„Zaustavimo iseljevanje studenata iz studentskih domova“ inicijativa je koju su u januaru pokrenule stanarke i stanari Studentskog grada. Organizovali smo se oko konkretnog problema – planiranog iseljavanja studenata iz studentskih domova „Studentski grad“ i „4. april“ u vreme održavanja Evropskih univerzitetskih igara (EUI). Kako je to predstavljeno kao događaj od nacionalnog značaja, Vlada je rešila da u vreme ispitnog roka, u periodu od mesec i po dana, studentske domove ustupi sportistima i sportistkinjama koji kao učesnici igara treba da dođu u Beograd u junu mesecu.
Dva meseca nakon što su studenti pokrenuli ovo pitanje, proglašena je pandemija, a nakon toga i vanredno stanje u Srbiji. Nakon proglašenja pandemije usledio je talas otkazivanja raznih događaja, pa i nekoliko meseci unapred. Kako je virus većini ljudi trenutno najveća briga, stanari i stanarke domova podrazumevali su da će se i EUI otkazati – ne samo zbog toga što se ne zna koliko će dugo ovo stanje trajati, već i zbog toga što je krajnje neodgovorno da se bilo koji kapaciteti trenutno koriste za pripremu ovog događaja. No, uprkos tome, nastavlja se sa usmeravanjem svih predviđenih resursa ka ovom događaju „od nacionalnog značaja“. U jeku epidemije nije prekinuta priprema EUI, ali su zato studenti iz domova izbačeni mnogo ranije nego što je to planirano.
Prvog dana nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u ponedeljak, 16. marta, Studentski centar objavio je da stanari i stanarke studentskih domova moraju već sledećeg dana da napuste svoje sobe (sa ili bez stvari), i da će od 17. marta u 18 časova studentski domovi biti zaključani. Hiljadu studenata napustilo je studentske domove i Beograd. Kao razlog izbacivanja studenata iz domova navedeno je „sprečavanje širenja infekcije COVID-19“, a predsednik Srbije najavio je ukidanje međugradskih autobusa kako se zaraza ne bi širila iz gradova-žarišta. Iseljavanje studenata tom prilikom nije prokomentarisao.
Međugradski saobraćaj u međuvremenu je ukinut, a ogroman broj studenata otišao je kućama jer se to smatralo „preventivnom merom u opštem interesu“, kako Studentski centar navodi u svom saopštenju. Stanari i stanarke domova u proteklom periodu bili su izloženi virusu, a od svojih soba napravili su karantine i mesta za samoizolaciju. Mnogi među članovima porodica imaju ljude koji pripadaju visoko rizičnim grupama: srčanim bolesnicima, dijabetičarima, starijima od 65 godina itd. Svi oni sada su u višestrukoj opasnosti.
Sličan scenario već smo imali prilike da vidimo na delu u Italiji, gde su studenti i studentkinje napustili domove na severu Italije i otišli na jug, svojim kućama, gde su dalje prenosili virus. Iako je mnogo lakše nositi se sa epidemijom u razvijenijem, severnom delu Italije, studenti su ipak poslati u druge delove zemlje koji imaju daleko manje resursa. Time nisu bili ugroženi oni sami, jer bi ovaj virus verovatno preležali i u studentskim domovima, već upravo stari i bolesni koji su zbog ove odluke nadležnih postali mnogo izloženiji virusu i podložniji zarazi. Dok imamo svoje sobe u domovima, mi smo ti koji pravimo izbor da li ćemo biti odgovorni prema drugima ili ne, da li ćemo otići kućama ili ostati u domskoj sobi. U trenutku kada nas izbace iz domova, naš izbor se strahovito sužava: ili ulica, ili kuće gde su nam roditelji i bake i deke koje želimo da zaštitimo.
