Zdravstvena kriza u Srbiji, ali i u svetu, pokazala je koliko kapitalistička država i kapitalisti zaista haju za radničke živote.
I pored tolikih obećanja, počev od idiličnih reklama za potrošačke i stambene kredite pa sve do predizbornih ulepšavanja stvarnosti, radnička klasa pokazuje da samo svojom borbom može da izvrši pritisak na kapitaliste i prinudi ih na koncesije.
Radnice i radnici južnokorejske korporacije Jura, koji se nekoliko dana unazad okupljaju u fabričkom krugu u Rači, Leskovcu i Nišu, odbijajući da se povinuju nalogu poslodavca i vrate na posao, jasan su pokazatelj takve tendencije.
Radnice i radnici ovih fabrika odbijaju da uđu u fabričke prostorije upravo zbog epidemije COVID-19 – među njihovim koleginicama i kolegama već je potvrđeno više slučajeva zaraze koronavirusom.
Odgovor države i poslodavca, kao što smo videli, bio je sledeći:
- Kapitalista obećava povećanje dnevnica radnicima koji se pojave na poslu kroz bruto iznose bonusa od 1000 do 3000 dinara.
- Krizni štab u Nišu izdaje direktivu da fabrika mora da sprovodi propisane mere zaštite, ili da, u suprotnom, obustavi proizvodnju na period od 14 dana, koliko iznosi period inkubacije novog koronavirusa.
- Uhapšen je radnik fabrike u Rači, Slaviša Pajović, koji se obratio svojim koleginicama i kolegama pozivajući ih na štrajk, a neposredno pred davanje izjave za N1.
Očigledno je da vladajuća klasa i njena ekspozitura – država Srbija – pokušavaju da kombinuju mere pritisaka i ustupaka. Počeli su sa ustupcima, a završili s represijom.
Ovo svedoči o tome da su odnosi u fabrici, kao i odnosi na relaciji države i kapitalista, s jedne strane, i radničke klase, s druge strane, vrlo dinamični i živi – i predstavljaju upozorenje radničkoj klasi da država, odnosno vladajuća klasa, može da bude dobra kada hoće, ali da ima i svoje granice.
Međutim, radnice i radnici moraju da znaju: država i kapitalisti uplašili su se već samog radničkog okupljanja. U suprotnom ne bi nudili uvećanja dnevnica, koja su se od prvobitnih 100 dinara bonusa popela na 1000 dinara po danu, pa i 3000 dinara za nekoliko vezanih radnih nedelja.
To je neprijateljeva paranoja koju moramo iskoristiti. Radnice i radnici Jure prozreli su ovu taktiku razjedinjavanja klasne pobune: odbili su da prihvate partikularne bonuse, koji u suštini predstavljaju poslodavčevu šargarepu za štrajkbreherstvo, i jedinstveno su nastavili sa štrajkom.
Sada je vreme za uporan pritisak, jer će se kriza nastaviti, a kako se bude produbljivala, klasne suprotnosti sve više će izbijati na videlo. Marks21 će se truditi da, zajedno sa drugim organizacijama na levici, pruži podršku koleginicama i kolegama. Jedan od vidova te podrške je i naša rubrika Radnički glas, za koju nam možete pisati ako se tokom epidemije COVID-19 suočavate sa kršenjem svojih radnih prava, pretnjama, otkazima i drugim zloupotrebama radnika i radnica u ime zgrtanja profita kapitalista.
Solidarnost je naša snaga!