Marks21 u studentskoj borbi: Kuda dalje sa studentskim pokretom?

Studentski protest u Beogradu u oktobru 2011. Iz njega se izrodio pokret koji je pod blokadom držao tri visokoškolske ustanove u Beogradu i inspirisao studente širom Balkana

Šta smo radili do sada

U studentskom pokretu smo učestvovali od našeg osnivanja, 2008. godine, a neki naši članovi su svoja prva politička i organizaciona iskustva stekli učestvovanjem u talasu studentskih protesta i blokada fakulteta 2006/2007. i 2009. godine, ali i 2011. Koje su neke osnovne zajedničke osobine tog studentskog pokreta? To je otpor studenata pokušajima da se od njih otuđi pravo na studiranje i ljudsko dostojanstvo uvođenjem visokih školarina i otpor opštem uništavanju obrazovnog sistema Bolonjskom reformom koja ljudsko znanje razbija na delove, merljive bodovima i „radnim satima” do najsitnijih komada, tako da se nikad ne može sagledati celina. Paralelno s tim, već je izvršena čistka studentskih organizacija i parlamenata, da bi se nakon toga oni popunili poslušnim omladincima DS-a, SNS-a, LDP-a i drugih partija. Da bi se olakšao posao oduzimanja fakulteta od studenata, na scenu je stupilo antidemokratsko i suštinski antistudentsko delovanje upravâ fakulteta: pozivali su na represiju protiv borbenih studenata, a na taj poziv su odgovarali ili policija ili fašisti, već u zavisnosti od situacije.

Iz tih su borbi, ali i iz mnogih drugih, nastali Marks21 i list Solidarnost, čije je julsko izdanje pred vama. Trudeći se da predvodimo te borbe, iz njih smo učili i formirali smernice za buduće aktivnosti.

Od naših prvih pa do poslednjih aktivnosti unutar studentskog pokreta, uvek smo se trudili da studente povežemo sa drugim društvenim grupacijama koje su u istom položaju u društvu – prevashodno sa radničkom klasom. Taj naš cilj proizvod je stava prema kome se studenti ne mogu sami izboriti za svoje zahteve, i to (pre svega) iz tri razloga: 1. Studenti sami nisu dovoljno jaki da bi se izborili sa sve represivnijom i surovijom državom – svaki pokret je uspeo da pobedi tek kada mu se u borbi pridružila radnička klasa; 2. Njihovi zahtevi i ciljevi, kao što je iskustvo prethodnih godina to pokazalo, nisu i ne mogu biti odvojeni od materijalne situacije i zahteva drugih osiromašenih i politički, ekonomski, socijalno i kulturno skrajnutih i marginalizovanih slojeva društva; 3. Arena studentske borbe nije izvan ili iznad drugih socijalnih borbi u Srbiji – to nije čisto studentsko polje, to je (skoro) uvek polje u kome se prepliće mnogo drugih socijalnih zahteva.

Zato smo sarađivali sa radnicama u štrajku u preduzeću „IP Prosveta”, kada je knjižara „Geca Kon” bila pod radničkom kontrolom – radnice iz „Prosvete” su govorile na studentskim protestima i šetale zajedno sa nama, a mi posećivali njih i skupljali donacije da se štrajk održi; na plenume, tribine, masovne sastanke i proteste, dolazili su radnici iz „Trudbenik gradnje”, koji se već godinama bore za svoja prava i zahteve… Primera ima mnogo. Učestvovali smo i u grupi Odbrani Filozofski, kroz koju smo organizovali akcije protiv lažiranja studentskih izbora na Filozofskom fakultetu u korist partijskih omladinaca. Pružali smo podršku velikom štrajku prosvetnih radnica i radnika na proleće prošle godine, kada je njih 14 hiljada izašlo na ulice i obustavilo rad u školama u znak bunta protiv katastrofalnih mera i reformi Ministarstva prosvete. Zauzvrat su predstavnici prosvetnih sindikata u protestu govorili na studentskim tribinama i skupovima i javno nas podržavali.

