Marks21 je u sklopu levog bloka intervenisao u poslednja tri od ukupno šest protesta koji su od početka decembra organizovani u Beogradu, nakon što je jedan od opozicionih lidera, Borko Stefanović, fizički napadnut u Kruševcu.
Bes koji narod oseća zbog samovolje i represivnih politika vlasti potpuno je opravdan. Radni ljudi se sa takvim politikama suočavaju svakodnevno: na poslu, u svojoj neposrednoj okolini i na nivou državne politike.
U širem, svetskom kontekstu protesta protiv vlasti i posledica kapitalističke krize, Srbija je u zaostatku. U Francuskoj su „žuti prsluci“ poljuljali vlast neoliberalnog predsednika Emanuela Makrona. U Mađarskoj su se radnici i studenti pobunili protiv novog, „robovskog“ zakona o radu. Indija je oborila sopstveni rekord sa najvećim generalnim štrajkom u istoriji, u kom je učestvovalo više od 200 miliona radnica i radnika.
U Srbiji, s druge strane, protest predvodi beskrupulozna i neprincipijelna koalicija zvaničnih opozicionih bandi, krijući se iza paravana navodno nestranačke omladine, glumaca i drugih javnih ličnosti. Lider opozicionog Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, u Beogradu je upamćen po uvođenju omraženog „Bus Plus“ sistema i prinudnim iseljenjima Roma i Romkinja.
Takvo vođstvo protesta neminovno sužava mogućnosti da protesti ozbiljnije ugroze vladajući režim. Politika opozicije nije suštinski drugačija od Vučićeve. Za poslednjih 12 godina čak 440 zaposlenih u Srbiji izgubilo je život na radnom mestu; samo tokom prethodne godine više od 30 radnika stradalo je na radnom mestu, velikim delom radeći na građevini. To, međutim, nije podstaklo opoziciju da zahteva smenu vlasti.
Savez za Srbiju pokazao je koliko ne mari za radnička pitanja i kada je Združena akcija „Krov nad glavom“ intervenisala u proteste kako bi skrenula pažnju na urgentnost problema prinudnih iseljenja u Srbiji. Združenoj akciji formalno nije bilo dozvoljeno da deli letke. Kada su aktivistkinje i aktivisti svejedno izašli na ulicu da ih dele, ometali su ih redari na protestu.
Uprkos takvom manevru organizatora, levica je uspela da uspostavi svoj prostor na protestima. Za razliku od najvećeg dela protestne povorke koji u tišini šeta iz subote u subotu, levi blok izražava borbeniji duh. U tom istom duhu borbe, levi blok se na prošlom protestu spojio sa sindikatom poštara čije proteste podržava još od kraja novembra 2017. godine.
Planiramo da, u okviru posebnog levog bloka, nastavimo da ističemo probleme s kojima se suočava radnička klasa u Srbiji, a kojima se ne bave ni vlast ni opozicija. Levi blok je mesto za sve koji dolaze da dignu glas protiv Vučića i sistemske nepravde, a koji u Savezu za Srbiju, s punim pravom, ne vide alternativu; mesto za sve koji su na ulicama ne zbog opozicije, nego uprkos njoj.
Nećemo, ipak, izaći na protest povodom ubistva Olivera Ivanovića, koji se organizuje na godišnjicu ubistva, 16. januara. Ovaj protest nije ništa drugo do pokušaj opozicije da pridobije političke poene igrajući na kartu patriotizma. Isto važi i za otvoreno pismo koje su pre nekoliko dana uputili Vučiću. Opozicija je svesna da ne uživa naročitu podršku u narodu, pa se igra većih nacionalista od Vučića, nadajući se da će tako namaći podršku.
Takav pristup, međutim, ne rešava ništa, već se nastavlja na ono što radi i Vučić, a to je lažno predstavljanje problema s kojima se stanovništvo Srbije suočava. U pitanju je pokušaj kanalisanja narodnog besa i skretanja pažnje sa socijalnih na nacionalističke teme. Da je na vlasti, SzS bi nastavio sa suštinski istom politikom koju vodi i Vučić, sa možda još većom tendencijom za kompromis sa imperijalističkim silama.
Mi se zalažemo za drugačiju politiku, koja radničku klasu i prijateljstvo balkanskih naroda, udruženih protiv što zapadnih što istočnih imperijalističkih sila, stavlja na prvo mesto. Sve koji žele da grade takvu politiku pozivamo na bojkot sutrašnje šarade od protesta, kao i da se u subotu pridruže levom bloku. Borba se nastavlja!