Nedelju za nama obeležile su nacionalističke i rasističke tenzije od Kalifornije do Kaljinjingrada. Naš član Radan Golubović donosi pregled tih događaja.
Nedelja koja je za nama je počela informacijom o nastavku „ tehničkog dijaloga“ između Beograda i Prištine, a sve pod patronatom Brisela. Dok se u subotu očekuje veliki sastanak na relaciji Vučić-Tači, još jednom, svedoci smo toga kako vladajuće klase i Srbije i Kosova kroje sudbinu naroda Kosova uz pomoć kako ruskog, tako i imperijalizma koji dolazi sa zapada. Rešenja koja pominju obe strane u pregovorima nikako nisu u interesu ljudi koji žive na Kosovu i o čijim životima će u krajnjoj instanci odlučivati direktiva iz Brisela. S jedne strane, delegacija koja predstavlja srpsku vladajuću klasu insistira na sopstvenim iredentističkim interesima, a sve pod plaštom državnosti, kako bi mogla da nastavi višedecenijsku eksploataciju naroda i resursa na Kosovu, zbog čega pominje vraćanje institucija Srbije, kroz Zajednicu srpskih opština. Istovremeno s druge strane, kosovska vladajuća klasa prihvata NATO imperijalizam i takvom politikom stvara od Kosova protektorat, a od kosovskog naroda taoce, što, razume se, ne doprinosi pravu naroda Kosova da bude slobodan.
Paralelno sa tim, kvaziministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević potvrdio je povećanje roditeljskog dodatka za nove višečlane porodice od prvog jula tekuće godine. Ovim aktom se nastavlja populaciona politika koja ide na štetu žena, posmatrajući žene kao oruđe populacione politike koje treba uz to i uceniti. Međutim, tu nije kraj. Ovo ministarstvo je udruženo sa pravnim poretkom u zemlji, znajući koji slojevi stanovništva potpadaju pod obrazovanije, dozvolilo dodatak samo za onu decu koja idu u školu. Takva logika naravno da neće ići na ruku nekim nacionalnim manjinama poput romskoj, koje je nebriga države osudila na ulicu, a ne na školu. Takva logika ide samo na ruku rasističkoj populacionoj politici države.
U međuvremenu, u subotu, u Beogradu je održan Prajd gde je skup bio više protestni, nego festivalski. Potegla su se pitanja diskriminacije LGBTQ ljudi i izuzetno, diskriminacije i problema pravne nevidljivosti transrodnih osoba u Srbiji. Ovogodišnja Parada ponosa koja predstavlja centralni skup u Mesecu ponosa održala se pod parolom „Matičarka naravno“.
U susednoj Makedoniji nastavak protesta protiv Vlade Zaeva i podrške predsedniku Ivanovu za referendum. Posle pregovora sa Grčkom i nametanja Makedoniji imena koje će odgovarati interesima politike hegemonije koju vodi grčka buržoazija, narod Makedonije već nedeljama protestuje protiv svoje Vlade koja je zbog politike saradnje sa NATO paktom odlučila da zakine jedno od osnovnih prava svom narodu, pravo na ime, i još bitnije, pravo na slobodu. Početkom nedelje sukob naroda sa državnim aparatom je bio vidljiv kada je 25 demonstranata uhapšeno, a sedam policajaca ranjeno.
Istina je, premda, da grčka vladajuća klasa ima još jedan problem, a to je da opravda narodu Grčke svoju pogubnu politiku pregovora sa kreditorima. U tom, možemo reći, klasnom ratu, mediji su preneli da je u nemačku državnu blagajnu prispelo dve milijarde i devetsto miliona evra od kamata, prethodnih osam godina, što je zvanična računica nemačke vlade. Uz to Ciprasova vlada zamrzla je određene dugove, kako bi se sama zaduživala na tržištu, što je predstavljeno kao „trijumf“ njegove Vlade u nekim medijima, a u stvari samo predstavlja prolongiranje bede i srozavanje životnog standarda za ljude u Grčkoj.
U međuvremenu, EU je počela uvoditi carine za američke proizvode od petka, kao kontramera na odluku američkog predsednika Trampa da uvede carine na uvoz aluminijuma i čelika iz Evrope. Očekivalo se da će se krenuti sa kontramerama tek od narednog meseca, međutim evropska komesarka za trgovinu Malstrom izjavila je kako je uvođenje carina namenjeno rebalansiranju vrednosti od oko 2,8 milijardi evra američkih proizvoda. Ove kontramere su namenjene „kršenju globalne trgovine“, kako se piše u medijima, ali jasno je da postupcima i Vašingtona i Brisela izlazi na videlo jedna dublja politička kriza, koja u sebi krije plahovitost kako Ekonomske zajednice, tako i SAD.
Istovremeno u SAD, pogubna politika Trampove administracije, sem što je odvojila „poželjne“ od „nepoželjnih“, sada je i odvojila decu migranata od njihovih roditelja. Oko dve hiljade dece migranata iz Meksika sada se našlo odvojenim od svojih roditelja žicom, smešteno u nehumanim uslovima. Sve to Tramp je bestidno pokušao da opravda „lošim regulativama“, pa je od Kongresa tražio da se izmeni zakon kojim „ilegalni“ migranti bivaju odvojeni od svoje dece, tako što će se i deca i roditelji deportovati. Ova licemerna i fašisoidna politika Trampa zapravo predstavlja samo naličje njegove spoljne politike „Amerika na prvom mestu“, braneći imperijalne interese sopstvene vladajuće klase. Sve ovo završilo se jednim očekivanim, pa i nužnim ishodom. Dan nakon osude Trampove politike prema migrantima od strane Komesara UN za ljudska prava Zeida Raad al Huseina, SAD se povlači iz UN-ovog Veća za ljudska prava.
Za kraj, jedna od upečatljivih vesti iz već ispolitizovanog ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu jeste utakmica Švajcarska-Srbija. Švajcarska je na ovoj utakmici odnela pobedu sa rezultatom 2:1, što je otvorilo mesta za špekulacije o krađi na štetu Srbije. Ovaj meč je, međutim, bio nešto drugačiji od ostalih jer je od samog početka u medijima bio predstavljen kao nacionalni boj, pogotovo nakon izjave predsednika Vučića da je naročita bitna pobeda Srbije u ovoj utakmici. Razume se, utakmica protiv Švajcarske bila je tako predstavljena kao simbolički pokušaj Srbije, da u danima dijaloga Beograda i Prištine, izbaci na teren kartu hegemonije kroz nacionalizam, s obzirom da je među igračima koji su nosili švajcarske dresove bilo Albanaca sa Kosova. Na kraju je sport opet poslužio razjedinjavanju naroda umesto njihovom zbiližavanju, a nacionalizam opet zloupotrebio fudbal.
Nedelju za nama obeležio je, pre svega, začarani krug nacionalizma i kapitalizma, koji su sa zaoštravanjem svetske krize i definitivno postali međusobno neodvojivi. Nacionalistički simboli švajcarskih fudbalera, Vučićeve zapaljive izjave, Trampov institucionalizovani rasizam, Đorđevićeva populaciona politika, kao i imperijalistički stav Grčke prema Makedoniji samo su simptomi dubljih društvenih problemima. Vladajuća klasa senzacionalističkim potezima skreće pažnju sa ekonomske nejednakosti na nacionalizam, te se pod okriljem nacije stvara lažna solidarnost između onih koji imaju i oni koji nemaju. Ako hoćeš da pomogneš u izgradnji sveta koji će jednom za svagda raskinuti sa kapitalizmom i nacionalizmom, pridruži nam se!