Otvoreno pismo Prajd info centru i Da se zna! povodom pretnji i napada na naše aktivistkinje[6 min. za čitanje]

Jučerašnji protest povodom ubistva ruske aktivistkinje Jelene Grigorjeve okončao se mizoginim uvredama i napadom istaknutog gej aktiviste na naše dve članice. S obzirom na to da su ovome prethodili meseci pretnji i degradacija, danas smo se obratili organizacijama koje ovaj nasilnik često zastupa u javnosti – beogradskoj Paradi ponosa/Prajd info centru i Da se zna! – i obavestili ih o razlozima zbog kojih ćemo pismo objaviti, kao i o našoj spremnosti da se sastanemo i pokušamo da sprečimo dalju eskalaciju mizoginije od strane njihovih aktivista i simpatizera. U kraćoj prepisci koja je usledila, predstavnica i predstavnik Da se zna! su, bez navođenja konkretnih podataka, osporili svedočenje naših napadnutih aktivistkinja i predložili medijaciju, što smo nakon kraće prepiske odbili jer je u situacijama muškog nasilja preduslov za dijalog da nasilnik preuzme odgovornost. Poziv na sastanak između naših kolektiva kako bi se sprečila dalja eskalacija mizoginog nasilja ostaje na snazi.

U Beogradu je 25. jula ispred ruske ambasade održan protest povodom ubistva ruske aktivistkinje za ljudska prava Jelene Grigorjeve, na poziv Žena u crnom, Autonomnog ženskog centra i drugih LGBT i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Budući sazvan bez zakonske najave, protest je bio simboličnog karaktera: mali broj mahom žena okupio se i u tišini držao transparente solidarnosti sa lezbejkama u Rusiji.

Sve su indicije da je Grigorjeva bila žrtva homofobnog, mizoginog napada. Ubistvu su prethodile pretnje i kontinuirani pozivi na nasilje. Nažalost, ovaj protest i važnost problema na koji je ukazao – sveprisutnost nasilja nad LGBT ljudima – za nas su ostali u senci mizoginog napada Aleksandra Savića na jednu od naših aktivistkinja koje su u protestu učestvovale. Savić je istaknuti aktivista Prajd info centra, koordinator za komunikaciju i fandrejzing organizacije Da se zna! i član Organizacionog odbora beogradske Parade ponosa.

Naime, Savić se pojavio pred sam kraj protesta i momentalno počeo da vređa dve naše prisutne aktivistkinje, glasno im dobacujući da su „TERF bagra“ i da im tu nije mesto. Nakon što mu je jedna od njih odgovorila da ne može tako da joj se obraća, jer je TERF (Trans Exclusionary Radical Feminist) akronim koji se koristi kao uvreda kojom se pravda nasilje prema feministkinjama, Savić je počeo da joj se unosi u lice, preteći gestikulira, deli uvrede i pretnje – „transfobična marksistkinjo, videćeš kako ćeš proći ako se budeš kačila sa mnom“ – na samoj ivici fizičkog nasilja. Jedna od aktivistkinja Autonomnog ženskog centra umešala se i zaustavila Savića, nakon čega su naše drugarice uspele da se sklone od nasilnika.

Ovim pismom obraćamo se pre svega LGBT organizacijama koje prećutno aminuju nasilje prema ženama i govor mržnje koji predvode muškarci iz njihovih redova, koji etiketiraju i dehumanizuju feministkinje koje ne dele njihove stavove i lažno ih optužuju za transfobiju. Ovom činu nasilja prethodila je, proteklih meseci, serija degradirajućih objava na društvenim mrežama i verbalnih napada kako na tu istu našu aktivistkinju, tako i na sve feministkinje koje se protive dogmi koju aktivisti Prajd info centra i Da se zna! plasiraju – a to je da je su svi koji odbijaju da usvoje stav da su transžene populacija istovetna ženama transfobi i desničari, pa samim tim i legitimne mete napada.

