Otkako je u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog epidemije izazvane novim koronavirusom, mnoge radnice i radnici nalaze se pod velikim pritiscima da nastave da rade uprkos merama samoizolacije kako bi zadržali posao i prehranili sebe i svoje porodice. Budući da država privatnim poslodavcima upućuje samo preporuke, ostavlja se ogroman prostor za kršenje radničkih prava. Zato radnicama i radnicima stavljamo na raspolaganje svoju rubriku Radnički glas, u kojoj mogu (ukoliko je potrebno, pod pseudonimom) da pišu o zloupotrebama sa kojima se suočavaju tokom epidemije. Radnička klasa, naročito zaposleni u delatnostima koje se sada jasno pokazuju kao životno važne i presudne – čistači/ce, negovatelji/ce, zaposleni u prehrambenoj industriji, medicinsko osoblje i brojni drugi – tokom epidemije treba da budu maksimalno zaštićeni, a njihovi radni uslovi trajno poboljšani. Rubrikom Radnički glas pružamo svoj doprinos borbi radnika i radnica za dostojan, zaštićen i zdrav život i rad.
Moram ovo da podelim sa vama, i očekujem da me prosvetlite, evo o čemu se radi.
U pitanju je firma Beneton. Večeras su nas zvali da nam saopšte da smo u radnoj obavezi da dođemo sutra na posao, ali da se snalazimo kako znamo, jer prevoz nam nisu obezbedili, papire nemamo kod sebe, što znači da neke žene moraju da pešače po 10 i više kilometara do posla i nazad, pa mi recite da li je ovo u redu, da žene noću pešače i same se vraćaju kući…
Da li prijatelji svi mi dišemo isti vazduh, svi se plašimo da ne obolimo ili zarazimo naše bližnje…
Ali mi moramo na posao, jer znamo da nas u suprotnom čekaju otkazi, a šta ćemo jesti, od čega živeti, jer država nažalost nije zadužena za privatni sektor…
Hvala vam ukoliko me razumete šta sam htela reći, mnogo sam uznemirena, živeli i zdravi bili