Napomena: Originalna verzija teksta je dopunjena za potrebe prvog, oktobarsko-novembarskog broja našeg lista Kontranapad. U nastavku sledi dopunjena verzija.
Pandemija kovida-19 vratila se na velika vrata, a Srbija se već nedeljama nalazi u vrhu liste zemalja po relativnom broju novozaraženih. Iako je, zajedno sa ponovnim razbuktavanjem bolesti, došlo do povlačenja nekih socijalnih pitanja u drugi plan, tenzije u društvu su toliko zaoštrene da je prividni socijalni mir, koji režim svim snagama pokušava da održi, počeo da pušta na više mesta istovremeno.
Podsetimo se poslednjih nekoliko meseci:
„Visoka politika“
-
Pokušaji režima da pod voz baci svoje poslušnike iz sveta organizovanog kriminala, na čelu sa Veljkom Belivukom, i to iskoristi za jačanje rejtinga, sigurno ne teku u skladu sa planom. Javnost je svakodnevno zatrpana informacijama o saradnji države i mafije iz usta samih učesnika, kao i blamantnim i patetičnim pokušajima državnog vrha, uključujući i samog Vučića, kog su uhapšeni mafijaši direktno imenovali kao nalogodavca, da spinuje i demantuje tu činjenicu koja je većini ljudi u Srbiji odavno jasna.
-
Paralelno sa ovim skandalom odvija se i unutrašnji rat u SNS-u, na nekoliko frontova. Dugogodišnji najverniji Vučićevi saradnici, Nebojša Stefanović i Goran Vesić, našli su se u nemilosti šefa stranke. Obojica pokušavaju da sačuvaju kožu, svaki na svoj način. Stefanović pred sobom ima nemoguću misiju kontranapada na Vučićeve medije, koji žele da ga prikažu kao glavnog odgovornog za saradnju državnih struktura i kriminalnih klanova, ali ne i na samog Vučića. Vesić ima još teži zadatak da pronađe jednu jedinu osobu u zemlji kojoj je simpatičan i ubedi Vučića da upravo on, a ne sveže preleteli Aleksandar Šapić, treba da dogodine bude kandidat SNS-a za mesto gradonačelnika Beograda. Iako bi uspešna čistka učvrstila Vučićevu poziciju u partiji i kontrolu nad režimom, svaki manevar ovih razmera nužno predstavlja ozbiljan rizik koji može da mu se obije o glavu.
-
Činjenica je da su se skandal u vezi sa Draganom Markovićem Palmom i optužbe protiv njega i drugih režimlija (da su u Jagodini redovno organizovali žurke na koje su dovodili maloletne devojke i seksualno ih zlostavljali) povukli iz centra pažnje javnosti. Treba primetiti da se to desilo nakon što je Palma na televiziji zapretio režimu da je bolje da ga ne diraju da ne bi razvezao jezik o svemu što zna. Ipak, teško je tolikog duha gurnuti nazad u bocu, a trenutak kad se ovaj i mnogi drugi skandali (na primer, novi navodi o finansijskim malverzacijama Siniše Malog) vrate u žižu verovatno će zahtevati vešto manevrisanje od strane režima. Postavlja se pitanje koliko će mu prostora za manevar ostati.
Vanparlamentarne borbe
- Krajem jula u Loznici je više stotina ljudi iz cele Srbije, a naročito iz njenih zapadnih krajeva, protestovalo protiv odluke odbornika u skupštini tog grada da usvoje dokument kojim se kompaniji Rio Tinto otvara mogućnost da izgradi rudnik litijuma u dolini Jadra. Ovaj protest deo je širih ekoloških mobilizacija u Srbiji, koje su se izrodile iz brojnih borbenih i uspešnih inicijativa protiv izgradnje mini-hidroelektrana na planinskim rekama. Uzevši u obzir činjenicu da će posledice globalnog zagrevanja postajati sve osetnije i u Srbiji, kao i to da je tokom hladnijih meseci čitav Balkan među predelima sa najnezdravijim vazduhom na planeti, može se očekivati da će se ekološke brige pretvarati u sve bitnije i masovnije političko pitanje.
-
Advokati su se u više navrata pobunili protiv predloga Zakona o parničnom postupku, smatrajući da će njegovo usvajanje dovesti do gubitka ustavnog prava na zaštitu interesa pred sudom, naročito za one najsiromašnije, što bi dodatno zaoštrilo ogromnu nejednakost u društvu. Takođe, povod za drugu rundu advokatskih mobilizacija predstavlja i odluka Vrhovnog kasacionog suda da dopuni svoj stav o naplati troškova obrade kredita tako da bankama omogući lakšu obmanu dužnika.
