duže od 25 godina. Istaknuti je član koalicije Stop the War u Britaniji i aktivista pokreta za oslobođenje Palestine. Predvodio je pet uspešnih humanitarnih konvoja za Pojas Gaze i nalazio se na brodu Mavi Marmara kog su izraelske trupe presrele i tom prilikom ubile 10 ljudi, u maju 2010. godine.
Molimo vas da podržite ovaj poduhvat. Kevinovo izveštavanje finansira se prodajom majica Syriza: Greek for Hope, koje možete kupiti putem Philosophy Football.
Ovog popodneva objaviće se nekakav sporazum između Sirize i ANEL-a (Nezavisni Grci).
Predsednik u odlasku, Karolos Papulijas, obaviće ceremoniju Aleksisove zakletve kao premijera.
Tako ćemo dobiti ime za nominaciju novog premijera.
Aleksis će ubrzo morati da ode na Kipar da bi održao obećanje da će mu to biti prva lokacija za zvaničnu posetu. Biće pod ogromnim pritiskom da poseti Brisel ili čak Berlin.
Postovaću nešto više kasnije – uključujući i neke analize rezultata i današnjeg dramatičnog razvoja.
Okrugli sto u Atini nam počinje za 30 minuta.
Hvala Nikosu Ludosu
„Nesreća – Grci bačeni u populistički ambis“
Pribrana reakcija španske države.
U predstojećim mesecima očekujte ogroman broj referenci na italijanskog marksistu Antonija Gramšija.
To je super – sve dokle dobijemo celog Gramšija, a ne neka pogrešna čitanja.
Na primer – svi koji bi da prsnu malo Antonija preko pokušaja da naprave bilo kakav loš politički kompromis trebalo bi ovo da pročitaju:
Q1 § 120 [B str 120] (Zatvorske sveske, prva sveska)
„’Verujte mi, ne plašite se ni bitange ni zlobnika. Plašite se poštenog čoveka koji se samozavarava; on je pred sobom iskren, on veruje u dobro i svi mu veruju; ali, nažalost, on sebe zavarava po pitanju načina kojim će postići dobro za celi ljudski rod.’ Ovaj citat Abe Galijanija bio je uperen protiv osamnaestovekovnih ’filozofa’, protiv budućih jakobina, ali primenjiv je na sve one loše političare za koje se govori da su iskreni.“
Sajmon Hardi je ispod postavio pitanje zašto bi Siriza išla na savez sa ANEL-om kada, sa 149 mesta, to može da izazove KKE i druge da glasaju protiv nje.
Evo mog kratkog odgovora:
„Politika, a ne parlamentarna aritmetika, Sajmone. Označavanje krize kao ’vanrednog stanja nacije’ nije samo retorika. Ovo je izdaja političke orijentacije i političkog cilja.
U Sirizi postoje segmenti koji savez sa populističkom desnicom vide kao prirodan– strateški, hegemonski, narodni (laički), gramšijanski (siroti Gramši), ili na liniji sa Dimitrovim – razvoj.
Za to će pronaći bilo kakvo teorijsko „opravdanje“.
I… ti delovi Sirize nisu svi na njenom desnom polu. Nikako. Na primer, KOE – najveća maoistička grupacija u Sirizi – bi s lakoćom mogla da objasni potrebu za savezom sa ANEL-om.“
Evo kondenzacije (jedan namig marksističkim teoretičarima koji ovo čitaju – ostali, naviknite se na ovu reč; u ovom trenutku dosta je toga altiserijanskog u Grčkoj, kako unutar tako i van Sirize) spekulacija o podeli ministarskih mesta.
Za sada neću uračunavati ANEL, jer i dalje ne znamo pouzdano formu nijednog dogovora…
Veliko je pitanje – ko će dobiti finansije i šta raditi sa svim tim ekonomistima:
Deluje da će se sve prelomiti oko novca, kako smo pre tri dana ovde i predvideli
Janis Dragasakis trebalo bi da bude No2 u vladi
Janisa Varufakisa tipujem za finansije
Euklid Cakalotos kao drugorangirani ministar trezora
Jorgos Statakis (još jedan ekonomski mozak) postaće nešto poput ministra javnih radova (sumnjam da će imati toliko kejnzijanski naziv, no videćemo)
Dimitris Papadimulis se očekuje da bude ministar unutrašnjih poslova. Reka pretpostavlja da bi „neki poslanik Pasoka, verovatno Alekos Mitropulos, mogao biti postavljen na to mesto“.
Teodoros Dricas za ministra odbrane. On je već pozvao vojsku da je uveri u „kontinuitet države“. (Unidad Popular i ubistvo heroja Aljendea previše su ozbiljne teme za pravljenje usputnih, posprdnih poređenja.)
Kamenos je, međutim, takođe nagovestio da bi voleo tu poziciju, ukoliko ANEL i Siriza danas postignu sporazum.
Moglo bi da dođe do osnivanja novog ministarstva za migracije. To mesto otišlo bi Tasji Hristodulopulu.
Panajotis Skurletis deluje da će biti Malkom Taker (za one izvan Britanije: guglujte TV seriju „The Thick of It“).
Nikos Papas, Ciprasova desna ruka, takođe će dobiti nešto.
Nikos Kocijas, ministarstvo spoljnih poslova i ko zna koje još.
Zoi Konstantopulu je i dalje favoritkinja za ministarstvo pravde. Još jedna ili dve žene su u opticaju.
I nije baš neko postignuće po pitanju rodne ravnopravnosti. Biće još gore ako bude potrebno uračunati i ANEL.
Sve u svemu – ovo je samo spekulacija. U sadašnjoj konjukturi.
Ok, prvo – evo šta znamo da će se danas dešavati:
Ostalo je da se prebroji još 0.2 odsto glasova. Rezultat će biti:
Siriza 149 36,34%
ND 76 27,81%
ZZ 17 6,28%
Reka 17 6,05%
KKE 15 5,47%
ANEL 13 4,75%
Pasok 13 4,68%
10:30am – za dva sata Aleksis će se sastati sa Kamenosom iz Nezavisnih Grka (ANEL).
Zanimljivo je da se nalazi sa njima iako su ŠESTI. Reka je ČETVRTA. ANEL će imati 13 poslanika u novom parlamentu.
Od podne nadalje – očekujte ili dil sa Kamenosom ili još vremena za pregovore. Cipras će verovatno nastaviti da se sastaje sa drugima.
