#ŽenskaLjutnjaANeĆutnja
#MameSuZakon
#MameSuMafija
Rečenicom „Podignite ruke sve vi koje ste na razgovoru za posao upitane da li ste udate!“ započet je jedan od prvih protesta #MameSuLjute u septembru prošle godine. „Diskriminisane smo pre nego što uopšte počnemo radni staž“, kaže jedna od mama. Inicijativa Mame su zakon organizuje se sa ciljem povlačenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer ovaj zakon podiže prag na osnovu kog se mogu ostvariti porodiljska prava zaposlenih žena, te korisnice (i korisnike) određenih naknada, na primer, roditelje dece sa invaliditetom, tera da biraju između naknade za dete i naknade koju roditelj dobija za negu deteta.
Ovaj zakon deo je šire politike mera „štednje“, koja znači ne samo da radnička klasa snosi troškove politike privlačenja direktnih stranih investicija, nego i da žene kapitalističku krizu plaćaju višestruko. Ovogodišnji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazao je da se od uvođenja mera štednje 2015. godine jaz u platama između muškaraca i žena, koji je do tada iznosio 5,4%, povećao, otkako je radnicama i radnicima u javnom sektoru zarada umanjena za 10%. Takođe, mere „štednje“ doslednije su sprovođene u onim sektorima u kojima su većina zaposlenih žene, a plate, za razliku od javnih preduzeća, niže. To su javna uprava, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita. Mere „štednje“ u javnom sektoru, kako izveštaj pokazuje, dovode i do sve veće nezaposlenosti žena mlađih od 30 godina.
Osvrt na ovakvo stanje u društvu, u kome je sasvim moguće da porodiljska naknada iznosi manje od 1000 dinara mesečno, pokazuje da politika privlačenja direktnih stranih investicija i agresivna pronatalitetna propaganda nisu u sukobu. Naime, država povećava kratkoročna davanja (za rođenje prvog, drugog i trećeg deteta), tvrdeći da sve čini u cilju podizanja nataliteta, ali ukida uslove sigurne zaposlenosti i socijalne osiguranosti. Jednokratna davanja ne mogu da poprave realnost u kojoj žene godinama volontiraju ili rade na crno, a da bi ostvarile porodiljske naknade moraju imati povezan radni staž u trajanju od 18 meseci. Populaciona politika je pak po definiciji udar na žensku autonomiju, jer se bavi prebrojavanjem broja rođene dece, rađanje nameće kao dužnost, a ne bavi se uslovima i interesima žena koje se odlučuju na rađanje.
U kampanji Inicijative Mame su zakon posebno mesto našla su iskustva žena koje su godinama radile neprijavljene ili su volontirale u javnim službama, pa mogućnost za održavanje trudnoće i odlazak na porodiljsko bolovanje nisu stekle, jer nemaju povezan staž. #NevidljivaRadnica kampanja je koja ustaje protiv propagande vlasti o porodiljskoj mafiji koja oštećuje budžet, a koju čine lenje žene koje su, kako je rekla jedna od službenica Ministarstva za rad, „poslodavcu potrebne da rade, a ne da rađaju“. #NevidljivaRadnica skreće pažnju i na problem koji leži u korenu udara na reproduktivna i radna prava žena, a to je veća izloženost žena prekarnim, potplaćenim i volonterskim oblicima rada koje sistem socijalne zaštite namerno ne prepoznaje.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom počiva na potpuno pogrešnim osnovama – on nastoji da suprotstavi interese radnih žena i interese marginalizovanih grupa kojima su socijalna davanja neophodna. Sa jedne strane, od žena koje su u radnom odnosu zahteva se 18 meseci vezanog radnog staža, a porodiljska naknada obračunava se deljenjem, umesto, kao do sada, sa 12 meseci, sa 18. Time su ionako niska primanja smanjena. Država ovaj zakon predlaže kao rešenje da se izbalansiraju roditeljski dodaci i za majke koje su u radnom odnosu i za majke koje primaju socijalnu pomoć, ali to čini jedino tako što umanjuje naknade zaposlenim ženama. Cilj tih umanjivanja je sprovođenje politike „štednje“, a ne „ravnomerna raspodela“ već mizernih naknada. Plan države je, dakle, da „uštedi“ na roditeljskim, dečjim i porodiljskim naknadama, koje sveukupno čine 1,2% BDP-a. Dugoročni uticaj takve politike jeste da se trudnička i porodiljska prava svedu na milostinju države, što „poslodavce“ oslobađa odgovornosti prema zaposlenim trudnicama i porodiljama, a žene dugoročno pretvara u armiju prekarne radne snage, kojoj se više isplati rad na crno.
Naravno, u vreme ofanzive populacione politike i imperativa „Rađaj, ne odgađaj“, nije neočekivano da će desnica pokušati da kapitalizuje podršku i publicitet koje je Inicijativa Mame su zakon stekla. Međutim, to je razlog više da podržimo ovu borbu koja diže glas protiv ekonomske politike na čijem su udaru žene prve, tj. da ne dopustimo da o položaju trudnica i porodilja govore uglavnom desničarske, nacionalističke opcije. Naša borba mora biti sveobuhvatna – kao što branimo pravo na abortus, na osnovu uverenja da žene treba samostalno da odlučuju o sopstvenim telima, tako treba da se borimo da žene koje se odlučuju za rađanje imaju ekonomske i socijalne uslove da ostvare svoj izbor.
Svakako, ispunjenje dva ključna zahteva koje Incijativa ispostavlja – da sve porodilje primaju fiksnu porodiljsku naknadu u iznosu minimalca, a da se zaposlenim ženama na osnovu pravednije formule obračunava dodatna naknada na osnovu radnog staža – sprečilo bi dalje srozavanje položaja žena u Srbiji.
No, za nas je bitno da ovu borbu sagledamo kao jezgro budućeg ženskog fronta protiv „štednje“, te da insistiramo na tome da porodiljske naknade budu prepoznate i priznate kao deo radnih prava, a ne kao vid podrške koji zavisi od dobre volje države i „poslodavaca“. Zato, zajedno sa drugaricama i drugovima u okviru Levog bloka, podržavamo protest #MameSuMafija.
Jedina mafija koja se razbacuje tuđim parama jesu „poslodavci“ koje država subvencioniše, a oni i kreiraju tržište rada koje diskriminiše žene.
Vidimo se 24. februara u 12 h na Platou!