Naravno, bilo bi netačno reći da smo sve ovo radili sami: bez velikog kruga prijatelja i saradnika našeg lista i naše organizacije, kao i drugih borbenih studenata u studentskom pokretu, većina ovih akcija bila bi manjeg obima i intenziteta.

Osim toga, naši članovi učestvovali su i u blokadama Filozofskog i Filološkog fakulteta, kojima smo, u savezu sa desetinama drugih borbenih studenata, pokušali da se izborimo za mnogo niže školarine nego što su ove sada i olakšane uslove studiranja. Ubrzo je ta borba prerasla svoj inicijalni okvir i pretočila se u borbu protiv represivnih državnih struktura i nacističkih grupacija koje su pokušale da blokadu slome lažima, medijskim spinovanjem i direktnim fizičkim napadima. Neki od naših članova, uz druge borbene studente, bili su mete napada skinheda i drugih fašista. U poslednjoj epizodi rata države protiv svih koji se pobune, uprava Filozofskog fakulteta je tužila dva naša člana za nešto što nisu uradili i oni se sada nalaze u sudskom procesu utemeljenom na neosnovanim i neistinitim optužbama.

To je bio kratak prikaz našeg istorijata unutar studentskog pokreta i naših dosadašnjih ideja o tome kako da studentski pokret uspe, ispuni svoje zahteve i pobedi državu.

 

Šta ćemo raditi nadalje

Najkraći odgovor na to pitanje bi bio: nastavljamo da radimo na povezivanju studentskog pokreta sa širim borbama u društvu. Međutim, u svetlu najnovijih dešavanja u svetu ekonomije i politike, taj rad polako zadobija jednu konkretnu formu.

Razvoj ekonomske krize i njeno prerastanje u političku krizu – krizu demokratije i jačanje neizabrane EU birokratije – koja se najsnažnije manifestovala u Grčkoj pre, tokom i nakon dva izborna ciklusa. Mere štednje koje se nameću Grčkoj (ali i drugim zemljama Evrope) od strane Nemačke i evropskih finansijskih institucija su scenario namenjen i za Srbiju – kao što to potvrđuju i predložene mere Fiskalnog saveta Srbije budućoj Vladi, o čemu smo pisali na strani 8 ovog broja. Grčka je eksperiment vladajuće klase Evrope, a njen narod mu se hrabro odupire. Grčka kriza je istovremeno i kriza Balkana, a to znači i Srbije – kriza demokratije, kriza životnog standarda i kriza perspektiva.

Zato smo pokrenuli kampanju Solidarnosti sa narodom Grčke, kojom ćemo pokušati da povežemo sve borbe protiv posledica mera štednje – a one će se manifestovati u različitim oblicima društvenog života – u jednu, jedinstvenu borbu. Mere štednje neće ni zaobići visoko obrazovanje. U novoj Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine se već priznaje da treba ići ka modelu bez velikog uvećanja finansiranja obrazovanja. Prosto rečeno, to znači veće školarine i veće takse, ali da će i ostale mere štednje (rast PDV-a, rast drugih poreza i računa, akciza itd) imati kao posledicu lošiji standard studentskog života i urušavanje kvaliteta obrazovanja.

Stoga je, da zaključimo, studentska borba u narednom periodu borba protiv dvoglave aždaje ekonomskih pritisaka – mera štednje – i političkog rata države i međunarodne birokratije protiv naroda i svih koji nisu „pri vlasti”. Zato studentska borba nije više isključivo studentska, već borba svih nas – sredstva i ciljevi različitih borbi postaju sve više isprepletani. Naša ideja je da kampanja Solidarnosti sa narodom Grčke bude katalizator jedinstvene borbe svih koji su na udaru mera štednje, ali i izgradnje jedne nove levice.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Uloga omladine u pokretu: Šta znači biti student danas?

Borba za besplatno obrazovanje: Studentsko proleće u Kvebeku