Ovde većina ljudi očekuje dogovor. Ali hajde da vidimo. Ne kupujem tu priču da je dogovor već postignut. Mada ni ne sumnjam da je moguć.
Do kraja dana mogli bismo da imamo i predlog konkretnog imena novog predsednika. Sinoć nam je rečeno da će u pitanju biti „iznenađenje“ [Aleksis, slobodan sam, ali za ove promene u Grčkoj možda bi bilo iskuviše nouveau da za predsednika imaš ne-Grka, polu-persijskog porekla].
Za koji trenutak ću sastaviti listu imena koja su u opticaju za zvanične pozicije u vladi.
Ovo je engleska verzija Katimerinija, lista grčkog krupnog biznisa, od ovog jutra.
U suštini – odlazeća vlada ostavila je za sobom neprijavljeni budžetski deficit. To smo već znali. Ali Katimerinija ovde izvlači neke neposredne implikacije.
PODSETNIK – memorandum trojke zahteva budžetski suficit (pre nego što dug odredi isplate) od tri odsto.
Siriza kaže da će ići na uravnoteženu budžetsku politiku. U kasici ima bar 2.3 milijarde evra manje nego što je vlada rekla.
Poreski prihodi su ili opali ili kasne. Pročitajte raniji post o porezima.
„Glavni izazov budućoj vladi biće ovogodišnji fiskalni proračuni, do kojih će se teško doći budući da se manjak povećao od kad su izbori sazvani pa do danas. Biće potrebno mnogo više vremena da bi se pokrili prihodi i rashodi nego što se to krajem 2014. činilo.
Kako stvari stoje, pregovori novog čelnika ministarstva finansija sa evropskim partnerima i Međunarodnim monetarnim fondom biće još više otežani sada kad su fiskalne brojke još gore nego što su prošlog meseca bile prikazane kreditorima. Na primer, 2014. godine primarni suficit izgleda da je dostigao tek 1.5 odsto bruto nacionalnog prihoda, spram 1.8 odsto koje je budžet za 2015. uračunao.
Prema zvaničnicima računovodstvene agencije, kašnjenje poreskih prihoda u poređenju sa ciljevima zadatim za januar iznosi preko milijarde evra. Kada to dodamo na 1.3 milijarde evra manjka iz 2014. ukupan fiskalni manjak iznosi 2.3 milijarde evra. Budžet za 2015. predvideo je primarni budžetski suficit u iznosu od tri odsto BDP-a.
Sve ovo ukazuje na potrebu za revizijom budžeta, budući da pored manjka prihoda, moraju da se uračunaju i ispunjenja predizbornih obećanja poput ukidanja jedinstvenog poreza na imovinu (ENFIA) i promene poreskih osnovica. Zbog toga će nova vlada morati da parlamentu predloži novi ili dopunski budžet koji će uključiti i nove procene za 2015.“
Prebrojano je 98.3 odsto glasova. Izgleda da se situacija skrasila na 149 mesta.
1) Ovo je ogromna pobeda levice.
2) Politika je takva da bi se i sa osvojenih 150 ili 151 mestom tražila koalicija u parlamentu. Argumenti o poželjnosti takvog pristupa, naravno, bili bi raznovrsni.
3) Suštinski politički argument ostaje isti:
Levica je pobedila. Anti-memorandumske snage su pobedile. Imamo mandat za anti-memorandumsku vladu levice – „nerazblaženu“, kako je to Aleksis rekao na Omoniji u četvrtak.
Od ovog jutra nadalje, što svaki deo levice bude aktivniji u mobilizaciji društvenih pokreta i snaga radničke klase koji su omogućili ovu izbornu pobedu i koji imaju pravo da procenjuju, zahtevaju, podržavaju i pritiskaju vladu, to bolje.
Malo ću da dremnem pa nastavljam za koji sat.
U medijima pokušava da se proturi informacija da je već napravljen dil sa Panosom Kamenosom iz Nezavisnih Grka o formiranju nekakvog pakta ili koalicije.
Nisam baš uveren da je dogovor već sklopljen. Mislim da tu ima dosta podmetačina.
U svakom slučaju – nekoliko prijatelja mi je skrenulo pažnju na to da „kamenos“ na grčkom znači „spaljen“.
Sećam se nereda iz 2008. kada je praktično sve bilo spaljeno, uključujući i „nacionalnu“ božićnu jelku (poput one na londonskom Trafalgaru).
Staviti nekoga ko se zove Kamenos u vladu je bukvalno poziv na omladinski ustanak.
Pazite šta sam rekao. To neće izaći na dobro…
Prebrojano je 97.22 odsto glasova. Siriza je i dalje na 149 mesta.
Šta drugo raditi u ovo doba noći nego čitati Kavafija. Evo velike Aleksandrine:
Kad stražar ugleda svetlost
Zima, leto, stražar sedi i nadgleda s krova Atreusove palate.
Ima dobre vesti da prenese. Video je kako se u daljini
pali vatra, srećan je; osim toga, naporan posao konačno je završen:
teško je sedeti tamo po celu noć i dan, po vrućini i hladnoći,
čekajući na vatru da se prikaže
na vrhu Arahniona.
Sada se dugo očekivani signal prikazao. Pa ipak, kad sreća dolazi
ona sobom donosi manje radosti nego što je bilo očekivano.
Ali makar smo toliko dobili: otarasili smo se
nade i očekivanja. Mnogo toga desiće se
u Atreusovoj kući: ne treba biti mudrac
pa to nagađati, sada kad stražar vidi svetlost.
Stoga, ne preterujmo.
Svetlost je dobra; i oni koji dolaze dobri su,
njihove reči i dela takođe.
I nadajmo se da će sve dobro proći.
Ali Argos može i bez kuće Atreusa.
Stare kuće nisu večne.
Mnogo će ljudi, naravno, imati puno toga da kaže.
Poslušajmo ih. Ali nećemo dati da nas zavaraju
reči poput Nezamenljivi, Jedinstveni i Veliki.
Nekog drugog ko je nezamenljiv, jedinstven i veliki
uvek ćemo za tren naći.
Suzdržaću se nakratko od daljeg komentarisanja. I dalje mi pristižu informacije sa svih strana, izlazim napolje da malo uživam kad već mogu.
