Kako bismo se što bolje upoznali sa dinamikom ove grčke Sirize, time kako je nastala, koja joj je socijalna baza i koje je snage i političke ideje čine, za početak prenosimo ovaj članak sa Socialist Worker (US) od 11. juna 2012. godine (kada je, pred ponovljene izbore, Siriza po prvi put bila na pragu osvajanja vlasti). Autor članka je Panos Petru koji je pre par meseci govorio na našoj tribini u Beogradu. Panos je član Internacionalističke radničke levice (DEA), revolucionarne organizacije koja predvodi levo krilo Sirize.
Koalicija radikalne levice (SIRIZA) je politički projekat levičarskih partija i organizacija u Grčkoj, u koji su uključene reformističke i revolucionarne snage. Dve vrlo važne karakteristike ove koalicije odigrale su bitnu ulogu u njenoj evoluciji, pa i u njenom sadašnjem uspehu.
Prva je ta da organizovane snage uključene u SIRIZU zadržavaju svoju nezavisnost i pravo da javno zastupaju svoju politiku i svoje ideje. Zato su – po potrebi i žustre – rasprave među njenim različitim snagama oduvek bile na otvorenom. To je SIRIZU do danas održalo kao pokret koji se stalno razvija, u kom nema jedne dominirajuće snage.
Druga karakteristika koja takođe igra ulogu u održavanju njenog otvorenog karaktera je ta što je SIRIZA kao projekat privukla mnoge aktiviste koji nisu povezani ni sa jednom od njenih organizovanih komponenti.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Pozadina osnivanja SIRIZE
SIRIZA je osnovana 2004. godine. Početkom 2000-tih, reformističkoj partiji Sinaspizmos – Koalicija levih i ekoloških pokreta, poznatija kao SYN, i ujedno najveća organizacija unutar SIRIZE – opadala je izborna popularnost. Bili su suočeni sa opasnošću da ne dobiju dovoljno glasova za prelazak cenzusa za ulazak u parlament. Do toga je dovela njena centralno-leva politika vođena prethodnih godina, zbog koje je partija izgledala kao PASOK-ov satelit.
Levi zaokret bio je više nego neophodan, što je najviše došlo do izražaja učešćem SYN-a u antiglobalizacijskom i antiratnom pokretu 2003. godine protiv invazije na Irak.
Redovne zajedničke akcije SYN-a i organizacija radikalne i antikapitalističke levice – među kojima je i DEA – održavale su se unutar antiglobalizacijskog i antiratnog pokreta, kao i u sklopu nastanka i aktivnosti Grčkog socijalnog foruma. Ovaj vid koordinisanja predstavljao je važan raskid sa sektaškom prošlošću tradicionalno fragmentirane grčke levice.
Pritisci iz samog pokreta – za akcionim jedinstvom i političkim izrazom dinamike Socijalnog foruma i antiglobalizacijskih i antiratnih pokreta – izrodili su SIRIZU.
Čak i tada vođstvo SYN-a je na SIRIZU gledalo uglavnom kao na predizbornu koaliciju koja je tu da im pomogne da pređu prag od tri odsto glasova, kako bi na izborima 2004. godine ušli u parlament.
Ali, mnogi njeni aktivisti imali su potpuno drugačiju viziju čitavog projekta. Učestvovanje u društvenim pokretima i rad sa drugim snagama radikalne levice imali su veliki uticaj na članstvo SYN-a i njihovu socijalnu bazu. Ova promena manifestovaće se u narednih par godina, kada vođstvo SYN-a bude dovelo u opasnost opstanak SIRIZE.
