Gino Jevđević, Kultur Shock: Krenuće se od stana do stana[10 min. čitanja]

Beogradski splav Lađa je 29. avgusta ugostio Kultur Shock, bend koji od 1996. godine svojim nastupima i tekstovima razbija predrasude prema Balkanu, imigrantima, Romima, Muslimanima, gejevima i lezbejkama i nosi poruku o novom društvu budućnosti bez kapitalizma. Iscrpljeni i bez glasa, seli smo posle koncerta na obalu Save i popričali sa frontmenom benda, Srđanom Ginom Jevđevićem, Sarajlijom koji je nakon rata u Bosni napustio svoju dotadašnju karijeru lokalne pop ikone, preselio se u SAD i posvetio širenju ideja revolucionarne levice kroz nesvakidašnji spoj balkanskih melosa, panka i modernog metala. Intervju vodili Matija Medenica i Pavle Ilić.

Dželo Biafra je jednom prilikom vašu muziku opisao kao „ono što bi pank trebalo da predstavlja”. Šta je za tebe pank i kako vidiš vaš angažman i politički aspekt vaše umetnosti, posebno u ovoj situaciji gde je danas ceo svet zaokupljen slučajem Pussy Riot?

-Hajde odmah da krenem od kraja, od Pussy Riot-a. Pazi, mi to znamo od vajkada, a čitav svijet to tek sada uči. Organizovana religija je najveće zlo od kad je čovjek ogradio dva kvadratna metra i rekao: „To je moje”. Crkva je najveće zlo od privatnog vlasništva. Ja nemam ništa ni protiv Boga, ni protiv Alaha, ni Isusa Hrista, ni Muhameda. Nemam ja ništa protiv tih ljudi, ali efekat onoga što su oni napravili u principu je adekvatan efektu onoga što je Staljin uradio sa dobrom idejom. Znaš, od ideje ništa ne zavisi. Od egzekucije zavisi.

A, pank konkretno… ja ne znam kako je to u stvari nastalo. Ja sam star čovjek, ali meni još uvijek nije jasno na koji način je pank postao simbol lijeve političke ideje, a jeste. Jer, u principu, pank je došao posle hipi pokreta koji je prodan za par gej prava. A nisu čak dobili ni gej prava, dobili su u suštini par stotina dolara i prodali su hipi pokret. Sem toga, jebiga, ne možeš cvijećem na tenkove.

Ovi drugi su bili malo agresivniji, ali Endi Vorhol i ovi kreteni su direktno za lovu prodali pokret. Međutim, vratilo se, vidiš? Ideja se vratila i to je dobro. Nama treba agresivnija omladina od one kojoj sam ja pripadao.

Naša muzika ima neka tri segmenta. Metal je naš Rage Against the Machine, pank je osvedočenje naše političke ideje, a sevdah su moj lični izraz. Sve to skupa kad se pomeša i ubaci još par steroida u koktel – to je Kultur Shock.

Ne znam kako se to desilo, ali izgleda da je tako i neka je. Nisu u pravu oni koji kažu da muzika i umjetnost ne treba da budu politični. Sve je politično.

Kako je došlo do toga da vas privuku ideje radikalne levice, ondosno da ceo bend može da stane iza toga? Za sevdah kažeš da si to ti, ali ta muzika je nešto što pripada tradiciji, a tradiciju uglavnom koriste oni koji hoće da stojimo u mestu i pozivamo se na „slavnu prošlost”.

-Moja nostalgija se svodi na želju da imam vremensku mašinu, pa da se vratim u sedamdesete, da mi bude lijepo, na Grbavici da igram lopte. To je sve, nemam nostalgije ni sekunde. Žao mi je što je ono sranje bilo, žao mi je mrtvih ljudi, žao mi je stvarno svega. Tradicija je lepa stvar, ali kod nas se uvijek nekako desi da ona preraste u negiranje tuđe tradicije.

Za nas je to, znaš, tradicija – kultura. Poštovanje tradicije bi moralo da se svodi na uvažavanje kulture jednog, drugog, trećeg naroda. Kažem kulture – kultura, ne religija, kultura, ne državni sistem, kultura, a ne sistem uopšte, bilo kakav sistem.

Mi smo vrlo dobro naučili da se prije ili kasnije svaki patriotizam pretvori u šovinizam. Ti ne možeš, ma nema šanse, da voliš svoju zemlju, a da jednog dana ne počneš da mrziš neku drugu! To je tako kako jeste, počne se to na jedan način, pa uvijek pređe u nešto drugo.

