U želji da sajt Marks21 nastavimo da izgrađujemo kao značajan izvor socijalističke analize i diskusije u radničkom pokretu, izdvojili smo najčitanije (i najgledanije) sadržaje koji su zaokupljali vašu pažnju u 2020. Naravno, u godini u kojoj je epidemija kovida-19 temeljno uzdrmala naše živote, najveće interesovanje podstakle su teme koje se tiču njenih posledica – ali i radničkih i narodnih pobuna protiv opšte krize, razvoja i jačanja levice u borbi protiv desnice, kao i geopolitičkih dešavanja. Da bismo u 2021. mogli da budemo još prisutniji i snažniji socijalistički glas u pokretu, pozivamo vas da nam se pridružite u radu i borbi!
Tokom prethodne godine na našem sajtu objavljen je 101 tekst. Ovi tekstovi su, prema evidenciji našeg sajta, pročitani 66.650 puta. Na kraju članka izdvajamo top 12 objava koje su imale više od po 1000 čitanja. No, najpre bismo napravili kratak osvrt na teme o kojima je najviše pisano i koje su privukle najviše pažnje.
Prošlu godinu je, nesumnjivo, obeležila pandemija kovida-19, koja se prelomila preko leđa radništva širom sveta. Neizvesnost na radnim mestima, nedostatak zaštitne opreme i ozbiljno ugrožavanje života i zdravlja radnika i radnica bili su glavna obeležja krize u Srbiji. Decenije uništavanja javnog zdravstva i neodgovorno postupanje vlasti tokom epidemije doveli su do kolapsa našeg zdravstvenog sistema. Arbitrarno uvođenje policijskog časa i pratećih represivnih mera; povlašćen tretman privatnih zdravstvenih ustanova dok su javne potkapacirane i u rasulu; manjak testova; lažiranje broja zaraženih i umrlih u susret izborima; protivrečne i neoprezne izjave članova Kriznog štaba… to su samo neke od stvari po kojima ćemo pamtiti 2020. godinu.
Neposredno nakon izbora usledio je talas protesta. Najpre su studentski protesti u Beogradu osigurali da studenti i studentkinje ne budu izbačeni iz studentskih domova. Nakon toga su narodni protesti, koje je po stepenu policijske brutalnosti nadmašio još samo Peti oktobar, onemogućili ponovno uvođenje policijskog časa. Sveopšta kriza još jednom je pokazala da u kapitalizmu najviše ispaštaju najsiromašniji – kako materijalno tako i kroz gubitak prava i sloboda.
Uz narodne proteste, prošlu godinu su obeležile i radničke pobune. Zato smo na samom početku epidemije ponovo pokrenuli rubliku Radnički glas. Izveštavali smo, između ostalog, o ugrožavanju zdravlja radnika i radnica u Odžacima, kao i o protestu indijskih radnika u Kraljevu. Tokom epidemije pokrenute su dve značajne radničke inicijative: „Ujedinjeni protiv kovida“, koju sačinjavaju zdravstveni radnici i radnice, te „Ne radu nedeljom“, koju mahom čine radnici i radnice u maloprodajama. Pisali smo i o pobuni radnika i radnica Jure.
Republičke izbore 2020. godine obeležio je niz kandidatura krajnjedesnih opcija. Zbog toga smo pokrenuli kampanju „Precrtaj fašizam“, kako bismo sprečili fašističku organizaciju Levijatan (i njoj ideološki bliske) da uđu u parlament. Izbori su pokazali da krajnja desnica ne uživa veliku popularnost, budući da nijedna od njenih lista nije prešla cenzus. Pored toga smo se, zajedno sa drugim organizacijama i kolektivima, suprotstavili tzv. Narodnim patrolama, čiji je cilj bio da „očiste“ park kod Ekonomskog fakulteta od izbeglica.
Trend jačanja desnice nije karakterističan samo za Srbiju – on se može videti u gotovo svim zemljama. U uslovima socijalne krize, desnica pokušava da se nametne kao alternativa. Da takav ishod nije neizbežan pokazao je ne samo njen katastrofalan rezultat na izborima u Srbiji, već i, nekoliko meseci kasnije, osuda grčke neonacističke partije, Zlatne zore, kao kriminalne organizacije. Pobeda grčkog antifašističkog pokreta svedoči koliko je političko organizovanje protiv fašizma značajno kako se samoispunjavajuća proročanstva o (fašističkoj) desnici kao krajnjem dobitniku socijalnih kriza ne bi ispunila.
