Kevin Ovenden piše o protivrečnostima velikih naučnih dostignuća, poput vakcine protiv kovida-19, pod kapitalističkom organizacijom privrede i društva.
Razvoj do sada testiranih vakcina i politike vlada velikih sila otkrivaju mnoge stvari o kapitalističkom sistemu. Između ostalog:
1) Kapitalistički sistem i dalje ima kapacitet za tehnološke inovacije i razvoj. Napredak u biotehnologiji je fantastičan. Ljudska civilizacija može da napreduje.
2) Taj napredak sputava fragmentacija konkurencije, kako između korporacija tako i između država.
3) Do ovako brzog razvoja vakcina došlo je zahvaljujući delimičnom poništavanju ovog uticaja, kako koordinisanom akcijom država tako i velikim javnim investicijama.
4) Ipak, organizacija privrede u kapitalizmu sputava taj razvoj, kao i samu isporuku efikasnih vakcina. Ostvareni profiti su parazitski po društvo. Oni onemogućavaju da ljudi blagovremeno dobiju vakcinu i čak doprinose sumnjičavosti i kolebljivosti po pitanju uzimanja vakcine.
5) Vesti o vakcini koriste se kao argument protiv zahteva za temeljnom društvenom i ekonomskom reorganizacijom, koje je pokrenula upravo ova pandemija. Kapitalistička država odgovara tako što uzima rezultat naučnog napora u prirodnim naukama kao razlog da se nastavi sa antinaučnom organizacijom ljudskih aktivnosti u društvenoj sferi. To je kao da se vakcina protiv tuberkuloze koristi kao izgovor da se nastavi sa stambenom politikom nesanitarnih, prenatrpanih stanova sa lošim kvalitetom vazduha.
6) Ova protivrečnost je još zaoštrenija jer vlasti u različitim delovima sveta, na primer u Velikoj Britaniji, ukazuju na buduću pokrivenost vakcinom kao izgovor da odbiju mere koje mogu spasiti živote sada, a sve u ime stvaranja profita.
7) Na kraju, jedno ogromno naučno dostignuće veštački se suprotstavlja preuređivanju odnosa sa životnom okolinom koje bi takođe bilo zasnovano na nauci, pri čemu je poremećaj ovog odnosa u kapitalizmu takav da je samo pitanje vremena kada će se dogoditi nova pandemija. Nju mogu izazvati novi virusi, ali takođe i rezistentni sojevi opasnih bakterija.
Čitava pandemijska kriza koja i dalje traje i tehnološki odgovori na nju podsećaju na Marksovo zapažanje da je kapitalistički napredak „poput nekog paganskog boga koji će piti nektar samo iz lobanja ubijenih“.
Tu je i drugi poznati citat: da se društveni (u suštini, klasni i imovinski) odnosi, iz „oblika razvoja proizvodnih snaga“, pretvaraju u svoju suprotnost – „u okove“.
Oni koji brane kapitalizam ukazuju na nastavak inovacija kao na dokaz da ovo nije tačno. Ali marksizam veran Marksu nije stava da će se tehnološki napredak pod kapitalizmom u potpunosti zaustaviti. Radi se o tome da će protivrečnosti između takvog napretka i kapitalističke organizacije ljudskog života postajati sve zaoštrenije.
To je očigledno u razvoju sredstava za uništavanje i u uništavanju „prirodnih osnova“ ljudskog života, a samim tim i društva. Ali takođe je očigledno čak i u situaciji kada je kapitalizam, suočen sa ovom pandemijom, u stanju da preduzme nešto poput velikog naučnog napora.
To pogoršava društvene krize i učvršćuje haotične procese zbog kojih je pretnja od novih pandemija sve veća. Tako kapitalizam, čak i kada ne proizvodi nuklearno oružje nego nove lekove pod vanrednim državnim nadzorom, uspeva da izneveri čovečanstvo i da uslove naše egzistencije načini gorim.