Ali, za sada, telegrafski:
1) Ovo je pobeda levice
2) Aleksis ne potcrtava levičarski karakter pobede
3) 149 ili 151 prave razliku. Ali politika je unapred jasna. Sutra i u utorak održavaće se pregovori sa potencijalnim koalicionim partnerima.
4) Podsetnik:
a) vodeća partija ima tri dana da sastavi vladu, ukoliko nema apsolutnu većinu. To joj daje tri dana da odlazećem predsedniku izloži jasan plan kako će obezbediti podršku vladi u parlamentu.
b) manjinska vlada je ustavno posmatrano moguća. Takođe je i politički moguća, uzevši u obzir sastav parlamenta. Da li će Siriza uplivati u te vode ostaje pod znakom pitanja.
c) ne postoji mogućnost vlade bez Sirize. To je politički nemoguće, ako je i aritmetički izvodljivo.
d) kako je i Reka prihvatila, glasači će kazniti svakoga ko bude zahtevao nove izbore.
e) zato verujem da ćemo imati vladu, makar predvođenu Sirizom
5) Sutra se sastaje grupa ministara evrozone. Kreće stiska.
6) Raspoloženje na levici širom Evrope je u porastu. Svuda se slavi.
7) Sada je čas da se preduzme inicijativa. Za levicu – vreme je da rokamo i preduzimamo inicijativu gde god je to moguće. Kao i da oštrimo argumente protiv desnice i štednje.
Napisaću nešto koherentnije čim uhvatim priliku.
Bravo za Hjua Lorija – britanskog glumca – koji je na Tviteru čestitao Sirizi na pobedi 🙂
Teodorakis iz Reke
„Narod je glasao za nas ne zato što je besan već jer je to logičan način da se glasa… Mi imamo predloge. Mi hoćemo promene, promene bez da uništimo zemlju. Očekujemo od Sirize da ojača poziciju Grčke u Evropi. Potrebna nam je međupartijska saradnja. Jedna partija ne može da donese promene…
Loš znak je to što ZZ ima toliku podršku. Moramo da vidimo zašto pola miliona Grka glasa za njih…
Ne započinjemo novu predizbornu kampanju u ponedeljak. Bićemo tu. Ne želimo nove izbore…“
Da li ćete biti u vladi sa Nezavisnim Grcima?
„Dajte prvo da vidimo da li ćemo biti u vladi. Mi nećemo u vladu sa ljudima koji su protivni Evropi i neracionalni.“
Kako ja to vidim – priznanje da ne želi nove izbore je ujedno prihvatanje da će platiti cenu ukoliko odbiju da pruže podršku novoj vladi.
Brzi komentari na Ciprasov govor:
1) Sunce se pomalja – pravda i demokratija. Čist omaž Pasoku. Sunce u izlasku je/bio logo Pasoka.
2) Govorni stil – pauze i smene formalnog i neformalnog tona: pravo iz Andreasovog priručnika (btw, ne rugam se, zaista sam voleo Andreasov stil držanja govora, podešen kao Pasokov odgovor na Tasosa Birsima od Leni Rifenštal).
3) Nije rekao da je ovo pobeda levice.
4) Vlada za sve Grke je standardna priča svakog pobednika. Ne bih ništa posebno učitavao u to.
5) „Bye, bye Troika“ je jako. Dosta jako. Nemci su odlepili od mogućnosti da bi Trojka mogla biti smenjena. Jedino MMF ima pravnu nadležnost da nametne one elemente „programa“ koji se tiču socijalne politike. Zapravo bi bilo nelegalno da se ECB meša na takav način, kamoli EU komisija. MMF je zato neophodan.
6) Učvršćivanje u evru smo ali nećemo štednju (memorandum) politike.
7) Veliki akcenat u završnici govora na nacionalni suverenitet i dostojanstvo. Ovo je jezik prihvatljiv anti-memorandumskoj desnici.
Tako da – i dalje se hoda po konopcu. Ali kampanja je vođena s leva. Pobednički govor održan je s pozicije nacionalnog suvereniteta.
To bi mogao da bude signal dalje putanje.
I dalje se ne zna da li smo na 150 ili više.
Aleksis drži govor
Ok – koliko sam uspeo da zapišem:
„Grčka je signal Evrope koja se menja. Danas slavimo, a sutra započinjemo naporan posao. Narod je presudio da odbacuje štednju.
Narodna presuda je poništavanje memoranduma. Trojka je prošlost. Pa, pa, Trojka…
Svesni smo da nam grčki narod nije dao odrešene ruke. Dao nam je odgovornost da vodimo zemlju. Napravićemo vladu SVIH Grka.
Nezavisno od toga da li su glasali za nas ili ne. Svi zajedno ponovo ćemo izgraditi zemlju na pravednim osnovama. Obraćam se svakom Grku koji me sada gleda. Danas nemamo pobednike i gubitnike.
Gubitnik je Grčka elite i nedemokratskih praksi. Pobedila je Grčka kreativnosti…
Hvala vam svima, ali posebno stranim delegacijama koje su ovde sa nama iz svih delova Evrope. Naša pobeda je pobeda svih naroda Evrope koji se bore protiv štednje koja nam svima uništava budućnost. Želim da vas još jednom uverim da sam spreman da pregovaram sa našim partnerima u EU tako da napustimo štednju, a da se Evropa vrati stabilnosti i našim vrednostima solidarnosti.
U ove pregovore ulazimo s planom i predlogom. Četvorogodišnji program bez deficita. Nova grčka vlada – svi oni koji govore da nećemo uspeti greše. Nećemo se otcepiti od EU, ali nećemo ni nastaviti sa štednjom. Pravimo novi početak. Novu paradigmu…
Podižemo Sunce pravde – dostojanstva – demokratije.“
Venizelos krivi Papandreua zbog toga što je Pasok izgubio treće mesto u korist Zlatne zore.
Papandreu: „Oni koji su tolerisali baltakosa [Samarasov Gaulajter, vidi ispod] nemaju šta da pričaju o Zlatnoj zori.“
Levi centrar nalazi se usred svađe koja bi postidela i trockističku levicu.
Borba protiv ZZ, rasizma i desnice isuviše je bitna da bi se ostavila u rukama presahle Druge internacionale.
Samaras – „Moramo ići dalje.“
Dendias – „Potrebne su nam konferencija i diskusija.“
Oštre se noževi na desnici. Gde je Dora?
Samaras se obraća. Gospode bože. Nisu li ovi ljudi u stanju išta da nauče. Vidno neobrijan kao Nikson
u onoj TV debati. Pritom deluje još sumnjivije.