-
Naposletku, od slučaja Marije Lukić, problem seksualnog nasilja nad ženama u Srbiji postao je tema oko koje se organizuje sve veći broj žena. Ove godine je nekoliko istaknutih slučajeva, uključujući optužbe za silovanje protiv Miroslava Aleksića i Branislava Lečića, kao i navode o hroničnom seksualnom uznemiravanju u naučno-istraživačkom centru Petnica, otvorilo pitanje ženskog organizovanja protiv seksualnog zlostavljanja.
Politička moć ulice
Naročito šaroliku oblast vanparlamentarne borbe u Srbiji čine i lokalne inicijative zasnovane na zajedničkom interesu u komšilucima. Ovakve inicijative izrazito su bitne kao protivteža procesima atomizacije i otuđenja, koji stvaraju osećaj usamljenosti i nemoći. Nekoliko primera mobilizacija ovog tipa ostvarilo je impresivne rezultate u relativno kratkom vremenu. To otvara mogućnost prepoznavanja kolektivnog interesa u vezi sa kvalitetom života, koji bi doveo u pitanje neprikosnovenost privatnog vlasništva, naročito jer se ovaj vid otpora često javlja kao kolektivni odgovor na bahatost kapitalista ili moćnika.
-
Blok 37 na Novom Beogradu je u tom pogledu izvrstan primer. Privatni investitor je, pozivajući se na isteklu građevinsku dozvolu, odlučio da otpočne sa izgradnjom poslovne zgrade koja bi bukvalno odsekla veliki broj žitelja tog bloka od dnevnog svetla. Nakon posredovanja gradske uprave došlo je do privremenog zatišja, da bi investitor potom pokušao da na silu, uz pomoć privatnih batinaša, osigura nastavak radova. Odlučnom akcijom žitelja i žiteljki bloka, a nadasve njihovom organizacijom, koja je podrazumevala danonoćne straže, kao i redovne otvorene komšijske sastanke, ovi pokušaji su osujećeni, a naposletku je uklonjena sva građevinska mašinerija. Kakav fenomenalan primer uspešne kolektivne akcije protiv bahaćenja kapitala! Investitor sada preti tužbama protiv stanara i stanarki, ali nivo solidarnosti koji su oni pokazali ostavlja prostor za optimizam u vezi sa njihovim potencijalnim ishodom. Levica mora naći način da se u slične borbe aktivnije i brže uključuje.
-
Na drugoj strani Beograda, na opštini Karaburma, tragedija u kojoj je devetogodišnji dečak ubijen na pešačkom prelazu prerasla je u kolektivnu akciju. U njoj su se objedinili kako komšiluk, tako i radnici hitne pomoći, čiji je kolega otac ubijenog dečaka. Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, kao istaknuta ličnost inicijative Ujedinjeni protiv kovida, predvideo je da će se zaposleni hitne pomoći naći pod pritiskom zbog svoje solidarnosti. Nakon odluke sudije da optuženog pusti da se brani sa slobode, besna Karaburma, kao i svi ljudi koji su se sa njom solidarisali, izborili su pritvor za ubicu iz nehata, a postoje i nagoveštaji da će odgovorna sutkinja biti kažnjena. Predstavnici inicijative sa Karaburme ističu da nisu zadovoljni najavljenim sankcijama i tvrde da će se boriti do trenutka dok sutkinja i ostali odgovorni u pravosudnom sistemu ne budu krivično odgovarali. Ovo iskustvo ogoljava karakter pravosudnog sistema, i lekcije koje treba da se izvuku iz ove borbe brojne su i bitne – naročito uzevši u obzir to da se slične borbe odvijaju gotovo svakodnevno u brojnim gradovima zemlje.
Radničke borbe
Nažalost, još od štrajkačkog talasa na leto 2017. godine, u Srbiji je štrajkačka aktivnost relativno niska, uprkos brojnim ispovestima o katastrofalnom kršenju radničkih prava koje mediji nezavisni od vlasti prenose, kao i mnogih drugih primera koji ne dospevaju do javnosti. Upravo je nizak nivo klasne borbe ono što diktira činjenicu da se gotovo sve prethodno pomenute borbe vode u ime „građana“, a ne radničke klase i radnog naroda. To ostaje veliki izazov za levicu.
- Ipak, ove godine smo videli i naznake budućeg organizovanja novih slojeva radničke klase: kroz borbu frilensera protiv pokušaja vlasti da im nametne neverovatne retroaktivne globe, koje bi, prema izvornom planu, ogroman broj frilensera (kojih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000) gurnule u dužničko ropstvo. Iako je sam pokret frilensera doživeo cepanje, gotovo je izvesno da trenutno svedočimo samo primirju pred sledeći napad vlasti. Najborbeniji delovi pokreta frilensera nesumnjivo su postali svesni kako svoje potencijalne kolektivne snage tako i potrebe za boljom organizacijom. Te lekcije mogle bi se, kroz demokratsku raspravu u pokretu, pretvoriti u ideju o tome da sledeći napad u sukobu frilensera i vlasti ne mora nužno da dođe od vlasti, te da je napad ponekad najbolja odbrana.
