fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 14 april 2016 12:21

Strategija i taktika (feljton): 9. Propaganda i agitacija

  Džon Ris
Strategija i taktika (feljton): 9. Propaganda i agitacija

Kako levica može da se organizuje da bi pobedila? Šta su revolucionarna strategija i taktika? Kako bi na bazi više decenija praktičnog iskustva i teorijskog rada dao odgovor na ova pitanja, vodeći marksista i antiratni aktivista u Britaniji, Džon Ris, je napisao knjigu koju će Marks21 izdati u vidu feljtona. Objavljivaćemo po jedno poglavlje svakog četvrtka. Kada izađe cela knjiga, moći ćete i da je skinete u PDF formatu ili naručite u štampanoj formi. Original na engleskom možete naći na ovom linku. Sledi deveto poglavlje.

Linkovi ka ostalim poglavljima: 12345678, 910111213.

Preveo Pavle Ilić.

9. Propaganda i agitacija

Svaki socijalista i svaka socijalistkinja koji su aktivni u klasnoj borbi moraju raditi na obavljanju dva široka zadatka. Jedan je podučavanje, a drugi je organizovanje. Podučavanje znači dovoditi u vezu sakupljeno istorijsko i teorijsko iskustvo radničke borbe sa savremenom politikom. Kako možemo analizirati recesiju ili savremeni imperijalizam ako ne shvatamo marksističku ekonomiju ili teoriju imperijalizma?

Međutim, ovo razumevanje ne može biti tek lično intelektualno postignuće onih koji već jesu u revolucionarnoj organizaciji. Ono se mora širiti što je šire moguće u radničkom pokretu.

Izraz „propaganda“ ima veoma pežorativno značenje u svakodnevnom govoru. Najčešće se dovodi u vezu sa krivljenjem istine koje su sprovodili aparatčici nacističkih ili staljinističkih režima. No, postoji i njegovo pozitivno značenje koje se odnosi na skup relativno kompleksnih ideja – poput onih u okviru marksističke teorije – koje neko pokušava da proširi.

Kada danas govorimo o tome kako nam recesija pokazuje da je tržište samo po sebi podložno periodičnim krizama, da je kapitalistički sistem zasnovan na eksploataciji i da nam to ukazuje na potrebu za novim društvom koje se zasniva na zajedničkom vlasništvu nad ekonomijom, mi se bavimo propagandom. Mi, doduše, ne sugerišemo da je moguće direktno delati na osnovu ovih ideja. Odnosno, nemoguće je baciti se istog trenutka na ukidanje tržišta i izgradnju socijalizma.

Ovo, doduše, ne umanjuje važnost zadatka širenja ovih ideja u radničkom pokretu. Ali ako govorimo o onome što možemo da uradimo ovog trenutka, na primer, u vezi sa finansijskom krizom, potrebne su nam druge, jednostavnije, direktnije ideje. Takve ideje su agitacioni slogani.

Oni se odnose na trenutnu akciju. „U štrajk protiv zamrzavanja plata“ je agitacioni slogan, pogotovo u onim sindikatima gde se raspravlja o akciji protiv smanjenja plata. „U marš protiv slanja trupa“ je direktan poziv na akciju za antiratni pokret. Objektivno, obe ove stvari (štrajk ili demonstracija) se mogu raditi i trebalo bi da se rade istog trenutka. Da li će do njih doći ili ne zavisi od subjektivnih argumenata u pokretu. One mogu i ne moraju da se odigraju, ali, za razliku od ukidanja tržišta, postoje realne političke snage koje ih mogu sprovesti u delo u ovom trenutku ukoliko socijalistkinje, socijalisti i ostali koji ih zagovaraju uspeju da ubede one oko sebe u njihovu ispravnost.

Postoji još jedan vid zahteva, koji leži između ekstrema propagande i agitacije: konkretna propaganda. Pod ovime podrazumeva se zahtev koji većina radnika i radnica smatra izvodivim i poželjnim, ali koji oni sami nemaju snage da sprovedu. Oni smatraju da bi neko drugi – vlada ili sindikalne vođe – trebalo te zahteve da ispuni.