Iako su prošle nedelje svi stanari i stanarke napustili svoje domske sobe, u domovima su ostali majstori koji već mesec dana rade na renoviranju u susret EUI. Na Fejsbuk stranici EUI dele se objave koje poručuju da se ne brinemo i da će Igre biti održane, jer će virus do tada postati prošlost. Samim tim, čitav Studentski grad mora biti pripremljen za njih. Ako nema otkazivanja EUI, nema ni prekida rada. U sobama Studentskog grada koje su doskora bile karantin za stanarke i stanare koji su prijavili simptome virusa, radnici su prisiljeni da provode po nekoliko sati dnevno, sređujući ih. EUI u međuvremenu obaveštavaju da pripreme regularno teku i da su intervjui sa volonterima prebačeni na onlajn kanale, kako niko ne bi bio doveden u opasnost zbog pandemije! Na njihovom zvaničnom sajtu stoji tajmer koji odbrojava dane, sate, minute i sekunde do početka Igara. Majstori koji od ovog posla žive nemaju izbor da li će prihvatiti ovakve uslove (dok rade bez higijenskih rukavica, maski ili dezinfekcionih sredstava!), time ugroziti svoje zdravlje, a samim tim i zdravlje svojih porodica. Studentski centar „Beograd“, s druge strane, ima izbor da li da obustavi renoviranje, ili da tokom vanrednog stanja iskorišćava one koji izbor nemaju.
„Utešna nagrada“ za stanare i stanarke studentskih domova trebalo bi da bude to što „ovo nije administrativno iseljenje“, kako se navodi u saopštenju Studentskog centra, već samo trenutna mera. Ovakvim postupcima uprava studentskih domova šalje poruku da je naš smeštaj u domovima samo „trenutan“ i da ne možemo znati kada će njima pasti na pamet da nas iz njega isele. Stanari i stanarke studentskih domova koji se bore protiv toga da budu iseljeni u julu, bore se i protiv ovakve logike uprave i poručuju da se na ovakve „utešne nagrade“ ne sme pristajati. Nećemo pristati da napustimo domove ni za vreme EUI, ukoliko se budu održavale, već će jedina opcija biti da njihovi učesnici dobiju alternativni smeštaj koji neće podrazumevati naše iseljavanje.
Inicijativa „Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada“ pokrenula je i Fejsbuk grupu koja trenutno broji preko 1200 članova i članica. Takva mreža stanara i stanarki domova pokazala se značajnom ne samo u borbi protiv ovog problema već i u lociranju drugih problema, poput opštih uslova života u domu. Tokom prethodna dva meseca, glavni problem života u Studentskom gradu bile su svakodnevne nenajavljene selidbe zbog njegovog renoviranja; stanari i stanarke doma izborili su se za to da na vreme budu obavešteni o tome kada će baš njihova soba doći na red. Organizovali smo veliki sastanak stanara i stanarki 26. februara, koji smo najavljivali ostavljajući letke sa obaveštenjem o mestu i vremenu održavanja na vratima soba. Redari Studentskog grada već u toku noći počeli su da uklanjaju letke iz čitavog doma, jer je zahtev uprave bio da svaka informacija koja se tiče Univerzijade, i našeg organizovanja tim povodom, ne dođe do ostalih studenata. Osim što sklanja naše letke i plakate, uprava redovno poziva na razgovore one stanarke i stanare koji su aktivan deo ove borbe, obećavajući im smeštaj u periodu EUI ukoliko prestanu da se bore za krov nad glavom svih u domu.
Vanredno stanje i izbacivanje iz domova neće nas sprečiti da nastavimo sa izgradnjom fronta i kampanjom protiv iseljavanja stanara i stanarki Studentskog grada. Upravo suprotno – činjenica da je državni vrh svojim najnovijim potezima direktno ugrozio nekoliko hiljada studenata i njihove porodice, a da, s druge strane, ne planira da odustane od bogaćenja putem EUI, znak je da su nam solidarnost i borbenost važniji nego ikad. Ovo je ključni trenutak za radikalizaciju i pretvaranje straha u borbu za siguran krov nad glavom. Potreba za socijalnim distanciranjem i samoizolacijom, koju epidemija nameće, u prvi plan je istakla suštinsku važnost mogućnosti da ostanemo u svom domu – mogućnosti koja se sada uskraćuje studentima, a već godinama je uskraćena bezbrojnim ljudima u Srbiji koji zbog dužništva i siromaštva već žive ili završavaju na ulici.
Potpišite našu peticiju i priključite nam se!
Niko iz doma!