Tako je formiranje SIRIZE bilo u vezi sa nastankom antiglobalizacijskog i antiratnog pokreta, sa potrebom za levim jedinstvom koju su mnogi neorganizovani aktivisti/kinje osećali, sa pritiscima na umereno reformističko vođstvo SYN-a i sa spremnošću nekih revolucionara da se upuste u taktiku jedinstvenog fronta.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Prva velika kriza i ponovno osnivanje SIRIZE
Odmah nakon izbora, na kojima je SIRIZA osvojila 3.26% glasova i zauzela nekoliko mesta u parlamentu, nastupila je prva velika kriza.
Vođstvo SYN-a, ignorišući pritiske s levice koja je i stvorila SIRIZU, pokušalo je da se otarasi koalicije i, kao po običaju, vrati se politici levog centra. Samo nekoliko meseci nakon parlamentarnih izbora, SYN je sa sopstvenom listom učestvovala na izborima za Evropski parlament.
Na kraju, međutim, umesto da se vođstvo SYN-a otarasi SIRIZE, članovi SYN-a su se otarasili svog vođstva. Na kongresu SYN-a u decembru 2004. godine, levo krilo partije osvojilo je značajnu večinu, na bazi političke platforme koja je pozivala na nastavak i širenje levog zaokreta unutar partije, uključujući tu i opstanak SIRIZE. Izabrano je novo vođstvo, sa novim predsedavajućim, Alekosom Alavanosom.
Naravno, okretanje SYN-a ulevo i ponovno pokretanje SIRIZE moralo je da prođe test realnosti. SIRIZINE okvire ponovo će odrediti pokret otpora.
Od proleća 2006. do leta 2007. godine, razvio se ogroman studentski pokret protiv desničarske vlade, predvođene Novom demokratijom. Univerziteti su mesecima bili pod okupacijom, na hiljade studenata/kinja prisustvovalo je plenumima na kampusima, a desetine hiljada svake nedelje šetalo je svakim grčkim gradom. Ovaj pokret je izvojevao bitnu pobedu – desnica je odustala od namere da ukine Član 16 Ustava, koji garantuje javni karakter obrazovnog sistema, uključujući tu i univerzitetski nivo.
Tokom tih borbenih meseci SIRIZA se preporodila. Aktivisti radikalne levice zajedno su predvodili borbu kroy studentske plenume i u univerzitetske sindikate. Van kampusa, zajedničke aktivnosti raznih levih snaga igrale su važnu ulogu u uspostavljanju komiteta za podršku studentskoj borbi. Pored tih napora na terenu, bilo je veoma važno i to što je Alekos Alvanos u parlamentu igrao ulogu glasnogovornika studentskog nezadovoljstva, dajući primer toga na koji način parlamentarni sistem može da koristi radikalnoj levici.
To je bila baza na kojoj je SIRIZA ponovno lansirana, na radikalnijoj platformi od one iz 2004. godine. Na jesen 2007, SIRIZA je učestvovala na nacionalnim izborima, a njen radikalno levi stav osvojio je preko pet odsto glasova – što je u tom trenutku za koaliciju predstavljalo bitan uspeh.
Još neke organizacije revolucionarne levice pridružile su se SIRIZI, neke pre a neke posle izbora. Koalicija je privukla i ljude neorganizovane u pojedinačnim organizacijama levice. I novi aktivisti koji su se po prvi put u životu uključili u radikalnu politiku, i prethodnih godina neaktivni veterani levičarskog pokreta videli su SIRIZU kao nešto novo i obećavajuće.
Nakon tih izbora, levičarski karakter SIRIZE potvrdio se na mnogo načina, što kroz učešće njenih snaga u pokretu otpora, što kroz sa upornost njenih predstavnika u parlamentu. Oštri napadi Alavanosa na tadašnjeg premijera Konstantinosa Karamanlisa označili su raskid sa tradicionalnom parlamentarnom ljubaznošću.
Sa desničarskom partijom na vlasti, najozbiljnijim protivnikom vlade nije se smatrao PASOK, istorijski posmatrano glavni protivnik Nove demokratije, već SIRIZA. Koalicija se mesecima kretala između 15% i 18% podrške na predstojećim izborima.
