Vladimir Unkovski-Korica komentariše političku situaciju u SAD.
Sinoć na Nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke u SAD, Berni Sanders je bez velikog uspeha pokušavao da umiri i ubedi svoje simpatizerke i simpatizere da glasaju za Hilari Klinton na predsedničkim izborima. Njegov poziv na pomirenje u stranci odvija se u senci nemira i skandala.
Vikiliks je neposredno pred konvenciju objavio e-mail poruke, koje svedoče o pristrasnosti rukovodstva demokrata na štetu omiljenog senatora iz Vermonta. Nakon duge bitke za kandidaturu pred demokratama na predstojećim izborima, u kojoj je Sanders predstavljao Klinton kao kandidata vladajuće klase, ovo otkriće moglo je samo da ojača podele među demokratama.
Kandidat republikanaca, Donald Tramp, iskoristio je brzo Sandersovu podršku Hilari Klinton da bi pozvao Sandersove glasačice i glasače da pređu u njegov tabor: Sanders vas je izdao, poručio je, ja sam pravi kandidat protiv establišmenta. Ni Trampu, kao multimilioneru, neće poći za rukom da lako preuzme milione glasova koji su dati Sandersu. Sandersova kampanja je bacila svetlo na klasnu podelu u Americi, fokusirajući se na bitku između 1% bogatih i moćnih protiv onih 99% koji to nisu.
Jasno je doduše da je Sanders prokockao veliku priliku da se u Americi stvori nova, leva snaga na političkoj sceni. Bilo bi teško nadati se drugačijem ishodu, on je ipak verno služio interese kapitalističke klase dok je bio na vlasti u Vermontu. Pišući u Danasu, povodom sličnosti između Borka Stefanovića i Bernija Sandersa, karakterisao sam ovako Sandersovu kampanju: „daće levi prizvuk liberalnoj i prokapitalističkoj politici jedne uveliko duboko kompromitovane struje u nacionalnoj politici.“
Nakon Bernijeve kapitulacije pred pritiskom da podrži Klinton, smatram da sam bio velikim delom u pravu. Međutim, istovremeno, priznajem da sam delom bio previše krut. S jedne strane, Berni se ponašao kao pravi kandidat establišmenta. Uvukao je mnoge mlade u redova demokrata levom retorikom da bi ih na kraju pozvao da podrže Klinton kao manje zlo protiv Trampa.
S druge strane, Berni je toliko žestoko napadao Klinton kao predstavnicu politike onih 1% i toliko dugo se opirao da povuče kandidaturu da je u svojim simpatizerkama i simpatizerima izazvao veliku želju za promenama u Americi. Ni Hilari Klinton ni Donald Tramp neće biti u stanju da ponude tu promenu.
Sandersova podrška Klinton će stoga razočarati dobar deo njegove glasačke baze. Iako treba pretpostaviti da će većina ipak sada da se založi za Hilari kao manje zlo, ozbiljan broj ljudi neće. Neki će možda da priđu Trampu, ali veći deo će se ili povući iz trke ili će tražiti treću, levlju opciju. Treba podsetiti da je Sandersu ponuđena kandidatura Zelene partije pred Nacionalnu konvenciju demokrata. On ju je odbio.
Ali je jasno da će među milionima u Americi koji su podržali Bernija biti na stotine hiljada mladih koji će želeti nešto drugačije od dvopartijskog sistema koji decenijama brani kapitalističku oligarhiju na vlasti. Sanders je, možda protiv svoje volje, stvorio pokret koji će ga nadživeti. Nadajmo se da će taj pokret da se politički iskristališe što pre, te da će napokon i u Americi nastati jaka levica. Jer je to potrebno ne samo siromašnima u SAD-u, već svetu koji trpi američki ekonomski, politički, vojni i kulturni imperijalizam. Takva levica će doduše morati da raskine sa Bernijevom politikom i da ponovo otkrije – Karla Marksa.