A što se tiče kulture, ona je meni predivna stvar, posebno kultura siromašnih naroda. Ona je, kako bih rekao, molska. Iz tog mola dolazi kultura – stvarno moraš biti gladan da bi napravio umjetničko delo. Meni je rat morao da se desi da bih progledao – ratni profiter klasični. Moj život se promjenio na bolje zato što sam se osvestio tada.

Znaš, kultura nikad ne negira tuđu kulturu. Najbolje kulture su na Jugu, u siromašnim zemljama. Pa i na Sjeveru, kad imaš jednu zemlju bogatu i jednu siromašnu, na primjer Irsku i Englesku – ajmo, reci čija je kultura bolja? Ko ima najbolju muziku na svijetu? Pa Makedonci!

Slično može da se kaže i za Špance. Sve osim ovih iz Barselone, oni ostatak Španije nazivaju España profunda, seljačka Španija. I socijalisti su, i lijevi su, sve divno-krasno i „kako vi Amerikanci, vi ovakvi, vi onakvi, vi mrzite ove, ne volite Meksikance, crnci su vam bili robovi…a mi volimo sve. Jedino oni Marokanci, mater im jebem…” Znaš ono, isti kurac! I vidiš onda, njima nikakav problem nije uzeti flamenko iz te Epaña profunde i prodavati ga širom svijeta. Nikakav problem nije Slovencima napraviti robovlasnički ugovor sa Bosnom i Hercegovinom, uzet kompletan metal i pravit „Gorenje-Dolenje” mašine. Znaš šta su uradili, zaštitili su ajvar! Pa mislim, da nije tužno bilo bi smiješno, a i smiješno je i tužno u isto vrijeme.

Al vidiš, i ja sam šupak. Ne govorim o Slovencima uopšte, nisu ljudi u pitanju, ne možeš generalizirati.

Pa dobro, Slovenija se nekako prva od nas integrisala u EU.

-Jeste, ali su nas onako momački naguzili i za vrijeme Jugoslavije. Pa vidi njihove zemlje, vidi naše, njihovih puteva, vid’ Bosne. Pa Bosna neće još 150 godina ništa biti. Hoće, kažu, al’ ono…

I uveli nam neki dan vize za BiH. Posle „Ljubljanske banke” – svima su vratili pare sa stare devizne štednje, osim nama. Ono, glupi Bosanci, tipično. Ali dobro, nisu mene pare zaradile nego sam ja njih zaradio. Pre neki dan sam im rekao: „Nemam ja nikakvig problema, ako mi dozvolite da uzmem kamen i da vam razbijem izlog. Vama će biti dobro, osjećaćete se nadmoćnim nad glupim Bosancem kojem je divljaštvo izlaz iz svega, a meni će bit’ lakše i ljepše.”

Bend je stacioniran u Sijetlu. Live in Amerika je izašao ’99. godine, kada je ovde bilo bombardovanje, ali i kada se u Sijetlu rodio antikapitalistički pokret. Kako je na vas sve to uticalo?

-To bombardovanje u suštini nije imalo veze ni sa čim za šta se kaže. Nije to bilo vezano ni za odbranu Kosova, ni za Albance, ni za Srbe. To je bila prosto politička taktika. Njih boli kurac za nas sve. Nisu oni vas bombardovali što vas mrze, nego zato da bi dobili na izborima. Zamaži oči i piči.

Pa to je stvar celog našeg regiona, zar ne? Ceo Balkan već vekovima igra te neke uloge.

-To nam je u naslijeđe ostalo iz Rimskog carstva i tako je to do danas. Rim je podijeljen po liniji Sarajeva i od tada je sve istočno od njega Istok, sve zapadno je Zapad i hoće da bude Zapad. Ovo istočno hoće da bude Istok. Mogu oni nama svašta da pričaju – da smo papci, da smo ovakvi il’ onakvi, ali je istina da svi pokušavaju da kontrolišu ovaj prostor.

Danas je u SAD veoma bitan pokret Occupy Wall Street, a vi ste se svojim poslednjim EP-jem prilično jasno odredili prema svemu tome. Sećamo se šta je, recimo, Rage Against the Machine radio na Wall Street-u sa Majklom Murom. Danas je, ipak, situacija drugačija nego tada.