„Poštujemo rezultat.“ [Kako velikodušno.]
„Gradili smo tradiciju višepartijskih vlada…“ [Ahhhhh…]
„Preduzimali bolne korake. Ali neophodne… Moglo je i gore.“
„Predajemo zemlju koja izlazi iz krize evra i EU. Nadam se da će naredna vlada nastaviti tim putem.“
„Tokom kampanje sam govorio istinu, ali nadam se da se moja predviđanja [o sledećoj vladi] neće
Ispuniti.“
„Nova demokratija će opstati. Izgubili smo samo dva procenta u odnosu na 2012. godinu. Zato ćemo
i u budućnosti igrati ključnu ulogu. MI ćemo biti garant našeg ostanka u EU. Tako da ćemo biti ključan igrač.“
Moja asocijacija – „Nastavljam da se borim“ [Tačer 1990. godine – za one koji ne kapiraju referencu]. Linija podele je članstvo u evru. To je ono što će desnica pokušati da načini dominantnim političkim pitanjem koje će zaseniti sva ostala.
Jana Angelopulu – jedna od najbogarijih Grkinja – jedna je od neočekivanih simpatizerki Sirize. „Potrebne su nam promene, a bogati bi trebalo više da plate.“
Nemam problem s tim, u slučaju da detalji ne zasene celinu.
Nakon što je prozvana zbog sastanka sa Aleksisom:
„Jesam se srela s njim. Srela sam se i sa Samarasom. Razgovarali smo i poseti Bila Klintona Grčkoj.“
Angelopulu je nešto poput grande dame svih demokrata. Obratite pažnju na ovo ime – uz malo Klintonove zvezdane prašine mogla bi da odigra neproporcionalno značajnu ulogu u odnosu na svoju društvenu bazu. Koja je, kako kažu Francuzi, nul.
Nikos Dendias – hardlajner Nove demokratije, poznat po tome što se savija kako vetar duva – čestitao je pobedu Ciprasu.
On je favorit za budućeg lidera ND. Uradio je ono što Samaras nije – čestitao pobedniku.
Gde je uopšte taj noćni stvor? I šta smera?
Panajotis Lafazanis, vodeća ličnost Sirizine Leve platforme, komentariše mogućnost otcepljivanja levog krila poslaničke grupe u slučaju da vlada krene da sprovodi nepopularne mere:
„Hajte molim vas. Nismo još ni uspostavili novu poslaničku grupu a vi je već cepate.“
Dobar sparing manevar, ali moći će da posluži samo večeras. Levica će se suočiti sa pritiskom i nadam se da će skupiti dovoljno snage da uzvrati udarac – bez da postane talac desnice, ali i bez ustupaka umerenoj struji.
O dole predskazanom izbornom rezultatu (a biće blizak toj cifri).
Politika se ne da svesti na brojke u parlamentu. Drugačije rečeno, parlamentarne brojke i podelu glasova možemo posmatrati na različite načine.
Evo jednog od njih:
Partije levice imaju jasnu većinu (čak i više od toga, uključimo li partije levog centra). Levica je većina i u zemlji i u parlamentu. Ta većina odbacuje rasizam desnice.
Pasok je – i pored svih zločina – dok je bio na vlasti uistinu dao državljanstvo nekom broju dece imigranata. To je bilo slabo i zasenjeno njihovim rasističkim merama. Ali i opovrgnuto od strane ND.
Osim toga, imamo i jasnu većinu protiv memoranduma. Ona uključuje partije levice (bez levog centra) kao i Nezavisne Grke, koji su anti-memorandumska partija (iako su ujedno i ksenofobični bigoti).
Tako da – ako Siriza dobije 149 ili 150 mesta (ili čak ako dobije i preko 150, da budemo iskreni) trpeće pritiske i spolja i iznutra (od strane umerenog krila) da stupi u neku koaliciju.
Da li će to biti sa levim centrom – pomalo socijal-liberalnim ali slabašnim u suprostavljanju memorandumima?
Ili sa Nezavisnim Grcima, paralizovanim po pitanju liberalne socijalne politike, ali sa čvrstim stavom protiv memoranduma?
Dosta neprijatan izbor za levicu. Ali ni neophodan. Brojke pokazuju da je većina društva protiv memoranduma. Parlamentarnu većinu je moguće uspostaviti – u drugačijem sastavu – ako vodeća leva partija, Siriza, povede i izazove druge da pođu za njom.
Većina postoji i u društvenim pokretima – ERT, antifašističkom pokretu itd.
Tako da – preuzimajte kancelarije i borite se za vlast – od rasporeda kancelarijskog prostora po ministarstvima do ponovnog zapošljavanja čistačica u ministarstvu finansija pa sve do velikog sukoba sa Trojkom.
Izjava Jorgosa Papandreua – namešta se za saradnju sa Sirizom, ali se muči da prebaci 3 posto.
Upravo je rekao da nijedna partija ne može da samostalno upravlja zemljom. Hmmmmmm – to i nije baš ono što je Pasok rekao kada je bio politički dom radničke klase.
Kada stavimo na jedno mesto malopređašnje intervencije Zoe i Dimitrisa, mislim da možemo da očekujemo kuknjavu evropskih medija povodom potpuno opravdanih poteza dolazeće vlade koja planira da natera medijske mogule da ispljunu neplaćene takse za licence i razbije njihov oligopol – možda čak i uspostavljanjem propisno nezavisnog i državno finansiranog emitera.
Prijatelji, spremimo se na kontrapropagandu. Pokušaću da sastavim par reči o vezi vlasništva u medijima i izbegavanja plaćanja poreza. Ali pokušavam da nastavim sa pokrivanjem izbora. Budite strpljivi.
Prekršiću sopstveno pravilo – ali samo privremeno – protiv tiranije istorijskih analogija. Večeras se u vazduhu oseća miris 1936.
Ne obećavam okupacije fabrika koje su te godine preplavile Francusku nakon izbora vlade Narodnog fronta.
Ali upravo sam primio poruku od grupe radnika ERT-a koji su me obavestili o intervjuu Zoe Konstantopulu.
Dolazeća vlada nije bespomoćna. Svaka sitnica je značajna.
Aleksis odbija da nosi kravatu. Kul.
