Nakon više decenija na marginama, radikalna levica u Evropi vraća se na scenu. Prošle godine je, po prvi put nakon pada Berlinskog zida, na vlast stigla partija iz komunističke tradicije – Siriza u Grčkoj. Njeno kratko iskustvo na vlasti uzdrmalo je redove radikalne levice širom sveta. Ali ona je nastavila da raste. Podrška ukazana Berniju Sendersu prvi put je stavila socijalizam na političku mapu SAD. U Britaniji je dolazak antiimperijaliste, Džeremija Korbina, na kormilo Laburističke partije uzdrmao političku scenu te zemlje. U Španiji je koalicija Podemosa i Ujedinjene levice uzela više od petine glasova. Svuda se postavljaju slična pitanja: kako do vlasti i šta na vlasti? Zato smo odlučili da prevedemo i objavimo tekst našeg člana Vladimira Unkovskog-Korice, izvorno objavljen na sajtu Counterfire kao pamflet. Tekst se bavi specifičnim okolnostima u Istočnoj Evropi i lekcijama zapadne levice za levicu u našem regionu. Ovde će biti serijalizovan svakog četvrtka. Primerak celog pamfleta biće uskoro dostupan na našem sajtu u PDF formatu.
Linkovi ka ostalim poglavljima: P, U, 1, 2, 3 i Z.
Predgovor
Istorija se davne 1989. godine, navodno, završila. Berlinski zid je pao, a s njim i tzv. socijalistički sistem u Istočnom bloku. Hladni rat okončan je pobedom kapitalističkog Zapada. Međutim, nakon 2008. godine, taj isti kapitalistički Zapad našao se u dubokoj ekonomskoj, političkoj i ideološkoj krizi.
Krah bankarskog sistema odveo je političke partije desnog i levog centra putem suštinskog spajanja u „ekstremni centar“. Ovo zbijanje redova u pokušaju odbrane sistema od narodnog besa ostavilo je mnoge radne ljude bez političke alternative.
Ekstremna desnica pokušala je da popuni ovaj vakuum lažnim odgovorom na pitanje „Kako prevazići krizu globalizovanog kapitalizma?“ Po njoj: povratkom u organizovani, nacionalni i rasno čisti kapitalizam; vraćanjem tradicionalnim hijerarhijama, pogotovo unutar porodice; zatvaranjem granica; vojnom i policijskom čizmom.
Međutim, iako je ekstremna desnica počela da uzima maha u društvu – uz što otvorenu što prikrivenu pomoć krupnog kapitala – nije uspela u pokušaju da monopolizuje pojam opozicije. Naprotiv, prva partija koja je tokom krize u Evropskoj uniji, slaboj karici kapitalističkog Zapada, odbila „ekstremni centar“ i došla na vlast, nije bila desničarska već reformisana komunistička partija – partija radikalne levice u Grčkoj.
Siriza je na vlast došla uz obećanje da će prekinuti praksu pristajanja na „štednju“ i dužničko ropstvo zarad odbrane evra. Krah Sirizinog pokušaja, samo šest meseci nakon što je stigla na vlast, pokazao je da Evropska unija ne preza ni od čega ne bi li porazila alternativu. Ali Siriza nije bila ugušena samo spolja. Njena pogrešna strategija gušila ju je iznutra.
Marks21 je već objavio dve publikacije koje pokrivaju ovaj period. Specijalno izdanje našeg lista Solidarnost prenelo je analize uspona i pada Sirize koje smo prethodno objavljivali na svom veb-sajtu: marks21.info. Osim toga, preveli smo i omogućili izdavanje knjige Siriza u lavirintu novinara i aktiviste Kevina Ovendena, koja dubinski analizira poteze Sirizine vlade i debate na grčkoj levici u tom kratkom razdoblju.
Cilj ovog pamfleta je da sve ove debate eksplicitnije veže za istorijski proces prestrojavanja na levici nakon pada Berlinskog zida, s posebnim fokusom na Istočnu Evropu. To radi s pristrasnog stanovišta: nastojeći da pokaže na koje načine je „nova levica“ postizala uspehe, ali i da podvuče pristupe koji „novu levicu“ u velikoj meri i dalje vezuju – često nesvesno, ali isto tako često i sasvim svesno – za strateška rešenja i načine funkcionisanja reformističkih struja u levičarskom pokretu.
