Užasne scene u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru i u selu Dubona kraj Mladenovca potresle su javnost. U dva masovna ubistva, prošle srede i četvrtka, ubijeno je sedamnaest osoba, dok je još dvadeset i jedna povređena. Najstrašnije je to što su se u oba napada na meti našla deca i maloletnici, kao i to što je prvi napad izvršio trinaestogodišnji dečak. Marks21 izražava svoje najiskrenije saučešće porodicama i bližnjima svih nastradalih, a povređenima želimo brz i potpun oporavak.
Ovi događaji promenili su društvenu stvarnost u Srbiji. Škole, njihovi zaposleni i učenici već godinama trpe zbog nedovoljnih ulaganja, urušavanja kvaliteta nastave i životnog standarda. Mnogima je teško da prihvate da u školama više nisu bezbedni ni od najstrašnijeg nasilja. Svi se pitaju kako da zaštitimo decu i jedni druge?
Prvo, masovna ubistva, poput onih o kojima često slušamo iz SAD, izraz su sve strašnijeg svetskog sistema u kome živimo. Njihov glavni uzrok nisu rijaliti emisije, video-igrice, kultura nasilja, „zapadne vrednosti“, dostupnost oružja, itd. Surovost života u kapitalizmu dovodi mnoge ljude do ivice pucanja, a neadekvatna podrška, te zdravstvena i socijalna zaštita guraju u ambis ogorčene pojedince koji predstavljaju najveću opasnost po okolinu i sebe same. Na naš užas, tragedije ovog tipa deo su kapitalističke svakodnevice.
Drugo, ovaj događaj predstavlja raskrsnicu za naše društvo. Vlast je jednog krivca proglasila psihopatom, drugog teroristom, i insistira na njihovoj pojedinačnoj odgovornosti. Na taj način ona želi da oslobodi sistem (sebe i svoju klasu) bilo kakve odgovornosti. Iako su napadači krivi za posledice napada, ne sme se zanemariti odgovornost celog sistema i društvenih mehanizama čija je formalna dužnost da spreče ovakve događaje.
Nijedna od mera koje predlaže režim sa Aleksandrom Vučićem na čelu ne odnosi se na ublažavanje pritisaka sa kojima se suočava većina ljudi u Srbiji. Vlast neće veća ulaganja u sisteme obrazovanja, zdravstva ili socijalne zaštite, kako bi se oni osposobili da otkrivaju i sprečavaju antisocijalno ponašanje. Sve što ona želi je više nadzora nad stanovništvom, oštrije kazne i veća ovlašćenja i ulaganja u policiju. Nismo zaboravili da je ista ta policija tukla i hapsila omladinu koja je protestovala protiv mera vlade u julu 2020. godine.
Ne smemo da dozvolimo državi da iskoristi trenutak kolektivne traume i opšte zbrke kao izgovor da sebi podari još više moći. Ne smemo dozvoliti vladajućoj klasi da dodatno poveća ulaganja u policiju i jača represiju, dok većina naroda grca u siromaštvu. Ne smemo da dozvolimo da deca, pre svega siromašna i obespravljena, budu izložena dodatnom nasilju koje sistem stvara i neguje.
Gnevni smo i ogorčeni! Nađimo snagu u tragediji koja nas je snašla da osujetimo njihove planove, da zahtevamo i izborimo se za drugačije društvo koje ulaže svoje bogatstvo u ono što svima treba: životni standard, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje. Postojeći režim to neće uraditi. Na nama je da ga nateramo, ili da ga konačno srušimo i izgradimo vlast koja hoće!
Ne očajavajmo, organizujmo se!