Ovaj ženomrzački napad neophodno je sagledati u globalnom kontekstu glavnog toka trans aktivizma, koji je vrlo brzo prešao put od internet kampanje pod heštegovima #PunchTerfs i #KillTerfs („udari terfice / ubij terfice“) do otvorenog fizičkog napada na žene. Grupa trans aktivista napala je 2017. godine u Londonu feministkinje koje se protive zakonskim izmenama koje bi svakoj osobi koja se identifikuje kao žena omogućile da se i u očima zakona tretira kao osoba ženskog pola. Nakon serije pretnji na internetu, nekoliko njih slomili su fotoaparat i tukli šezdesetogodišnju aktivistkinju za prava žena.

U našem okruženju, sve do jučerašnjeg napada na našu drugaricu nisu bile poznate slične eskalacije muškog nasilja prema ženama u pokretu za prava seksualnih manjina. Međutim, napadu je prethodilo višemesečno označavanje naših aktivistkinja kao „terfova“, „terfica“, transfobičnih fašistkinja“ i tome slično.

Podsećamo, jedna od najvidljivijih trans aktivistkinja u Srbiji, Sonja Sajzor, nedavno je putem Tvitera pozivala da te feministkinje „treba pod hitno i bez imalo milosti spaliti sonom kiselinom kao najotrovnije štetočine, što apsolutno i jesu“. Napadi sonom kiselinom spadaju među retko brutalne vidove mizoginijom motivisanog nasilja. LGBT organizacije ne samo da nisu osudile ovakvo ponašanje, već je Saša Lazić, član pravnog tima vodeće trans organizacije u Srbiji Geten, takođe članice Organizacionog odbora Parade ponosa, taj tvit lajkovao i time nedvosmisleno podržao ovakvu nasilničku poruku.

Takvo nasilje se, međutim, osporava kao muško i kao nasilje, zato što se muškarci koji to nasilje vrše ne identifikuju kao muškarci i pripadaju društvenoj grupi koja je navodno potlačenija od žena.

Verbalni napad i pretnje Aleksandra Savića – koji se u javnosti predstavlja kao neko kome su pored LGBT prava posebno bliska borba za rodnu ravnopravnost i prava životinja – uklapaju se u tipičan obrazac muškog nasilja. Konstantno targetiranje, maltretiranje i vređanje žena na osnovu pola – a etiketa „TERF“ to jeste, jer se koristi za unižavanje žena koje se zalažu za autonomno organizovanje žena i sigurne prostore namenjene isključivo osobama ženskog pola – iz digitalne sfere prelazi u otvoreno fizičko nasilje i posledično zastrašivanje.

Niti je onlajn mizoginija bezopasna, niti su fizički napadi izolovani slučajevi za koje odgovornost snose isključivo njihovi počinitelji. Mizogine objave na društvenim mrežama nisu odvojene od mizoginog nasilja – one mu uvek utiru put, bilo da su u pitanju desničarski inceli i „borci za prava muškaraca“ ili navodno progresivni gej i trans aktivisti.

Da bi dijalog o zajedničkoj borbi za prava žena i LGBT ljudi mogao da se uspostavi, neophodno je da se LGBT organizacije usprotive normalizovanju nasilja prema ženama, koje u tim krugovima postaje ne samo prihvatljivo već se i podstiče čim trans aktivisti neku ženu označe kao „terficu“.

Marks21 čvrsto stoji na pozicijama da je gej i lezbejsko oslobođenje nemoguće ostvariti bez zajedničke borbe za emancipaciju žena i zajedničkog fronta za rušenje kapitalizma. Stoga je jedan od preduslova momentalno obustavljanje zlostavljanja, omalovažavanja i ućutkivanja žena. Zbog toga je važno da se muško nasilje prema ženama uvek imenuje kao takvo i nedvosmisleno osudi.

Naš zajednički fokus mora biti na borbi protiv sistema i njegovih predstavnika koji nas tlače i eksploatišu i okreću jedne protiv drugih. Sva međusobna neslaganja moraju se rešavati sa uvažavanjem i perspektivom izgradnje masovnog pokreta za oslobođenje. To trenutno nije slučaj. Zbog toga očekujemo od vaših kolektiva da preduzmu odgovarajuće korake koji će sprečiti dalju eskalaciju mizoginog ponašanja pre nego što bude prekasno.