Štaviše, ovaj pamflet predstavlja pokušaj da se pokaže na koji način su Partija evropske levice i Fondacija „Roza Luksemburg“ (Rosa Luxemburg Stiftung, RLS), kao njena udarna snaga, doprinele uvozu takvih ideja na istočnoevropsku levicu, sa kontradiktornim rezultatima.
Reagujući na širenje Evropske unije na istok, Partija evropske levice shvatila je da će morati da se takmiči za tamošnje glasače, kako ne bi gubila mesta u Evropskom parlamentu. Otvaranjem regionalnih kancelarija u Moskvi, Varšavi i Beogradu, RLS je počela da „pumpa“ ozbiljne svote novca u nevladine organizacije (NVO) sa levim obeležjima. To je delu levice pružilo priliku da organizovano populariše leve ideje u regionu. Od konferencija i publikacija, preko veb-sajtova, pa sve do konkretno usmerenih projekata, levi NVO-ovi donekle su popularisali ideju klasne borbe, što je za NVO sektor sasvim neuobičajeno.
Ipak, u tom procesu prenele su se i neke negativne tendencije ovakvog načina organizovanja. Poseban odeljak ovog pamfleta ih dublje analizira, ali ću iskoristiti priliku da ovde podvučem i neke aspekte koji u samom tekstu nisu dovoljno istaknuti.
Prvo, poduhvat stvaranja levice na Istoku preko NVO sektora u celini je vezan za imperijalistički projekat širenja Evropske unije na istok, koji Partija evropske levice nije dovoljno nedvosmisleno odbacila. Stoga i širenje njenih struktura na istok ima potencijal da pacifikuje ili skrajne anti-EU levicu. Imajući u vidu veliki poraz evrointegracija na referendumu za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, smatram da je ovo potrebno posebno naglasiti. Levica ne sme da bes ljudi do kog dovode neoliberalne institucije EU prepusti desnici, već da se aktivno organizuje protiv nje. To naročito važi u našem regionu, gde EU igra ulogu neoimperijalističkog policajca. Nedavno je i pokazala to svoje lice, zapretivši upotrebom oružanih snaga da bi se ugušio radnički i narodni bunt u Bosni i Hercegovini, što analiziram u tekstu. Proces raspadanja EU velika je prilika za levicu i za to se treba aktivno boriti u ime novih, međunarodnih integracija „odozdo“. Otvoreno je pitanje na koji će se način RLS ubuduće postavljati po tom pitanju.
Drugo, u vreme kada sam pisao pamflet, nisam bio upoznat sa krizom unutar Inicijative za demokratski socijalizam u Sloveniji. Međutim, čak se i njen uspeh, delom vezan za Partiju evropske levice i RLS, pokazao slabijim nego što se na prvu loptu činilo – ovaj prvi proboj regionalne „nove levice“ na parlamentarnim izborima bio je nedovoljno vezan za vanparlamentarnu mobilizaciju. Združena levica, koalicija koju su oko sebe okupili, duboko je podeljena po pitanju daljih koraka, dok je sama Inicijativa za demokratski socijalizam, koja predstavlja marksističko krilo koalicije, podeljena oko toga šta treba da joj bude fokus rada. Kao što se da zaključiti nakon čitanja ovog pamfleta, to je problem koji se iznova javlja u Partiji evropske levice. Budući da nije nov, mora nam biti jasno da bi se uspesi takvih pokušaja i drugde u regionu suočili sa sličnim izazovima, o kojima je potrebno povesti širu diskusiju. Jednostavnog rešenja nema, ali je potrebno iznova isticati, kako je to radila revolucionarna struja nakon 1917. godine tokom polemika sa reformističkom strujom na svetskoj levici, da vanparlamentarna borba mora biti primarni fokus borbe. To je, uostalom, i cilj ovog pamfleta.
