Od 25. do 28. septembra u beogradskom KC Magacinu održana je regionalna konferencija Susreti – Budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive, u organizaciji Kontekst kolektiva i Marks21. Teme konferencije bile su kriza EU, dužnička kriza na Balkanu i mogućnosti stvaranja leve političke alternative u Srbiji. Više od 200 ljudi učestvovalo je na čitalačkim sekcijama, predavanjima i razgovorima koji su tokom tri dana Savamalu stavili u središte levih zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije.
Konferenciju smo otvorili 25. uveče, postavkom Vladimira Miladinovića „Zlatno doba”. Pozlaćeni radnički kombinezon, lopata i čizme u vitrini; crteži starih plakata iz vremena SFRJ sa licima radnica i radnika na pozlaćenoj pozadini, tako da bez greške asociraju na pravoslavne ikone, sve vreme trajanja konferencije podsećali su na pogubnost padanja u nostalgiju za „boljim vremenima”, kada su navodno tekli med i mleko, za nostalgijom koja ne samo da iskrivljuje stvarnu istoriju SFRJ, već nas danas razoružava i ostavlja na milost i nemilost kapitalu.
Svaki dan otpočinjao je živim trosatnim teorijskim raspravama. Kolektiv Gerusija iz Novog Sada organizovao je čitalačku sekciju „Tržište – rad – klasa”, tokom koje su čitani i diskutovani tekstovi koji kritički pokrivaju ova polja. Iako je isprva delovalo da će oni koji se tek upućuju u teoriju marksizma ove diskusije teško moći da isprate, iz dana u dan se povećavao broj učesnika/ca, tako da je poslednjeg dana konferencije za stolom (i oko njega) sedelo više od 30 ljudi. Nažalost, tri dana su bila tek dovoljna da se ovako okupljena grupa upozna i uhoda, tako da su neka pitanja morala biti odložena za dane koji su pred nama (neka od njih biće svakako raspravljana tokom Gerusijinih Uvoda u radikalne teorije; više informacija na: http://gerusija.comuv.com).
Nakon Gerusije, prvog dana su na temu „Nacionalna država, deficit demokratije, eurointegracije” sa Stipom Ćurkovićem (Centar za radničke studije, Zagreb) razgovarali Darko Vesić i Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije, Beograd). Nakon ove diskusije nastavio se razgovor na temu „Kriza EU i dužnička kriza na Balkanu”, sa Simonidom Argyrakou (SYRIZA), Ankicom Čakardić (Centar za ženske studije, Zagreb) i Vukom Vukovićem (Marks21).
Simonida je diskusiju otvorila izlaganjem o otporu merama štednje u Grčkoj, načinu organizovanja pokreta i uloge koju Siriza ima u njemu. Potom je Ankica pokrenula pitanja veze feminizma i otpora merama štednje i potrebe za autentičnim ženskim zahtevima kao zaloga za uspeh pokreta. Nakon toga, Vuk je govorio o uzrocima i posledicama krize na Balkanu, mogućim vidovima organizovanja protiv politike zaduživanja u Srbiji i borbi za drugačiji Balkan. Razgovor je pokrenuo pitanja značaja modela Sirize za pokret i mogućnosti povezivanja levice u Grčkoj. Razgovaralo se o važnosti antifašističke borbe danas i načinu na koji se levica suprotstavlja fašistima u Grčkoj.
Uspeh prvog dana Susreta i profil govornika/ca drugog dana su privukli oko 150 ljudi. Debata između istoričarke Olivere Milosavljević i sociologa Jove Bakića, na temu „Politika u bivšoj Jugoslaviji 1992-2012″ bila je svakako događaj dana, tokom kog su njihove studentkinje i studenti sa Filozofskog fakulteta iskoristili priliku da se u drugarskoj atmosferi uhvate u koštac sa svojim nastavnicima po pitanju evrointegracija, tumačenja nacionalizma na Balkanu, regionalne saradnje itd. Dan je završen predavanjem Ive Marčetić iz Pulske grupe, na temu „Prostorne politike otpora”.
Trećeg dana je Marko Kostanić (Centar za radničke studije) održao veoma posećeno predavanje „Kulturna proizvodnja – političke implikacije, kontradikcije potencijali”.
Veliko finale konferencije bio je okrugli sto na temu „Da li je moguća SYRIZA u Srbiji?” Uvodna izlaganja dali su Branislav Markuš (UG Ravnopravnost), Živorad Mrkić (USS Sloga), Gordana Stojaković (S.T.R.I.K.E.), Tomislav Živanović (Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”), Simonida Argyrakou, Stipe Ćurković, Primož Krašovec (Delavsko-punkerska Univerza) i Matija Medenica (Marks21). Generalni zaključak izlaganja bio je da uprkos razlici u kontekstima borbi koje se poslednjih decenija vode u Grčkoj i Srbiji, Siriza predstavlja model levog jedinstva kom je potrebno težiti, ali da se ne smemo zavaravati da je nešto poput Sirize moguće stvoriti preko noći. Govorilo se o izazovima organizovanja i različitim situacijama i problemima sa kojima se levica u regionu suočava. Simonida je istakla važnost učešća takve koalicije u različitim društvenim borbama kao i o pronalaženju minimalnog nivoa slaganja, koji je u slučaju Sirize bio presek borbe protiv neoliberalnog kapitalizma, rata, seksizma i rasizma. Matija je predložio da na putu izgradnje jedinstva uspostavimo redovne kanale komunikacije među našim grupama, organizacijama i sindikatima, kako bismo se uspešnije odbranili od državne represije, tako što bismo za početak oformili zajedničku internet platformu. Diskusija je trajala duže od dva sata, sa pitanjima i intervencijama iz publike, koja je uprkos većem broju stolica nego dan ranije svejedno morala delom da stoji sa strane ili sedi na podu.
Ovo je prva konferencija ovog tipa u post-petooktobarskoj Srbiji i kao takva je samo korak na putu izgradnje, kako regionalnih veza, tako i pokreta protiv mera štednje, politike zaduživanja i urušavanja demokratije u Srbiji. Ujedno je verovatno i prvo mesto na kom su akteri/ke iz različitih pokreta razgovarali o mogućnosti formiranja nove leve partije, poput Sirize u Srbiji. Nastavljamo da, u saradnji s drugaricama i drugovima iz zemlje i regiona, radimo na izgradnji levice u Srbiji i povezivanju širom Balkana.
Susreti su za nas veliki uspeh, ali i tek početak ozbiljnog rada na izgradnji leve alternative. Mnogima od nas ovo je bio prvi put da se nađemo u prostoru punom drugih levičara/ki, u srcu diskusija o tome šta, zašto i kako treba da radimo da bismo levicu izvadili iz izolacije i priključili se borbi naroda u Grčkoj. Takav osećaj svima nam daje snagu da istrajemo i idemo dalje.
