Izveštaj: Sremska Mitrovica

Filip Čolić iz Sremske Mitrovice nam šalje izveštaj o posledicama privatizacije u tom vojvođanskom gradu

Posledice koje je privatizacija preduzeća u Sremskoj Mitrovici proizvela ogledaju se u gašenju fabrika ili njihovom odlasku u stečaj – bez izgleda za obnavljanjem proizvodnje. Skoro sva proizvodna preduzeća prestala su sa radom, među njima i ona izvozno orijentisana.

Trenutno je na tržištu rada evidentirano oko 14,000 nezaposlenih. Uzmimo da u mitrovačkoj opštini ima 49,609 građana, prema popisu iz 2002. godine, a da je oko 8,000 porodica (prosečno četvoročlanih) ostalo bez primanja.

I pored toga i danas se ista koalicija DS-DSS, koja je bila na vlasti u vreme prodaje preduzeća, na lokalnoj mitrovačkoj televiziji hvali ekspanzijom sremske privrede!

Činjenica je da je grad dobio četiri supermarketa koji su zahtevali radna mesta, ali to, sa druge strane, preti da zatvori male radnje u gradu. Još je veći problem to što zaposleni u marketima nemaju fiksno radno vreme (prelazi i 12 sati dnevno), uz prosečnu platu od 200 evra. Opšta slika je katastrofalna!

Danas u svedočenju radnika postoji samo lepo sećanje na nekada najrazvijeniju industriju u regionu, ali i strah da govore o vremenu same privatizacije. Tako saznajemo da je, recimo, „MIV“ bio izvozno orijentisan, da su imali dobru saradnju sa „Pežoom“ i zainteresovane kupce iz Nemačke.

No ko je i na koji način kupio „MIV“ i danas slabo ko zna i ne postoji čovek koji bi nam slobodno govorio o tome.

Postoji samo jasna slika da je jedna moćna fabrika zatvorena i da su njeni radnici, posle 10, 20 pa i 30 godina rada, ostali na ulici. Posle Zrenjanina, Pirota, Sremske Mitrovice i još nekih propalih industrijskih zona, u Vladi se i dalje raspravlja o privatizaciji kao o dobrom načinu da se pokrene domaća privreda.

Vlada očito nije izvukla nikakvu pouku ali radnici svakako jesu, a to je da ih je država prodala i da je vreme za promene!

Spisak privatizovanih preduzeća u Sremskoj Mitrovici koja su prestala sa radom

  • Trgovinsko preduzeće „Vojvodina“ – 400 zaposlenih
  • A.D. „Hidrogradnja“ – 60 zaposlenih
  • ZIP „Instalater“ – 120 zaposlenih
  • G.P. „Proleter“ – Visokogradnja – 400 zaposlenih
  • „MIV“ (Mitrovačka industrija ventila) – 300 zaposlenih
  • „Provamin“ – 80 zaposlenih
  • „Sirmodeks“ konfekcija – 150 zaposlenih
  • „Diana“ – Fabrika obuće – 100 zaposlenih
  • „Remont“ – 50 zaposlenih
  • „Pivara“ – 100 zaposlenih
  • „1. novembar“ – fabrika nameštaja – 250 zaposlenih

Preduzeća u stečaju (bez ikakvog izgleda za obnavljanjem proizvodnje)

  • „Matroz“ – Fabrika papira i celuloze – 1,100 zaposlenih
  • „Šećerana“ – 300 zaposlenih

Preduzeća koja su redukovala proizvodnju i sa velikim brojem otpuštenih radnika

  • „Mitros“ – Klaničko prerađivačka mesna industrija, nekada 1,500, sada 100 zaposlenih.

2 Comments

Leave a Reply
  1. “I pored toga i danas se ista koalicija DS-DSS, koja je bila na vlasti u vreme prodaje preduzeća, na lokalnoj mitrovačkoj televiziji hvali ekspanzijom sremske privrede!”
    U SRemskoj Mitrovici, 2009.godine nije postojala lokalna televizija (Zatvirena je u decembru 2008.godine).Ili niste dovoljnoinformisani ili ste s ovim hteli da napravite dramu.Ustalom zaboravili ste i na mitrovčki TVM koji je zatvoren od strane vlasnika Sremske TV kojoj lokalna samouprava pomaže sa oko 600.000 dinara mesečno(možda je ova cifra i veća), parama građana koji signal Šidske TV ili ne hvataju u Sremskoj Mitrovici ili ne znaju da ona i postoji.

  2. Pa ako dobro pogledaš datum članka (8. januar 2009), možeš da osnovano pretpostaviš da je autor članka referirao na neku od izjava lokalnih čelnika koja je emitovana pre zatvaranja u decembru. Dakle, članak je napisan neposredno nakon (ili u toku) zatvaranja televizije, što onda objašnjava da niko to nije isfabrikovao, a i da je redakcija lista ”Solidarnost” dovoljno informisana. Uzgred, autor je i sam iz Sremske Mitrovice, što dodatno daje na verodostojnosti članka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Nezavisno organizovanje unutar sindikata

Sledeća na udaru – automobilska industrija