To je bilo prvo „proleće“ grčke radikalne levice. Kako ćemo videti ono nije dugo trajalo, ali je bilo dokaz da tadašnja podrška birača nije bila slučajna – i da je radnička klasa već nekoliko godina bila svesna SIRIZINOG postojanja.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Pobuna mladih iz 2008. godine
Sledeći vrhunac borbi u Grčkoj bila je pobuna mladih iz decembra 2008. godine, nakon što su dva policajca u Atini ubila 15-godišnjeg učenika.
SIRIZA je bila jedina snaga u parlamentu koja je podržavala revolt mladih. Kako je Atina svaku noć gorela u pobuni, a razbesnela omladina zauzimala policijske stanice, levica je bila pod ogromnim pritiskom da „osudi nasilje“ i podrži „povratak stabilnosti“. Komunistička partija je podlegla pritisku i optužila buntovničku omladinu da su „crno-kapuljački provokatori“. SIRIZA je odolela pritisku – mladima je poručila ne da odustanu, već da nastave sa protestima.
Prema mnogim komentatorima, SIRIZA je u široj populaciji platila cenu podrške mladima – SIRIZINA visoko kotirana pozicija na istraživanjima javnog mnjenja počela je da pada. Čak su i neki vodeći članovi SYN-a zaključili da je koalicija preterala sa podrškom protestima. Ali za nas iz DEA, decembar 2008. godine jedan je od SIRIZINIH momenata na koje smo najviše ponosni.
Od te tačke nadalje, mediji i mejnstrim partije SIRIZU su optuživale da je gomila neodgovornih „delikvenata“. Ono što je važno je da se upravo to i danas, više od četiri godine kasnije, govori za koaliciju, samo u drugom kontekstu.
U januaru 2009. godine, kada su pritisci protiv nje rasli, SIRIZA je odštampala poster sa sloganom „Ni korak unazad!“ Danas je klasna polarizacija tolika da ljudi koji odlaze na SIRIZINE masovne javne skupove sami koriste taj slogan. SIRIZA je danas pod ogromnim pritiskom da se ponaša „odgovorno“ – ali njena baza poručuje „Ni korak nazad!“
Radni narod koji glasa za SIRIZU danas zna, iz stava koji je zauzela još 2008. godine, da SIRIZA neće popustiti pod pritiskom.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Borba između dve taktike
Napadi političkog i medijskog establišmenta nakon pobune mladih i dolaska svetske ekonomske krize u Grčku, pritisnuli su snage u SIRIZI, a posebno Sinaspizmos, da usvoje „umereniju“ politiku.
U isto vreme, dok je vladi desničarske Nove demokratije opadala popularnost, veliki broj radnica i radnika okrenuo se PASOK-u kao „najrealističnijem“ načinu da se zaštite od nadolazeće ekonomske oluje. Na evropskim parlamentarnim izborima leta 2009. godine i nacionalnim izborima održanim kasnije te jeseni, SIRIZA je osvojila oko četiri odsto glasova.
Sledeća velika kriza SIRIZE izbila je u ovom periodu. Nakon evro-izbora, desno krilo SYN-a pobunilo se na partijskoj konferenciji, ocrnjujući SIRIZU kao „ekstremistički ultra-levi savez“. Odlazak konzervativnih snaga iz SYN-a koji je usledio, bio je prilika da SIRIZA ode dalje ulevo, ali do toga nije odmah došlo.
Na istoj toj konferenciji SYN-a, Alavanos je vođenje stranke prepustio Aleksisu Ciprasu, kako bi se više fokusirao na izgradnju SIRIZE. Na sledećim nacionalnim izborima koji su vlast stavili u ruke PASOK-a, novo vođstvo SYN-a odlučilo se za platformu „programatske opozicije“ PASOK-u – dakle za neki nivo tolerancije prema ovoj partiji levog centra, gde bi predstavnici SIRIZE glasali za pozitivne predloge PASOK-a, a protiv negativnih, i u glavnom gurali PASOK prema tradicionalnije socijal-demokratskim stavovima.