Na svojoj prvoj pres konferenciji mogao bi, na primer, da odabere pitanje radnika ERT-a koji i dalje funkcioniše onlajn. To je mala stvar koja ne zahteva da sutra izađe iz evrozone.
Ali i male stvari se računaju.
Za petnaest minuta očekujemo revidiranu prognozu na osnovu dostupnih podataka sa birališta. Moguće je da je pozicija ND malo bolja. No, jasno je da je Sirizina pobeda ubedljiva.
Objavićemo je čim bude dostupna.
Nadam se da svi uživaju – i razmišljaju: „šta treba da uradimo da bismo dorasli ovoj situaciji?“ Roza Luksemburg je volela da kaže: sve drugo je surutka (citat mnogo lepše zvuči na nemačkom).
Voridis – fašista dugog staža, nekada poslanik LAOS-a, a sada poslanik Nove demokratije, priznaje poraz. Deluje dostojanstveno – „čestitamo Sirizi“. On očito ne najavljuje kontranapad desnice.
Sačekajmo da vidimo kako će reagovati Samaras. Njegovi pomoćnici kažu da je „pomalo usamljenik“. Da sam na njihovom mestu, pomnog bih posmatrao šta on radi.
Dora Bakojanis – vođa neoliberala, modernizatora će se obratiti medijima.
Ona je žena, modernizatorka i moguća predsednica iznenađenja. Nadam se da nijednom pametnjakoviću iz Sirize to ne padne na pamet. Molim vas, nemojte!
Konstantinos Mitsotaki stariji (ND) nalazi se u bolnici.
Od šoka?
Nadam se da je ozbiljno. Rođen je 1917. godine, ako umre sada, njegov vek će se pokazati kao ograničen pobedama levice.
Rezultati iz Menidija – mesta na Atiki, blizu Atine u kojem žive brojni imigranti iz Rusije, Albanije i drugih država.
Siriza 130, ND 60.
A u Keraciniju – gde je Pavlos Fisas ubijen i gde su ranije danas fašisti pokušali da zastraše levicu: Siriza 138, ND 68, KKE 48, fašisti 10. Oloi Mazi! Pote Xana!
Žandarmerija je počela da okružuje glavnu zgradu ERT-a, bivšeg javnog medijskog servisa, koji se nalazi pod okupacijom radnika i radnica.
Radnici drže druga postrojenja ERT-a pod kontrolom, ali su potisnuti iz glavne zgrade. Oni su zapretili ponovnom okupacijom tokom narednih dana.
Leva vlada dolazi. Otpušteni radnici žele da povrate svoje poslove i zahtevaju socijalno odgovorni javni medijski servis, a državni represivni aparat je izveden na ulice kako bi ih u borbi za ostvarenje te želje zaustavio.
Ovo je jasna ilustracija trenutnog odnosa snaga u Grčkoj.
Todoris Dritsas, levi Sirizin poslanik (mada ne i član Leve platforme), nazvao je komandanta vojske da mu kaže kako „Država ima kontinuitet“.
Sirizin zvanični portparol Panos Skurletis nije demantovao ovu informaciju tokom obraćanja na Mega kanalu.
Rezultati pristižu i iz malih sela – tamo se bukvalno radi o 40 do 150 glasova.
(Zapravo, brojevi su još manji: na primer, poslednje selo o kojem imamo vesti – Siriza 7 glasova, ND 5, KKE 1… jedini komunista u selu sa većinom pristalica radikalne levice?)
Desnica je očekivano ovde jača. Bitno je da levica pokupi glasove svuda. No, jasno je da je politika vezana za društvene snage, a one nisu ravnomerno raspoređene.
Ovo je već velika pobeda za levicu – ubedljiva prednost u Atini, Solunu, Janini, Volosu, Patrasu, Korintu i drugim gradovima ukazuje na društvenu snagu koja se može suprotstaviti Trojki i pretvoriti uspeh levice u permanentnu dobit za obične ljude.
Jednog jutra sam se probudio… i naleteo na okupatora…
Lajv blog Katimerinija – grčkog Dejli telegrafa (ili Blica prim. prev.) – je poslednji put apdejtovan u 16:41 po atinskom vremenu kratkim intervjuom sa glavnim i odgovornim urednikom tog časopisa Aleksisom Papačelasom. Sada je 19:18. Glavni lajv blog desnice je, pa… mrtav.
Sve je jasno iz naslova („Evo stana iz kojeg grčki Če Gevara planira propast Evrope“).
Telegraf i njegovi pandani širom Evrope iskazuju svoju uplašenost. Odlično. Nadamo se da će se njihove zle slutnje ostvariti (kroz promišljenu, zrelu, gramšijevsku, hegemonu strategiju).
Izlazna anketa:
(Pažnja – anketiranje je prestalo u 17h po lokalnom vremenu. Međutim, anketari kažu da disproporcionalno veliki broj ljudi kasno dolazi na birališta. Ostaje da se vidi da li će to dovesti do nepreciznosti prvih predviđanja – i da li će rezultat biti još povoljniji za levicu)
Siriza 35.5 – 39.5; Nova demokratija 23 – 27,
Siriza 148 – 158 poslanika, Nova demokratija 65 – 75, Reka 17 – 22, Zlatna zora 17 – 22, KKE 13 – 16, PASOK 12 – 15, Anel 10 – 13, Kinima 0 – 8.
Oko cele ove priče o predsedničkim izborima:
1985 je bila poslednja godina do sada kada je levica (doduše, PASOK Andreasa Papandreua) predložila predsednika koji nije pripadao desnom centru.
Valja biti upoznat sa tim događajem. Andreas Papandreu je bio pristalica nepisanog pravila po kojem premijer levog centra (nakon izbora) predlaže predsednika desnog centra i obrnuto.
On je Konstantinu Karamanlisu, paragonu Nove demokratije, obećao da će ga nominovati za drugi mandat. Potom je u PASOK-u izbila „pobuna“, te je Andreas bio primoran da Karamanlisu kaže da su mu ruke vezane i da dogovor otpada. (U stvari, savetnici porodice Karamanlis bili su u pravu kada su rekli da je Andreas „pobunu“ mogao da uguši da je tako želeo).
Kako bi Novoj demokratiji dodatno natrljao nos Andreas je nominovao Hristosa Sarcetakisa, sudiju koji je vodio istragu desničarskog ubistva levičarskog poslanika, Grigorisa Lambrakisa, 1963. godine, tokom koje je Karamanlis morao da napusti zemlju. Sarcetakis je potom i izabran na poziciju predsednika.
