Hapšenje Džulijana Asanža stvara opasan presedan, smatra Hilari Stivenson. Prenosimo članak originalno objavljen na Counterfire sajtu.
Gotovo sedam godina nakon što je osnivač Vikiliksa tražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, Džulijan Asanž je uhapšen.
Njegova glavna tvrdnja tokom celog perioda je bio strah da bi mogao biti izručen Sjedinjenim državama. To je oduvek bio ubedljiv razlog. Američka velika porota je počela zasedanje u 2010. godini da bi razmotrila tužilačke dokaze nakon što je Vikiliks obelodanio poverljive materijale koji su svedočili o šokantnim američkim zločinima u Iraku. Još jedna američka porota se sastala u 2011. godine da prouči dokaze o kršenju Akta o špijunaži.
No, na Asanžove opravdane strahove, politički establišment i mnogi mediji su uzvratili demonizacijom i ruganjem. Danas ga je sudija Kraljevskog suda u Sautvarku, gde je inače bio održan prvi pretres nakon što je Asanž jutros uhapšen, označila kao „narcisoidnu osobu“. Mediji su ga godinama otpisivali kao paranoika, obmanutog ili izbezumljenog hvalisavca.
Međutim, Asanžovo današnje hapšenje je opravdalo njegove najgore strahove. Nešto nakon što mu je policija stavila lisice, Skotland jard je potvrdio da je „nadalje uhapšen od strane SAD“ a po osnovu naloga za ekstradiciju.
Trenutno nismo sigurni kako će se sve završiti, ali ako ovo vodi Asanžovoj ekstradiciji i gonjenju pred sudovima Sjedinjenih država – što se sada čini sasvim mogućim – dovešće do dalekosežnih posledica za sve nas.
Kao što je Ben Vizner iz američkog Saveza za građanske slobode rekao: „Svako gonjenje gospodina Asanža od strane Sjedinjenih država zbog objava Vikiliska bilo bi bez presedana i neustavno, te bi otvorilo vrata krivičnim istragama protiv ostalih medijskih organizacija. Štaviše, gonjenje stranog izdavača zbog kršenja zakona o tajnosti bi uspostavilo izuzetno opasan presedan za američke novinare koji rutinski krše strane propise o tajnosti podataka da bi preneli informacije od vitalnog značaja za javnost.“
Vikiliks je ukazao na neke od najgorih prestupa američkog imperijalizma – ko još može da zaboravi snimak iz helikoptera gde američki vojnici gađaju i ubijaju nevine iračke civile. Hiljade poverljivih slika i dokumenata koje je objavio razotkrivaju do detalja američke ratne zločine u inostranstvu.
Liberalna štampa koja je obožavala Asanža, ubrzo mu je okrenula leđa kada su krenuli pritisci establišmenta. Džon Pildžer ulazi u srž ovakvog rezonovanja: „Asanž je odbio da bude član kluba…pokazao je da su mediji zaista, i sasvim moguće oduvek bili, nikada kao do sada, samo prirepak etablirane moći. Ukazao je na to, što je bilo neoprostivo.“
No, odbacivanje Asanža, kao i njegovo hapšenje danas, moglo bi uskoro da se vrati liberalnim medijima. Ipak su Gardijan, Der Špigel i Nju Jork Tajms sa Vikiliksom publikovali procurele informacije. Šta će sprečiti vlasti da ih progone kad Asanž bude procesuiran? Šta je to što će sprečiti vlasti da dođu po bilo koga od nas?
Kada su Asanža teretili za silovanje i seksualni napad u Švedskoj – što nikada nije dovelo do optužbe s obzirom da je istraga obustavljena i koja se tek sada ponovo razmatra – zašto nisu vlasti obezbedile pravdu garancijama da neće biti isporučen SAD-u? Tako bi se izbegla cela ova sramna epizoda kod ambasade, a Asanž bi se suočio blagovremeno sa optužbama. Umesto toga, švedske vlasti su izgleda igrale politički fudbal sa veoma ozbiljnim navodima umesto da traže pravdu za sve strane.
Hapšenje Džulijana Asanža ima mnogo veće posledice nego za njega samog. Njegovo hapšenje je zabrinjavajući razvoj situacije jer predstavlja napad na prava novinara/ki. Ono što je dovedeno u pitanje jeste princip – da imamo pravo da saopštimo istinu a da nam ne preti hapšenje kada to uradimo. To načelo je danas u velikoj opasnosti.