Nasuprot tome, unutar SIRIZE se pojavila leva struja, sa DEA-om u glavnoj ulozi, koja se zalagala za radikalnu opoziciju PASOK-u. Na nacionalnoj konferenciji SIRIZE, Alavanos se suprotstavio sopstvenoj partiji, svrstavajući se u levo krilo i pozivajući na pobunu radničke klase protiv rastućeg nasilja i na raskid sa EU. DEA i druge organizacije na levom krilu udružile su se sa Alavanosom i formirale Front za solidarnost i raskid, kao kontratežu zaokretu vođstva SYN.
U maju 2010. godine, grčka vlada je, predvođena Jorgosom Papandreuom iz PASOK-a, potpisala prvi „Memorandum“ sa EU, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, poznatijim kao „Trojka“ – čime su nametnute drastične mere štednje.
Sudelovanje Papandreua u merama štednje obesmislilo je taktiku „programatske opozicije“. Kada su se javili prvi talasi nezadovljstva radničke klase Memorandumom, uključujući tu i generalne štrajkove u maju i junu 2010. godine, vođstvo SYN-a usvojilo je pozicije prethodno odbacivane kao „ultra-levi ekstremizam“.
Vođstvo SYN-a je, međutim, istovremeno verovalo u to da je najbolja strategija za taj period udružiti se sa razočaranima među socijal-demokratama. Ovaj njihov projekat zapretio je da SIRIZU iz političke sile radikalne levice transformiše u širu i umereniju tačku okupljanja razočaranih glasača PASOK-a. Nema ničeg lošeg u pokušaju preuzimanja PASOK-ove baze, ali je SYN ovu strategiju odabrala isključivo na bazi predizbornih kalkulacija.
Tako je Sinaspizmos odlučio da na regionalnim izborima u jesen 2010. godine podrži kampanju bivšeg lokalnog lidera PASOK-a u Atici. SIRIZA je svoje snage rasula po različitim listama. Front, predvođen Alavanosom, nastupio je na sopstvenoj. Na kraju su obe partije platile cenu podele. Bivši članovi PASOK-a koje je SYN podržao osvojili su 6,22% glasova, daleko ispod inače visokih očekivanja. Alavanos je dobio 2,16%.
Samostalni nastup Alavanosa kao kandidata Fronta bio je nužan potez – pitanje života i smrti za opstanak SIRIZE kao radikalno-levog projekta. Na kraju su obični simpatizeri SIRIZE nesumnjivo osudili ovu podelu i kaznili oba krila. Jedan rezultat je bio da je ANTARSIJA, manja izborna koalicija radikalno levih i antikapitalističkih grupa, osvojila svoj do sada najveći izborni rezultat sa 2,28%.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Oživljavanje SIRIZE i zaokret ulevo
Nakon ove krize SIRIZA je uspela ponovo da se regrupiše. Protivljenje ceplanju koje je dolazilo iz redova njenih simpatizera odigralo je važnu ulogu. Čak je i unutar Sinaspizmosa, značajan broj članova i kadrova, uprkos negodovanju zbog formiranja Fronta Alavanosovog i njegovih saradnika, krivicu za krizu svalio na sopstvene partijske lidere i njihovu ideju o saradnji sa socijal-demokratama.
U prilog takvom stavu, neuspesi PASOK-ove vlade, spram nje rastuća leva opozicija, pogoršavanje krize i mera štednje i radikalizacija pokreta otpora, gurnuli su vođstvo SYN-a dalje u levo.
Dok su rasprave i dalje trajale i dok su činjeni prvi koraci kako bi se SIRIZA ponovo pokrenula, izbio je takozvani „pokret trgova“ – masivne okupacije javnih trgova, poput Sintagme ispred zgrade parlamenta u Atini, predvođene uglavnom omladinom, kao imitacija španskog pokreta Indignadosa.