Stoga, ukoliko je levi centar mogao da raskrsti sa dvopartijskim budelaštinama pre trideset godina, levica bi trebalo da može isto to da uradi danas.
Da li je moguća Siriza u Britaniji? Kevin Ovenden razgovara sa Ašvinom Ratansijem, voditeljem emisije „Going Underground“.
Još malo vesti –
Marusi je srednjeklasno naselje u severnoj Atini (to kažem čisto tehnički, a nikako sa omalovažavanjem).
Moj prijatelj koji je danas tamo glasao kaže:
„Nije bilo predstavnika ni iz Nove demokratije, ni iz Zlatne zore. Na izborima pre tri godine Nova demokratija je osvojila preko 50%, a podrška Zlatnoj zori je bila znatna.
Danas, jedini partijski predstavnici bili su iz Sirize i iz KKE“
Verujte mi, ovo je zapanjujuće.
NAJNOVIJE VESTI
Kako iz pouzdanih izvora saznajemo, Sirizin kandidat za poziciju predsednika zemlje biće iznenađenje. Predsednička pozicija je čisto formalna, ali je upravo neuspeh parlamenta da ga izabere doveo do izbora koji se danas održavaju.
Potencijalni kandidati drugih partija uključuju i Avarmopulosa, evropskog komesara iz redova Nove demokratije – on svakako nije iznenađenje.
Verujem da će Siriza nastojati da nominuje ženu na tu poziciju. „Modernizatorku“, odnosno nekoga ko bi istovremeno mogao da ukroti i liberalni i desni centar.
Ne volim iznenađenja. Nadam se da je moja procena toga ko bi tačno bio iznenađenje pogrešna.
Nova demokratija poziva na sudsku istragu povodom curenja informacija o izlaznosti. Nekoliko tačaka:
1) ovo je prva potvrda da će desnica biti sve samo ne dostojanstven gubitnik. Samaras je pokušao da svoju bazu uveri da će pobeda levice biti „u zagradama“, tj. Cipras će biti premijer na par nedelja, a potom će ECB u prvoj nedelji marta isključiti banke sa aparata. Vlada će pasti, Narod će se opametiti i ND je nazad u igri, da ostacima Pasoka.
2) ostatak ND kaže da je desnica već ranije predvidela da će Andreas Papandreu biti „u zagradama“. Pasok je tada zadominirao političkom scenom za narednih 20 godina.
3) ako su toliko osetljivi po pitanju curenja informacija o izlaznosti, ne znači li to da su one a) ispravne i b) da zapravo dižu bujicu u prilog levice tokom poslednjih dva sata, a da su bazu desnice toliko ošamutile da ne može ni da se pojavi na biralištima?
„Levica će osvojiti centar ne tako što će pokušati da mu ponudi kompromis, već tako što će zdrobiti desnicu i ukloniti sve njene nagomilane pozicije u državi i društvu. Centar će tražiti kompromis sa levicom, kompromis koji će biti po njenim uslovima, kada ne bude imao desnicu na koju može da se osloni.“
-Kevin Ovenden
Sve veći izgledi za ubedljivu pobedu:
Prema poslednjim informacijama Siriza se nalazi na preko 35 posto, možda čak i na 39.
To znači da je na dobrom putu ka apsolutnoj većini.
Nova demokratija trenutno ima oko 25%.
Zatim slede Zlatna zora, pa Reka, pa Komunistička partija Grčke. Za njima idu Pasok i na kraju su Nezavisni Grci.
Papandreuova partija lebdi nad oko 3 procenta.
Levica se vratila!
„21. mart je početak proleća“
Kevin Ovenden razgovara sa Manosom Avgeridisom, Stratisom Burnazosom i Dimostenisom Papadatos-Anagnostopulosom, trojicom Sirizinih članova koji pišu za veb-sajt AnalyzeGreece! o debatama unutar Sirize i ulozi koju internacionalizam i pokreti igraju u suprotstavljanju desnici i Trojci.
Ažurirane vesti (plus komentar)
Tri desničarska, možda fašistička razbojnika, napali su izborni štand Antarsije u Pertropuli, zapadnom predgrađu Atine kojim dominira radnička klasa.
Prema saznanjima, nijedna drugarica ili drug nisu povređeni, a napadači su pobegli.
Prvo – imajmo na umu osećaj proporcije. U Grčkoj ima 20,000 biračkih mesta. Levica je prisutna ispred gotovo svih. Do sada je bilo vrlo malo slučajeva zastrašivanja od strane desničara/fašista.
Zato nemojte misliti da smo na ivici građanskog rata na ulicama, kao što je na primer bio slučaj u Turskoj sredinom 1970-tih.
S tim u vidu, postoje jasni znaci da desnica postaje mahnita dok posmatra sve deliće dokaza koji do sada ukazuju na njen poraz.
Kao odgovor na to, deo desnice će se radikalizovati. I to ne samo okoreli nasilnici iz ZZ.
Morate znati nešto o političkoj „kulturi“ Nove demokratije. To je bila masovna partija. Kao i svaka stranka u Grčkoj, imala je neku vrstu „lenjinističkog“ (izvinjavam se pravom Lenjinu) akcenta na lokalnim partijskim jedinicama, aktivistima i ideološkoj koheziji njene aktivističke baze.
Ta ideologija je ludačka verzija onoga što imamo u torijevskoj partiji u Britaniji. Bili su znatno dešnje od javnosti pa čak i sopstvene glasačke baze. Pomislite samo na divlje primerke UKIP-a – ali ovde su oni zajednički imenitelji samog jezgra Nove demokratije, a ne njene ekstremne desnice.
Na primer – članovi ND su tokom 1980-tih i, u mnogim slučajevima, sve do sada verovali da je tajni lider grčkog ekvivalenta Crvenih brigada ili Metereologa – levičarske terorističke grupe 17. novembar – u stvari lider grčke socijaldemokratije, Andreas Papandreu – premijer tokom većeg dela 1980-tih.
Ne preterujem. U ovo su kadrovi ND čvrsto verovali i mogli su da ukažu na Andreasovo rukovodstvo PAK-om, pokretom protiv hunte u ranim 1970-im, koji je uistinu imao svoje oružano krilo.