- Čast desetkovane industrijske radničke klase u Srbiji od početka godine brane radnici i radnice Fijat plastika u Kragujevcu, boreći se protiv smanjenja regresa i naknada za plaćeno odsustvo. Njihov štrajk ujedno je i jedan od najdužih u istoriji ovih prostora. Teškoća s kojom se štrajkovi, za razliku od određenih drugih borbi, probijaju do javnosti, pokazuje da su oni u najbukvalnijem smislu reči daleko skuplji po sistem, ali i da je nužno da štrajkački odbori u Srbiji prošire svoje razumevanje štrajka i krenu da ga tumače kao vid političke, a ne samo ekonomske borbe.
-
Rasprava Socijalno-ekonomskog saveta o iznosu minimalne cene rada za narednu godinu vodila se oko realnih potreba radničke klase u Srbiji, ali je dovela do bednog povećanja njenog iznosa na samo 35.000 dinara, što je i dalje niže od zvanične minimalne potrošačke korpe. Novost u odnosu na prošlu godinu bilo je to što su centrale Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost su, uz podršku NVO Centar za politike emancipacije, pokrenule propagandnu kampanju „Diži minimalac!“ U kontekstu u kom sindikati u Srbiji deluju mahom reaktivno, ova vrsta inicijative svakako je pozitivna. Međutim, budući da eksplicitni cilj kampanje – da osigura da minimalna cena rada bude izjednačena ili premaši cenu minimalne potrošačke korpe – nije ispunjen, kao i da sindikati nisu pozvali na bilo kakvu vrstu mobilizacije, očigledno je da propagandne akcije nisu dovoljne.
Gde je levica?
Kao što se može videti u velikom broju ovih slučajeva, kolektivne borbe menjaju svest njihovih učesnika. One im pružaju mogućnost da uvide svoju snagu, ili slabost, kao i da izvuku zaključke o načinu na koji kapitalističko društvo funkcioniše i tome šta je njihov interes. Uloga radničke partije jeste da interveniše u najvećem mogućem broju ovih borbi, da pomaže njihovim učesnicima da izvlače ispravne političke zaključke, da nastoji da ubedi i regrutuje najborbenije i najnaprednije učesnike i učesnice borbi i da radi na tome da se one spoje u jednu, zajedničku borbu radničke klase i svih potlačenih protiv kapitalističkog sistema.
Nažalost, levica u Srbiji u 2021. godini nije u stanju da igra ovakvu ulogu. Proces implozije Partije radikalne levice, koja je najavljivana kao nova borbena stranka, unazadio je nivo organizacije levih političkih snaga u zemlji i preveo se u fragmentaciju drugih organizacija.
Koreni ovog procesa sežu još u vreme dvogodišnjeg nastajanja PRL-a, tokom kog su leve političke snage postale isuviše koncentrisane same na sebe i na peglanje svojih međusobnih razlika. Bez pritiska potreba pokreta, te razlike pokazale su se nepremostivim i dovele do situacije da u Srbiji sad postoji relativno veliki broj levih inicijativa ekstremno ograničenog dometa. Ukoliko se ovakav trend nastavi, levici predstoji period dalje marginalizacije, a veliki broj ljudi koje je ona u poslednjih nekoliko godina uspela da privuče izgubiće motivaciju i napustiti politiku. Najgore od svega je što će ljudi koji se upravo formiraju u brojnim borbama graditi političke snage koje će možda dovesti do smene Vučićevog režima, ali ne i do poboljšanja položaja radničke klase i većine stanovništva; odnosno, oni neće shvatiti potrebu za rušenjem kapitalizma.
One struje koje će dovesti do obnove levice u Srbiji nakon njene trenutne krize jesu one koje će se usredsrediti na sve bitne sadašnje i buduće borbe i uložiti ogroman napor u to da se one koordinišu, spajaju i rastu u smeru izgradnje širokog, masovnog pokreta, dovoljno snažnog da kritikuje kapitalističku politiku režima u Srbiji kao glavni uzrok svih društvenih problema i da ponudi praktičnu alternativu u interesu ogromne većine.
Marks21 ostaje odan izgradnji kadrovske marksističke organizacije čije će članstvo biti najistrajnije i najdoslednije u sprovođenju ovog zadatka.