Aktivisti/kinje SIRIZE bukvalno su se bacili u pokret. Zajedno sa ANTARSIJOM oni su obezbedili važnu organizacionu i političku podršku demonstracijama i skupovima koji su se održavali na trgovima – i, što je najbitnije, zajedno sa autonomistima i anarhistima, igrali su glavnu ulogu u organizovanju skupova i komiteta po komšilucima.
Od tog trenutka nadalje, pokret otpora nosio je SIRIZU dalje. Ubrzo zatim, imali smo pokret „nećemo da platimo“, koji se suprotstavio nepravednim regresivnim povećanjima poreza i rastu cena javnog prevoza; mobilizacije za podršku radnicima u štrajku u velikom broju sektora; seriju ogromnih generalnih štrajkova; i masovne demonstracije ispred parlamenta. Uloga organizovanih aktivista, posebno na trgu Sintagma, bila je od presudnog značaja za opstanak protesta, uprkos konstantnim napadima policije.
Članovi različitih organizacija u SIRIZI i simpatizeri koalicije bili su aktivni u svim ovim borbama. U isto vreme, došlo je do radikalizacije stotina hiljada ljudi koji su učestvovali u štrajkovima, okupacijama i demonstracijama. Stare iluzije o neumitnosti otplate dugova, potrebi za podnošenjem „zajedničke žrtve“, ili o nemogućnosti suprotstavljanja politici Memoranduma ubrzo su se raspale, kao i mitovi o EU i PASOK-u.
Sve je to doprinelo da SIRIZA zauzme jasnu levičarsku političku liniju. Revolucionarne organizacije unutar SIRIZE i levo krilo Sinaspizmosa igrali su glavnu ulogu u doslednom zagovaranju radikalne politike i suprotstavljanju svim pokušajima vođstva SYN-a da se krene umerenijim putem. Najjači saveznik levice u ovoj političkoj borbi unutar SIRIZE sve vreme bio je borbeni duh na ulicama, u fabrikama, školama itd.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Slogan „leve“ vlade
Dve glavne karakteristike SIRIZE su, dakle, održale koaliciju u životu u teškim vremenima i omugućile prevazilaženje velikih kriza.
Prva je ta da je SIRIZA aktivna snaga unutar pokreta otpora, sposobna da utiče na pravac i strategije borbe, ali i obratno. Najbolji način da se ova dinamika razume je suprotstaviti je suprotnom primeru – Komunističkoj partiji Grčke i njenim sektaškim pristupom bilo kojoj borbi koju nije u stanju da kontroliše, od pobune mladih iz 2008. do pokreta trgova itd.
Druga karakteristika je odnos među organizacijama unutar koalicije. Veliki broj različitih struja – revolucionara i reformista, trockista, maoista i evrokomunista – koegzistiraju unutar SIRIZE i uspevaju da rade zajedno na hitnim zadacima koji su pred nama. To je očigledno privuklo mnoge i pomaže da se objasni dubina SIRIZINE podrške.
Ali sama privlačnost slike levice koja međusobno sarađuje nije jedini razlog zbog kog je karakter ovog saveza bitan. On je ujedno i garancija da će se SIRIZINA strategija i taktike uvek do detalja raspravljati. Diskusije o sloganima i programu vode se non-stop, kao i debate o različitim strateškim idejama. To nam omogućava da SIRIZA ujedno širi svoj uticaj, dok je revolucionarima zagarantovana prilika da u njoj sudeluju, utiču na njenu politiku i skupljaju podršku za svoje ideje.
Postoji i još jedan faktor koji je SIRIZU lansirao na poziciji na kojoj se sada nalazi: to je slogan u prilog „vladi levice“ koja bi odbacila Memorandum i preokrenula sve ove godine mera štednje nametnutih Grčkoj.