Dakle, kada govorimo o resentimanu desnice, radikalizaciji i mogućnosti izbijanja njihovog ludila usled pobede levice, trebalo bi shvatiti koliko je ona zapravo već radikalna (i sumanuta).
Ovo me dovodi do strateške poente. Desnica je ideološki fragmentirana na ove tvrde anti-levičare koje sam upravo opisao i pro-biznis slobodno-tržišne liberale. Sa patricijanskom kastom između njih.
Kako iskoristiti podele na desnici? Jedan odgovor je umiriti ili prilagoditi desni centar. Vrlo je verovatno da će Siriza predložiti da neko iz umerenog desnog centra postane predsednik (neuspeh da se dobije većina od 60 odsto u parlamentu za odabir novog predsednika je ono što je i dovelo do ovih izbora na prvom mestu).
Sada – ostavimo po strani to da li levica ikada treba da uradi tako nešto. Čak i oni koji misle da je pametna – „hegemonijska“ – politika uvući u centar i izolovati tvrdu desnicu, priznaju (makar najsmisleniji među njima) da to nosi opasnost od jačanja celokupne desnice.
Kako to izbeći? Pa, desnica – a posebno njeni elementi najvatrenije suprotstavljeni „crvenima“, njeni oligarsi, oni koji izbegavaju poreze, brodovlasnici koji su flertovali sa Zlatnom zorom, njeni najgroteskniji simpatizeri u redovima policije i tako dalje – treba da se ostavi bez ikakve sumnje u to da su se stvari promenile i da sada levica vuče sve konce.
Dakle – izolovati ih poput današnjih desničarskih napada na levičare, veoma je dobra vest da je levica:
1) odgovorila vrlo energično, objavila ova dešavanja i odbila da ih trivijalizuje.
2) ostavila potencijalne napadače bez sumnje da će levica, i njena baza u radničkoj klasi, uzvratiti – i to tvrdo.
3) zahtevala od policije da procesuira desničarske nasilnike. Nije kao da se oslanjamo na policiju. Poenta je da represivna ruka države treba da zna da će se suočiti sa pritiskom od strane onih koji glasaju za promene i onih koji su izglasani da raybiju njene veze sa desnicom.
Kao što su nekadašnji crni robovi govorili posle poraza robovlasničkog Juga u Američkom građanskom ratu i tokom radikalne obnove koja je usledila – „sa dna smo izbili na vrh“.
Po preuzimanju dužnosti 1997. godine, Toni Bler je obrnuo reči ser Hartlija Šokrosa izjavivši: „Mi smo sada sluge!“
No – levica će danas pobediti i to baš. Desnica mora da zna, svaki poslodavac koji se razmišlja da ne isplati svoje radnike ili da ih otpusti, svaki oligarh koji bi da nekako prokrijumčari iz zemlje novac koji pripada grčkoj državi, svako ko se usudi da podigne ruku na bilo koga sa levice… svi oni treba da večeras čuju od levice i društvenih snaga koje se na nas oslanjaju:
„Mi smo sada gospodari.“
To je način da se razbije desnica.
Levica će osvojiti centar ne tako što će pokušati da mu ponudi kompromis, već tako što će zdrobiti desnicu i ukloniti sve njene nagomilane pozicije u državi i društvu. Centar će tražiti kompromis sa levicom, kompromis koji će biti po njenim uslovima, kada ne bude imao desnicu na koju može da se osloni.
Für Leser Deutsch besonders:
Frankfurter upozorava na „negativnu“ reakciju berzi ukoliko Siriza osvoji apsolutnu većinu. Ali bi isto tako „gori po tržišta bio nejasan rezultat i period potreban za nove izbore sa svim nesigurnostima koje to nosi“.
Poruka dobrih građana nemačkog kapitala Grčkoj: prokleti bili ako uspete, prokleti ako ne uspete. To možda odražava taj metafizički „tržišni sentiment“.
Nije to dobra politika kada narod demokratski ustaje.
Kevin Ovenden je istakao da je „neverovatnih 22 odsto glasača navodno starije od 71 godine“. U svetlu činjenice da su penzije za vreme Samarasa sasečene za bar 25%, bilo bi pogrešno pretpostaviti da će stariji masovno glasati za desnicu. Značajan postotak starijih mogao bi da glas poveri i Sirizi.
Vest:
Za sada je sa birališta procurela nezvanična informacija: Siriza je u dvocifrenom vođstvu u odnosu na Novu demokratiju. Nije jasno da li je u pitanju potpuna većina.
CAVEAT/CODICIL/UPOZORENJE – ovo nije potvrđeno. Ali je u skladu sa jednom činjenicom koja je bila jasna u proteklih dva dana: desničarskim vampirima se smeši glogov kolac!
Vest:
Članovi Sirize i Antarsije zajedno rešavaju problem za siledžijama iz Zlatne zore u Keraciniju, kraju gde je ubijen Pavlos Fisas.
Jedan od siledžija je Salufas, koji je u Pireusu napao članove antifašističke koalicije Keerfa.
Salufas i ostali sada su pronašli utočište – u policijskoj stanici. Da – policija štiti fašiste.
Zvaničniku fašističke Zlatne zore pokazano je tačno gde da ode čim se pojavio na biralištu u Kalipoliju, lučkom kraju Atine i crvenom uporištu Pireusu. Prema svedočenju jednog očevidca:
„Nešto je pričao o nekakvoj pretnji ‘bugarskih boljševika’ i sličnim glupostima. Ovde ljudi ne vole takve priče. Sada je izgleda u bolnici… nadam se da mu je doktor Arapin.“
Zlatna zora je do sada uživala podršku nekih brodovlasnika, a sama se nudila kao mafijaška sila za razbijanje štrajkova. Lučki radnici i njihovi sindikati ostali su netaknuti. A – kako stvari stoje – i u stanju borbene pripravnosti.
*
14:00
Kratak komentar o porezima
Ukupni neplaćeni poreski dug grčke države iznosi oko 72 milijarde evra. Kada se tome dodaju neplaćene naknade za socijalno osiguranje brojka prevazilazi 90 milijardi evra. U Grčkoj se zdravstveni sistem finansira tako što država, zaposleni i poslodavci plaćaju doprinose.
Onda deluje jednostavno – oporezovati bogate i naterati ih da plate! U tih 90 milijardi ima više nego dovoljno novca da se zapuši rupa od sedam milijardi čija isplata vladu čeka prvog marta. Čak bi deo novca mogao da se iskoristi i kao poluga u pregovorima ukoliko Evropska centralna banka zapreti da će da Grčkoj uskrati ELA pomoć (hitan fond za osiguranje likvidnosti) koji njenim bankama omogućuje 40 milijardi u zajmovima kako bi ih održala u životu.
