Fašisti su se ujedinili sa poljskom vladom ne bi li napali žene koje protestuju protiv zabrane abortusa – ali žene uzvraćaju udarac. Prenosimo izveštaj Riza Gošćinskog, izvorno objavljen prošle nedelje na sajtu britanske organizacije Counterfire.
Eskalacija ženskog štrajka u Poljskoj, kao odgovor na zabranu abortusa od strane Ustavnog suda, stavila je akcenat na važnost i uspešnost direktne akcije protiv populističke desnice. Ovo je iznenadilo kako vladajuću stranku Prava i pravde (Prawo i Sprawiedliwość, PiS) tako i Katoličku crkvu u Poljskoj, s obzirom na to da je ženski pokret pokrenuo lavinu javne podrške.
Žene protiv države
Kako su protesti protiv zabrane abortusa ove nedelje uzeli maha, pokret se ustremio na poljske instutucije, gradeći mreže solidarnosti sa drugim delovima radničke klase. Demonstrantkinje i demonstranti su se 25. oktobra obrušili na moćnu Katoličku crkvu u Poljskoj. Preobučene u odore Sluškinja iz romana (i TV serije) Sluškinjina priča, žene su remetile nedeljne mise i grafitirale zidove zgrada telefonskim brojevima centara za pomoć pri abortusu. Premazivale su statue nekadašnjeg poljskog pape Jovana Pavla Drugog crvenom farbom, lepile postere koji prikazuju trudnice na raspeću i držale transparente sa zahtevom za abortus vlade.
Mnogi bi pomislili da će u većinski katoličkoj naciji ovakav vandalizam naići na nož, ali demonstracije su dobile podršku raznih grupa: od taksista, preko rudara i poljoprivrednika, pa sve do društveno-konzervativnog sindikalnog pokreta u Poljskoj. Poljoprivrednici u gradu Novi Dvor Gdanjski na severu Poljske pridružili su se ženskom štrajku (Strajk Kobiet) tako što su, u znak solidarnosti, vozili svoje traktore na čelu kolone. Poljski rudarski sindikat Sierpién ’80 takođe je izdao saopštenje u kome pruža podršku učesnicama/ima protesta. To bi moglo da uzdrma hegemoniju najvećeg poljskog sindikata i nekadašnje vladajuće partije, Solidarnošći, koja podršku daje PiS-u.
Protesti su takođe nagnali liberalne i levičarske poslanice/ke da u parlamentu istaknu transparente sa sloganima podrške pravu na abortus, što je dovelo do koškanja sa vladajućom partijom. Ženski štrajk je uspeo da utiče i na promenu javnog mnjenja: anketa koju je sproveo portal RMF24 pokazuje da 54% javnosti podržava proteste, dok se 73% ne slaže sa odlukom Ustavnog suda.
Uspeh ženskog pokreta predstavlja značajan izazov kako za vladu, tako i za crkvu. Vođa PiS-a i zamenik premijera Jaroslav Kačinski istakao je da su učesnice i učesnici protesta rešeni da „po svaku cenu“ unište Poljsku, i pozvao je nacionalističke grupe da „odbrane crkve“. Vladajuća partija takođe tvrdi da su Netfliks i Tik-Tok radikalizovali omladinu i usadili joj „levo-liberalne“ stavove, dok je predsednik parlamenta optužio štrajk za korišćenje nacističkih obeležja. Pokušaji vlasti da kontroliše narativ o protestima dostigli su vrhunac kada je državna televizija iznela tvrdnju da „levi fašizam uništava Poljsku“ („Lewacki faszyzm niszczy Polskię“), a papa Franja pozvao na „zaštitu svakog ljudskog života, od začeća do prirodne smrti“.
Sveštenici su, nakon demonstracija u crkvama, iskoristili nasilnu pomoć fašista i nacionalističkih grupa koje su usvojile jedno specifično tumačenje poljsko-katoličkog identiteta kao okosnicu svojih ideologija. Ekstremno desničarske grupe nasilno su izbacivale žene iz crkava i aktivno blokirale ulaze u katedrale, nazivajući sebe „katoličkim odbrambenim snagama protiv neoboljševičkih revolucionara“. Nasilni sukobi između ekstremne desnice i učesnica/ka protesta kulminirali su u sredu uveče, 28. oktobra, kada su dve žene pregazili pripadnici službi bezbednosti, a naoružani crnokošuljaši izašli su na ulice Vroclava i Bjalistoka.
Suprotstavljanje sistemu
Aktuelni pokreti otpora u centralnoj i istočnoj Evropi pokazali su kako se grade mreže solidarnosti između različitih delova radničke klase. I u Poljskoj i u Belorusiji žene su stale na čelo kampanja protiv represivnih mera, državnog aparata prinude i fašističkih batinaša, sa ciljem da iz korena promene društva u kojima žive. Ovi pokreti bi trebalo da budu inspiracija za socijalistkinje i socijaliste širom sveta dok žene nastavljaju da se opiru desničarskom populizmu.
Kako ovi pokreti napreduju, neophodno je da se socijalistkinje i socijalisti organizuju oko sistemskih pitanja i razviju klasno utemeljenu orijentaciju. Skorašnji članci Dejvida Harvija i Mika Vatama ističu važnost povezivanja demokratskih vrednosti sa kritikama kapitalizma da bi se iznedrilo pravednije društvo. Razvijajući ove ideje, socijalistkinje i socijalisti mogu da se odupru desničarskom populizmu, da se izbore za socijalističke ideje kroz teoriju i praksu, i da izgrade bolju budućnost za sve.