Pred ovogodišnje izbore, SIRIZA je već bila poznata kao najistaknutija leva snaga koja je bila uz demonstrante dok su se sukobljavali s policijom i čiji su aktivisti učestvovali u svakoj borbi. Glavne partije i mejnstrim mediji ponovo su nas optužili da smo „delikventi“. Ovog puta, optužbe vlasti shvaćene su kao medalja za hrabrost – narod je hteo da glasa za tekve „delikvente“.
Slogan leve vlade odneo je vezu između pokreta otpora i SIRIZE na sasvim nov nivo. SIRIZA se usudila da se suprotstavi ucenama mejnstrim partija tako što je odgovorila na pitanje: šta posle dvojne vlade PASOK-a i Nove demokratije? To je pokretu otpora dalo veru u pobedu – pružajući izraz narodnoj volji da se otarasi starih partija i njihove politike.
Zato SIRIZA za nezaposlene, za radnice i radnike, za mlade, nisu samo neki „fini ljudi“ koji podržavaju njihove borbe – to je snaga koja je obećala da će ove borbe odvesti do pobede.
– – – – – – – – – – – – – – – –
Šta dalje?
Ovo su bili neki okviri dugog – i teškog – SIRIZINOG puta ka izbornom trijumfu 6. maja.
SIRIZA za sada ostaje verna svom levičarskom pravcu. Odolela je ekstremnim pritiscima, i onim da se pridruži vladi narodnog jedinstva i onim da ublaži svoj program.
Ali mi nemamo iluzije o opasnostima koje su pred nama. Kako smo i videli kroz istoriju SIRIZE, pretnja konzervativnih krugova reformističkih lidera uvek je prisutna. U potpunosti smo svesni da ako SIRIZA dobije izbore, postojeći pritisci – od strane medija, drugih grčkih partija i ucenjivača iz EU da budemo „realistični“ dok smo za kormilom države koja je na rubu bankrota – još će se više uvećati.
Mi, međutim, računamo sa važnom protivtežom ovim pritiscima, takođe sve prisutnom kroz istorijat SIRIZE. Pokret otpora i obični simpatizeri koalicije zahtevaju primenu politike protiv mera štednje za koju su glasali. Ti ljudi moraju da se mobilišu na svojim radnim mestima, univerzitetima i ulicama.
Uspeh masovnih skupova koje je SIRIZA organizovala širom Grčke na trgovima i po komšilucima uliva nam optimizam. Kolektivna politička i ekonomska diskusija i akcija ponovo je na ulicama.
To je ravno političkom zemljotresu poput onoga što se desilo na izborima 6. maja. Spremnost naroda da se uključi u politiku, zajedno sa klasnim karakterom SIRIZINIH glasača – po prvi put od 1940-tih, levičarska partija je odnela pobedu među radničkom klasom i nezaposlenima – može dovesti do dalje transformacije SIRIZE. Koalicija ima potencijal da od političke snage koju čine levičarski aktivisti sa ograničenim uporištem među radikalizovanom omladinom, postane masovna politička snaga radničke klase.
Da bismo se izneli sa izazovima koji su pred nama, glavni zadatak za DEA je da organizuje ove ljude – da one koji su SIRIZU podržali svojim glasovima pretvori u aktiviste. Zajedno s ovim naporom moramo da ojačamo levicu SIRIZE tako da može uspešno da se suoči sa budućim izazovima – da izgradi podršku revolucionarnim idejama i politici.
Ovo će postati još bitnije ako 18. juna dobijemo levičarsku vladu sa zadatkom primene programa protiv mera štednje, nasuprot željama EU, međunarodnih bankara i grčke vladajuće klase. Ovaj scenario stvoriće drastično drugačiju situaciju i dovešće do sukoba radništva i kapitalista kakav u zapadnom kapitalizmu odavno nismo videli.