-Pa mi moramo podržavati našu stranu, naravno. Nemamo mi tu nikakvih iluzija o riješavanju situacije „mirnim putem”. Ne, s kapitalizmom je gotovo i moj stav je da to sve skupa izgleda kao igra monopola. Ovako to igleda. Igramo nas četvoro monopol i nas troje gubimo, ti pobjeđuješ. Nastavi se to tako do tri sata ujutru i ja kažem: „Au, jebo majku, moram kući. Sraće mi starci.” I slože se ostali, a ti kažeš: „Nemojte, nemojte, evo malo para, kupite još ovih kuća ovdje! Ajde još malo da se igramo.” Znaš, neće više niko da se igra, pobjedio si, eto. Nikom više nije važno. Kažu, nema posla. Ma ima posla kolko hoćeš, al’ što bi radio za kikiriki?

Ja mislim da je jedini način da se održe na vlasti i da ostanu živi uopšte, da onih 1% s vrha raspodjele to što imaju ostalima. Jer, kad krene masa mi znamo dobro šta se tada dešava. Mislim, nije meni cilj da se njihova deca pobiju, žao bi mi bilo bilo koga da pogine. Al’ oni ne kontaju.

Znaš šta bi se moglo desiti – da više ne budu važna pravila, jer ih nema. I neće više niko za njih raditi. Oni će morati sami za sebe kuhati, sami svoju travu čupati, sami svoju djecu čuvat. Sami će za sebe morati da rade. Mita Romnija žena nikad nije radila u životu, oni nemaju pojma šta to znači. Nemaju nikakvog dodira sa stvarnošću!

U tom momentu će još uvijek imati policiju i vojsku. E sad, može se desiti da nas počnu u kamione trpati, da im radimo, pošto je to „nama svima u interesu, za našu ekonomiju”. Al’ onda će stvarno narodu doći iz dupeta u glavu i tad će se desiti ono što se desiti mora.

Kakva je onda uloga angažovane muzike i umetnosti u tom procesu podizanja svesti i dovođenja do te situacije?

-Svako radi na svoj način. Vi se borite novinom, ja se borim sviranjem. Doduše, mi se ne borimo još uvijek, mi se izražavamo. Kad krene borba to će biti malo zajebano. Eto, ja sam bio u Sarajevu kad je civilizacija nestala. Nije to lijepo ni najmanje. Jer, pametni ljudi su na repu događaja. Oni naprave ideju, a onda dođu kabadahije i otmu je. Neće to biti lijepo gledat. Krenuće se od stana do stana, ali sami su to sebi napravili.

A što se tiče muzike, kakve ona to veze ima? Znaš ono, možda se još uvijek možemo spasiti od toga da se među sobom ne pobijemo. Ja se nadam, to je naš glavni cilj.

Vaš poslednji EP, Tales of Grandpa Guru Vol. 1 najavljuje budućnost koja je zapravo sadašnjost. Međutim, primetno je da iz celog vašeg dosadašnjeg opusa balkanskog melosa od Sarajeva do Istanbula fali grčki deo priče. Vezano za sve što se dešava u Grčkoj, njenu ulogu u krizi evrozone, proteste i rast levice, da li da na Vol. 2 očekujemo pomak u tom pravcu?

-Da, upravo tako. Evo danas smo upravo dobili poziv da sviramo šestog oktobra na skupu Sirize, a imamo 5. oktobra koncert u Sijetlu. Kako ćemo to, ja ne znam, to mi jaran organizuje koncert, ali ćemo ga možda morati ispalit’, bitnija nam je Grčka. Pozvali su nas da im pomognemo. Vrlo rado, to su moji ljudi. Mi sviramo u Grčkoj često, a i ja volim da budem usred događaja. Ponekad mi se zaista čini da me takvi događaji prate.

S tim u vidu, imaš li nekakvu poruku za mlade u Srbiji koji žele da se bore protiv kapitalizma?

-Imam, kako da ne. Ne slušajte nikoga, pogotovo ne stare prdonje k’o što sam ja! To je moja definitivna poruka. Moja generacija je zajebala stvar, zašto biste nas išta slušali? Moja generacija nije napravila rat, ali je pucala, jebiga. Vaša generacija je mnogo pametnija i bolja od moje.

Zvanični sajt benda
Zvanična Fejsbuk stranica
Kultur Shock Bandcamp

Šta misliš?