Na spoljnopolitičkom planu, najznačajnije je bilo potpisivanje sporazuma između Srbije i Kosova, pod američkim patronatom, čime je nastavljen prethodno zamrznuti dijalog Beograda i Prištine. Iako su ga vlasti svih uključenih strana okarakterisale kao istorijski, ovaj sporazum ne doprinosi prevazilaženju dubokih ekonomskih i političkih problema Srba i Albanaca, već najveću korist donosi američkom imperijalizmu na Balkanu.
Uz gorepomenute, prošle godine smo objavili i veći broj teorijskih tekstova i feljtona. Uvereni smo da teorija predstavlja neophodno oružje za razumevanje socijalnih kriza, poput ove u kojoj se sada nalazimo, kao i za formiranje strategije izlaska iz njih.
Najčitanijim tekstovima pridružujemo i najgledanije video-snimke sa naše Fejsbuk stranice – upravo kao podsetnik na značajne socijalne borbe tokom 2020. godine i važnost socijalističke intervencije u njih. Tribine, koje smo zbog epidemije bili prinuđeni da preselimo u virtuelni prostor, omogućile su nam da sa „esencijalnim“ sektorima radništva i levicom u regionu diskutujemo i osmišljavamo strategije borbe za radnička prava u uslovima kovida-19. S obzirom na njihovu dobru posećenost (između 2700 i 6000 pregleda po tribini), potrudićemo se da u ovoj godini proizvodimo više video-sadržaja.
Iako smo ponosni što smo u 2020. godini, uprkos težini kovid-krize, ali i vlastitih unutrašnjih previranja, učestvovali u bitnim društvenim borbama i bili glas radničke klase i levice, znamo da možemo da budemo, i želimo da budemo, još bolji. Zato ste nam potrebni vi. Pišite za naš sajt, uključujte se u tribine koje organizujemo i u terenske borbe koje nam predstoje. Učlanite se u Marks21 – zajedno možemo mnogo više.
Solidarnost je naša snaga!
Najčitaniji tekstovi:
1. „Solidarnost sa radništvom Jure – u jedinstvenu borbu protiv nemarnih poslodavaca!“(11. april, 5.6 hiljada čitanja; Redakcija)
2. „Radnički glas iz žarišta epidemije u Odžacima“ (8. septembar, 3.9 hiljada čitanja; Intervju sa radnicima Magna Seating-a)
3. „Levijatan – no pasaran! Precrtaj listić, zaustavi fašiste!“ (12. jun, 3.4 hiljade čitanja; Anja Ilić)
4. „Koronavirus – prirodna katastrofa ili bolest kapitalizma?“ (20. mart, 3.3 hiljade čitanja; A. J.)
5. „A gde je levica?“ (9. jul, 3.1 hiljada čitanja; Anja Ilić)
6. „Vlast bezočno laže o broju zaraženih i umrlih – vratimo pobunu na ulice i radna mesta“ (22. jun; Redakcija) i „Čemu služi vanredno stanje?“ (21. april; Srđan Atanasovski) (svaki po 2.5 hiljada čitanja)
7. „Kako do neradne nedelje za radnice i radnike u trgovini?“ (7. septembar, 2.3 hiljade čitanja; Intervju sa Mirelom Jovin i Borisom Telečkim)
8. „Dole policija i desnica – svi u borbu za zdravstvo!“ (8. jul, 2.2 hiljade čitanja; Redakcija)
9. „Sporazum Srbije i Kosova: ponizno prihvatanje američkog imperijalizma“ (5. septembar, 1.8 hiljada čitanja; Anja Ilić)
10. „Beneton i parola ’snađi se’“ (21. mart, 1.7 hiljada čitanja; Violeta Kostić)
11. „Novac u zdravstvo, ne u policiju!“ (11. jul; Redakcija) i „Istine i obmane o zdravstvu u Srbiji“ (23. jun; A. J.) (svaki po 1.6 hiljada čitanja)
12. „Levica nakon izbora: kakvo jedinstvo nam treba?“ (25. jun, hiljadu čitanja; Vladimir Unkovski-Korica)
Najgledaniji video-snimci:
1. Govor našeg člana Aleksandra Matkovića na julskim protestima u Novom Sadu (11. jul, 98.7 hiljada pregleda)
2. Levi blok na julskim protestima u Beogradu (10. jul, 45.2 hiljade pregleda)
3. Kontraprotest „Narodnim patrolama“ (25. oktobar; prvi deo: 17.5 hiljada pregleda; drugi deo: 17.1 hiljada pregleda)