Zahtev za povećanjem poreza na dobit je dobar primer. Pokret u začetku može da se mobiliše oko ovih zahteva, da bi potom, ukoliko dovoljno ojača, oni eventualno postali i direktno agitacione prirode. Na primer, ako se razvije pokret oko toga da se penzionerima ne naplaćuje grejanje, a vlada odbije da sprovede takvu odluku, penzioneri mogu početi sa kampanjom bojkota plaćanja. Ovako nešto se desilo u Britaniji pod Margaret Tačer kada se zahtev za ukidanjem poreza po glavi stanovnika razvio u kampanju bojkota.

Ruski marksista Georgij Plehanov, od kojeg je Lenjin dosta učio u svojoj mladosti, daje nam korisnu definiciju koja nam može pomoći u razjašnjavanju ove teme.

„Sektu“, pisao je Plehanov, „može zadovoljiti propagandni rad u užem smislu te reči. To nikad ne sme biti slučaj sa političkom partijom. [...] Propagandista prenosi mnogo ideja malom broju ljudi, dok agitator daje jednu ili samo nekolicinu ideja masama ljudi. [...] Ipak, istoriju prave mase.“

Neophodno je imati stvarnog iskustva kako bi se znalo kada nastupati sa kojim oblikom propagande i agitacije. Slušanje onoga što radnici i radnice govore, razumevanje onoga što oni smatraju mogućim, procenjivanje onoga što su voljni da urade – sve ovo utiče na to koju vrstu propagande i kakve agitacione zahteve treba ispostavljati u datom trenutku.

Postoji (levičarska) sekta na britanskoj levici koja već decenijama zagovara slogan „Generalni štrajk odmah!“ kao odgovor na svaki industrijski spor bilo koje veličine. U skoro svakoj situaciji, ovaj slogan nije imao odjeka čak ni među najnaprednijim slojevima radništva. Ne radi se o tome da je ovo loša ideja u apstraktnom smislu (kao što ni socijalistička revolucija nije loša ideja), već o tome da ovaj slogan nema kapaciteta da izazove akciju.

Pa ipak, u određenim trenucima tokom velikog štrajka rudara u Britaniji 1984-85. godine, kada je klasni bes bio veoma izražen, a želja da se pomogne rudarima veoma jaka, poziv sindikalnim vođama da organizuju generalni štrajk je bio prijemčiv velikom broju aktivista i aktivistkinja.

Ovaj primer nam ukazuje na to da naš sud o potrebnim oblicima propagande i agitacije zavisi od prethodne procene uslova u kojima se klasna borba nalazi. Kakav je odnos snaga između radništva, poslodavaca i vlade? Koji su najveći problemi kojima su zaokupljeni radnici i radnice? Šta su ključni argumenti u pokretu? Sve su ovo pitanja kojima se mora pozabaviti kada se raspravlja o fokusu partijske propagande i agitacije.

Kao što je Lenjin rekao i o agitaciji i o propagandi: „A da bi stvarno čitava klasa, da bi stvarno široke mase trudbenika i od kapitala ugnjetenih došle do takve pozicije – za tu stvar je sama propaganda, sama agitacija: malo. Za tu stvar je potrebno vlastito političko iskustvo tih masa...“

Samo ukoliko sakupljaju to iskustvo kao deo radničke klase i iz njega uče u interakciji sa radničkom klasom, revolucionari i revolucionarke mogu formulisati prikladnu propagandu i agitaciju.

Štaviše, oni stalno moraju prilagođavati svoj ideološki i politički stav u skladu sa time kako su njihove ideje prihvaćene u klasi i kako se na osnovu njih dela.

Pročitano 1610 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

U drugom delu feljtona o stogodišnjici Oktobra Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. ...

Istorija

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode teksto...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.