Nakon neuspelog referenduma o promeni imena Makedonije, Sobranje čini sve da pogazi narodnu volju i kroz institucije obezbedi željeni ishod za EU i NATO integracije. Pred sutrašnji protest ispred Sobranja objavljujemo intervju sa Jovanom Krajevskim, članom makedonske Levice koja je sa antiimperijalističkih i antinacionalističkih pozicija zagovarala bojkot referenduma.
1) Pre svega, recite nam kako i zbog čega je uopšte došlo do potpisivanja Prespanskog sporazuma?
Spor o imenu između Makedonije i Grčke postoji takoreći tri decenije, ali pritisak da se on baš sada reši dolazi sa Zapada. To je posebno bilo izraženo u periodu između potpisivanja dogovora i referenduma, kada su mnogi političari sa Zapada posetili Makedoniju, preporučujući joj da izabere put ka NATO i EU.
Zaista, kako je Zapad u sve većoj krizi, koja je ubrzana trgovinskim ratom sa Kinom i neuspehom vojne intervencije u Siriji, Balkan postaje strateški sve važniji i u tome leži razlog za potpisivanje Prespanskog sporazuma. Makedonija nema mnogo toga da ponudi NATO-u. Teritorija je mala, vojska je mala, budžet je nizak. Ali, sa ulaskom Makedonije u NATO, pritisak na Srbiju raste.
Međutim, ništa od ovoga ne može da se ostvari sve dok postoji spor oko imena, pa je zato i toliki pritisak da se spor reši putem potpisivanja ovog dogovora.
2) Nakon što je sporazum potpisan, makedonska vladajuća klasa se zdušno bacila u propagandnu kampanju u prilog glasu „za“. Možete li nam opisati kako je sama kapanja izgledala – koje snage su pozivale na glas „za“, koje snage na bojkot, kakvi su bili uloga i odnos Levice i drugih levih snaga prema kampanji?
Kampanja je bila usiljena i pervertirana. Cela kampanja bila je koncentrisana na moguću integraciju Makedonije u EU, potpuno ignorišući NATO. U gradovima su postavljani bilbordi koji su obećavali besplatno obrazovanje i zdravstvo, kvalitetne vakcine (!!!), poboljšanje ekonomije i sl. ukoliko Makedonija postane članica EU. Održan je i famozni „NATO fest“, gde su se okupili muzičari za koje postoji opšta percepcija da su progresivni, kako bi se opcija „za“ takođe predstavila kao progresivna.
Pored Levice, još nekoliko organizacija i udruženja pozvalo je na bojkot referenduma, i to iz različitih razloga. Uloga Levice bila je i još uvek je da bude glas protiv imperijalizma u tom pokretu, kao jedina politička partija u Makedoniji koja ima poziciju protiv NATO-a od svog samog osnivanja.
3) Nadovezujući se na prošlo pitanje, zbog čega mislite da je kampanja za bojkot bila uspešna?
Razlozi su brojni. Pre svega, Prespanski sporazum nastoji da reguliše niz identitetskih pitanja na način na koji građani ne žele da ona budu regulisana. Zatim, brojni neuspesi vlade da u nepune dve godine ispuni svoja obećanja izazvali su revolt među mnogima, koji su u ovome videli priliku da se osvete establišmentu. Između ostalog, elitizam same kampanje „za“ odbijao je ljude. Pri ovakvom stanju stvari, kampanja za bojkot sa lakoćom je pridobila građane.
4) Dalje, kako smatrate da će se odluka Sobranja da ratifikuje sporazum odraziti na situaciju u državi? Između ostalog, da li bi ova odluka mogla da ima posledice i po makedonsko-albanske etničke odnose?
Odluka da se ratifikuje sporazum definitivno raskrinkava koncept liberalne demokratije, predstavlja pravni i politički presedan i u potpunosti pokazuje da kapitalizam želi da građane zadrži u podređenom položaju. Ovaj fenomen može rezultovati ili većom politizacijom građana, koji će, videvši da se njihova volja ne sluša, pokušati da postanu aktivniji politički subjekti, ili većim pasiviziranjem već razočaranih građana.
U pogledu međuetničkih odnosa, albansko stanovništvo načinilo je svoj korak ka prevazilaženju etničkih tenzija, solidarno bojkotujući referendum zajedno sa makedonskim stanovništvom. Sada je lopta na strani makedonskog stanovništva, koje, kako bi pokazalo nadetničku zrelost, mora da prestane da traži neprijatelje među svojim sugrađanima. Ali provokacija ima i svakako će ih biti od strane albanskih partija, koje uopšte ne predstavljaju volju albanskog naroda i koje pokušavaju da zadrže etničke tenzije, jer samo u takvoj postavci stvari njihovo postojanje može biti lukrativno.
5) Šta Levica planira da preduzme u narednom periodu? Videli smo da ste pozvali na proteste protiv odluke Sobranja, možete li nam reći nešto više o tome kako planirate da nastavite da se borite protiv odluke vlasti da promeni ime države i da je putem toga uvuče u NATO i EU?
Levica planira da preduzme sve moguće korake kako bi sprečila ovu samovolju vlasti i Zapada, bilo da je reč o organizovanju protesta, podnošenju pravnih inicijativa (mada je zakon uvek na njihovoj strani, vredi pokušati), održavanju tribina, učestvovanju u debatama i slično.
Glavni cilj Levice je da organizuje masovne proteste u vreme kada će se glasati o ustavnim promenama u parlamentu, kako bi se jasno pokazao revolt građana. Protesti će zahtevati da se vlada smeni, da se poništi ovaj sporazum i da se raspišu prevremeni izbori.
6) Na kraju, naša organizacija se odazvala pozivu Levice da učestvuje na balkanskom sastanku radikalnih i revolucionarnih grupa u Dojranu, sredinom septembra, na kom je otpočela saradnja više organizacija iz regiona oko pitanja antiimperijalističke i antikapitalističke borbe. Kakve posledice bi uspešan ishod vaše borbe mogao da ima po ostatak Balkana?