Treće, ovaj pamflet je, donekle – pogotovo kada je reč o NVO sektoru – napisan na bazi ličnih iskustava i diskusija s aktivistima i aktivistkinjama koji imaju dugo iskustvo rada na terenu, pogotovo na balkanskoj levici. To mu daje i izvesnu vrednost primarnog izvora, koji ne navodi direktno citate i pojedince i pojedinke sa kojima sam pričao i radio, ali koji prenosi i generalizuje neka njihova iskustva. Ipak, činjenica da sam kao autor na Balkanu aktivan prvenstveno u Srbiji, znači da je moj pogled verovatno delom ograničen ličnim iskustvima. Svakako, utiska sam da je šarenolikost Balkana, pa i Istočne Evrope u širem smislu, takva da je nemoguće u kratkom pamfletu preneti potpuno informisanu sliku o celom regionu. Mislim da sam u nekim pojedinostima bio previše, a u nekim drugim premalo oštar. Ipak, čini mi se da je pokušaj da dolazak Partije evropske levice i RLS predstavim kao kontradiktoran, suštinski ispravan.
Takođe, trudio sam se da ovaj pamflet bude pisan u polemičkom tonu protiv onih koji reformizam posmatraju nediferencirano, odnosno samo kao jedan od sastavnih delova neprijateljskog, imperijalističkog i kapitalističkog tabora. Iako smatram da je to u velikoj meri tačno, nije u potpunosti. Zato sam podvlačio da smatram da je, pogotovo na našim prostorima, na kojima je levica slaba, potrebno pronalaziti načine da se radi sa svima koji iskreno žele da promovišu klasnu borbu kao metod izgradnje nove, borbene levice. Smatram da je za organsku levicu bitno da se vodi političkom nezavisnošću od NVO sektora, ali se nadam da sam takođe uspešno argumentovao da je metod koji je Kominterna razradila ranih dvadesetih godina prošlog veka, o akcionom jedinstvu revolucionara i reformista, duh koji treba da inspiriše naš rad na uspostavljanju organske levice danas. Taj metod jedinstvenog fronta je i u savremenom kontekstu veoma bitan i Marks21 će o njemu, kao i o revolucionarnoj strategiji i taktici, uskoro izdati posebne pamflete. Ovde je, nadam se, u osnovnim crtama objašnjena ta politika – ali zainteresovani će moći da svoja razmišljanja o ovim temama prodube čitanjem tih dvaju pamfleta.
Četvrto, bilo bi dobro da sam dublje analizirao reč i delo Nikosa Pulancasa, jednog od vodećih teoretičara evrokomunizma, struje koja inspiriše mnoge ideje današnje „nove levice“. Ipak, zainteresovani čitaoci i čitateljke mogu se informisati o debati koja se vodila oko ovog mislioca u Ovendenovoj Sirizi u lavirintu. Izložiću je u kratkim crtama. Ključno je, naime, pitanje odnosa Pulancasa prema državi. Njegova zamerka revolucionarnom, pogotovo Lenjinovom pristupu, bila je da državu vidi isključivo kao polje klasne represije, umesto kao polje klasne borbe. Takva njegova formulacija, doduše, nije objasnila šta je to što je specifično za državu u okviru šireg polja klasne borbe. To dalje znači da svaki pokušaj transformacije i raskida iznutra sa trenutnopostojećim državnim institucijama zapravo svodi vanparlamentarne pokrete na borbu za prevlast unutar državnog aparata, umesto protiv buržoaskog aparata i za novu, radničku državu. Iskustvo Sirize još jednom pokazuje da ovo nije tek teorijsko ili akademsko pitanje, već i pitanje značajno za praksu.
Nadam se da će revolucionarnoj levici na našim prostorima ovaj pamflet koristiti da se bolje snađe u složenoj situaciji u kojoj se danas nalazimo i da će podstaći šire diskusije o putu napred za levicu kao celinu. Marks21 je spreman da pomogne pri organizaciji lokalnih grupa širom Balkana, te i čitalačkih kružoka, kako za ovaj pamflet, tako i za druge naše publikacije. Pišite nam, organizujte se, pridružite nam se. Kapitalizam je u krizi – vreme je ponovo došlo za revolucionarnu levicu!
autor