O hronologiji i najnovijem slučaju represije egipatskog režima koji nastavlja svoju praksu masovnog i nasumičnog hapšenja svojih kritičara, kao i kako se tome suprotstaviti, piše Nemanja Stanimirović.
U Kairu je pre četiri dana nestao Ahmed Samir Abdelhaj Ali, student sociologije na Srednjoevropskom univerzitetu (CEU). Nakon upada specijalnih jedinica policije u njegovu porodičnu kuću dok on nije bio tu, naloženo mu je da se javi u policijskoj stanici. Prvog februara je otišao do policijske stanice zajedno sa ocem. Odatle nije izašao, niko od njegove porodice ga nije video niti je dobio ikakvo obaveštenje o njemu, a kada su zatražili podatke od javnog tužioca, njihovi zahtevi bili su ignorisani.
Ovaj primer represije je samo poslednji u nizu koji egipatska Vlada maršala Abdel Fatah el Sisija sprovodi već duže od sedam godina. Podsetimo, Hosni Mubarak je nakon 30 godina zbačen sa vlasti 2011. godine na talasu najmasovnijih protesta u istoriji Egipta. Nakon neuspele koalicione vlade, na njegovo mesto je došla organizacija Muslimansko bratstvo sa svojim predstavnikom Mohamedom Morsijem. Masovno nezadovoljstvo religijskom vladom, Sisi je iskoristio da sprovede vojni puč u julu 2013. godine, tražeći ovlašćenje od naroda da se bori protiv islamskog terorizma. Inicijalno nasevši na trik sekularizma i borbe protiv terorizma (retorika koja je u Evropi i Severnoj Americi takođe veoma prisutna), leve i liberalne partije su dozvolile Sisiju da obnovi dominantnu ulogu vojske u političkom i ekonomskom životu Egipta.
Od tada, represija se mnogostruko povećala. Već mesec dana nakon puča, egipatska vojska je masakrirala oko 1000 pristalica Morsija, okupljenih na dva skupa podrške u Kairu. Krijući se pod zastavom anti-terorizma i pravdajući svaku državnu represiju potencijalnom opasnošću od Muslimanskog bratstva, započeta je praksa kidnapovanja i zadržavanja ljudi na neodređeno vreme bez optužnice. Veoma brzo se nakupilo preko 60 000 političkih zatvorenika, a za prve četiri godine vladavine je izgrađeno 17 novih zatvora. Sigurnosne snage su upadale na univerzitet, a veliki broj ljudi, uključujući i strane novinare i istraživače, je bivao zastrašen, uhapšen, deportovan ili, kao u slučaju Đulia Ređenia, ubijen. Dovoljno je prosto iskazivanje nezadovoljstva užasnim neoliberalnim i militantnim politikama režima, i bićete zatvoreni na osnovu optužbi da širite neistine i pripadate teroristima iz Muslimanskog bratstva.
Upravo to se dogodilo Ahmedu. Pre skoro tačno godinu dana, pomagao sam mu da u Budimpešti organizuje protest podrške tada zatvorenom Patriku Georgu Zakiju, egipatskom studentu Univerziteta u Bolonji. Egipatska Vlada je nakon 2013. godine donela zakon kojim produžava period zadržavanja bez podizanja optužnice na 45 dana i omogućava da se skoro neograničeni puta taj period obnovi pod izgovorom nacionalne bezbednosti (u zakonu stoji da je maksimalni period dve godine, ali se to u praksi ne poštuje). Patrik je i dalje u „pritvoru“, čeka suđenje za optužbe poput širenja lažnih vesti i pozivanja na bunt. Prisećajući se danas našeg razgovora iz tih dana, najjači utisak mi ostavlja Ahmedova proročko predskazivanje da Patrikov slučaj neće biti brzo rešen, ali i borbena iskra da uprkos deprimirajućoj situaciji on mora nekako da pomogne svom saborcu.
Kako mi možemo danas pomoći Ahmedu? Istina, Patrik i Ahmed nisu jedini čiji je jedini greh bila kritika režima. Ima ih još hiljada tako nasumično uhapšenih, za čije priče nikada i ne čujemo. Zato bi bilo korisno da se, u trenutku kada se jedna priča probila do naših udobnih sfera, prisetimo saveta koji je Hosam el-Hamalavi, član egipatske organizacije Revolucionarni socijalisti, dao 2018. godine u intervjuu za našu organizaciju.
Možete nam mnogo pomoći čak i kada se fokusirate samo na vaše nezavisne, lokalne borbe. Mi smo deo globalnog kapitalističkog sistema. Sistem je međusobno isprepleten u središtu. Ako uspete da razbijete to središte ili ga poremetite u jednom delu sveta, to će, domino efektom, odjeknuti i proširiti se na ostale delove sistema. Dakle, ako vi u Srbiji uspete da zaustavite rast desnice, ili ako vi u Srbiji uspete da zaustavite uspon fašista ili rasizma prema muslimanima, ako uspete da zaustavite ili okončate neoliberalne reforme, to će inspirisati druge ljude na akciju, u drugim delovima sveta, čak i tako dalekim kao što je Afrika. Nikada ne potcenjujte to.
Da biste podržali Ahmeda i brojne druge žrtve represije Sisijevog režima u Egiptu, podelite vesti o njihovoj situaciji, javite nam se i pridružite se borbi. Solidarnost je naša snaga!