Stvari ipak nisu tako jednostavne. Broj ljudi koji kasne sa isplatom poreza i doprinosa za osiguranje iznosi oko četiri miliona. Svi oni nisu „bogati“. Većina mojih prijatelja spada u ovu grupu. Oni ne samo da nisu bogati, nego većina njih ne može da sebi priušti ni da zimi plati grejanje. Globalni pad cena mazuta još uvek nije primetan u smislu jeftinijeg grejanja za grčka domaćinstva.
Istinu govoreći, 1,500 ljudi/domaćinstava ima prilično velika dugovanja. To su ti bogati, čuveni po izbegavanju poreza.
Na primer, pre nekoliko godina uveden je porez na posedovanje bazena. Na osnovu cifara poreske uprave, u celoj Atini ispada da ima svega pet bazena po kućama.
Kada se pri sletanju na aerodrom nadleću severna predgrađa jasno se vidi bar 100 bazena.
Jedan od problema je i taj da ovi ljudi sve vreme iznose novac iz zemlje i kriju svoju imovinu računovodstvenim mahinacijama. Samo prošle nedelje iz zemlje je nestalo oko osam milijardi evra. Desetina nacionalnog privrednog autputa nestala je u prethodna dva meseca.
Tako da prikupljanje poreza podrazumeva pravno gonjenje i zaplenu imovine, što se u praksi do sada izvršilo na premalom broju ljudi. Kako je Leona Helmsli, jedna od onih koji izbegavaju plaćanje poreza, čuveno izjavila – „samo mali ljudi plaćaju poreze“.
Tu i tamo možemo videti da neka krupna riba završi u zatvoru. Ali samo na 24 sata. Nakon toga je ponovo na slobodi.
Ono o čemu ovde pričamo je da je jedina logički održiva mera za sprovođenje oporezivanja bogatih zapravo eksproprijacija. To možda zvuči užasno marksistički. Zapravo, u pitanju je samo vladavina zakona i dobro upravljanje domaćinstvom.
Naravno, umesto toga pravo iskušenje biće pokušaj da se sa grčkim oligarsima ne uđe u sukob. Neki u Sirizinom ekonomskom timu veruju da bi dobili podršku MMF-a ukoliko bi se okrenuli protiv medijskih mogula koji nikada nisu platili svoje licence za emitovanje programa itd.
Do toga ipak neće doći. Prvo, grčki oligarsi nisu Rusi – povezani sa Putinom ili na neki drugi način sukobljeni sa Evropom i SAD. Geopolitički posmatrano, Grčka nije u suprotnom taboru. Kurvini sinovi koji izbegavaju plaćanje poreza su naši kurvini sinovi, kako to vole da kažu u američkom Stejt dipartmentu.
Drugo, ako su i zavađena, kapitalistička braća i dalje dele bratstvo. Ruski i nemački kapitali su početkom prošlog veka bili u ratu. Nemačke i austrijske aristokrate i biznismeni velikodušno su prihvatili svoju rusku braću nakon Oktobra 1917,
Tako da, bez preuzimanja imovine bogataša, pozivi na kolektivno oporezivanje lako će spasti na teret radnog naroda.
Siriza tvrdi da će njen program preokretanja humanitarne krize u Grčkoj ići u korist domaćinstava sa manje od 800-900 evra mesečnih primanja. To je veoma važno i dobro. Ali mnogo je onih koji primaju neznatno više od toga. Oni su ti koji državi duguju poreze.
Radikalna levica mora da radi bolje stvari od oslabljene socijaldemokratije koja je tokom protekle decenije širom Evrope u najboljem slučaju pokušavala da redistribuira od središnjih 60 procenata stanovništva ka donjih 20 procenata, dok je najbogatije štedela.
Lična dugovanja iznova se vraćaju kao tema dana u grčkom društvu.
Upravo je seljački ustanak protiv dužničkog ropstva pre dva i po milenijuma doveo do Solonovih reformi i stvorio atinsku demokratiju.
1936. godine, pobuna protiv moderne forme ličnog dužničkog ropstva dovela je do izborne pobede (takođe u januaru) liberalne vlade, koju je u periodu politike narodnog fronta podržavala i Komunistička partija. Desnica je šest meseci kasnije sprovela Metaksasov puč.
Progresivno oporezivanje je sredstvo za postizanje nekog cilja. U Atini je takva situacija da bi grčka vlada morala da skrati ovaj proces, okomi se na bogate i „stisne ih dok ne procvile“.
*
12:40
Dobar vam dan iz Atine!
Tokom današnjeg dana pokušaću da vam prenesem sve relevantne vesti. Birališta su se otvorila u sedam sati izjutra, a zatvoriće se u sedam uveče (odnosno šest, prema računanju vremena u Srbiji).
Čelnici svih partija glasali su još jutros, praćeni međunarodnim medijima. U nekom smislu, ovo su sasvim obični izbori.
Još uvek je prerano da govorimo o tome kako će se koja partija kotirati. Podatke o izlaznosti – inače prilično precizne – imaćemo čim se birališta zatvore.
Potom, dok se glasovi budu prebrojavali na lokalima (ovde imamo oko 20,000 glasačkih mesta raspoređenih u nekoliko stotina oblasti) brojke će se slati u centralno sedište izborne komisije prema odabiru reprezentativnih oblasti.
Te brojke koristiće se za dodatno preciziranje izlaznosti. Oko 9:30 uveče očekujemo da imamo jasne rezultate.
Grčka ima oko 9.8 miliona registrovanih glasača. Tu, međutim, ima šta da se doda.
Neverovatnih 22 odsto glasača je navodno starije od 71 godine.
E sad – mediteranska ishrana jeste kvalitetna, a tačno je i da je 200,000 mladih tokom kriznih godina napustilo zemlju, ali ovo je zaista demografsko iznenađenje.
Solidna količina dokaznog materijala ukazuje na to da se evidencija preminulih ne poklapa sa registrom starijih glasača.
Imajući u vidu to da glasačke listiće ljudima dele same partije…
Recimo samo da me je sve ovo podsetilo na staru izbornu maksimu na severu Irske: Glasajte rano – Glasajte često.