Socijalizam i rat: 4. Ratom protiv rata

U okviru naše teorijske rubrike objavljujemo prevod pamfleta Socijalizam i rat britanskog marksiste Džona Risa. Pred vama se nalazi zaključno, četvrto poglavlje, u kome Ris obrazlaže da je klasni rat jedini koji može da okonča imperijalističke ratove. Kao revolucionarni socijalisti i socijalistkinje u državi koja je u poslednjih dve stotine godina bila žrtva imperijalističkog osvajanja, ali […] Nastavak

Socijalizam i rat: 3. Socijalisti i rat

U trećem delu Socijalizma i rata Džon Ris tvrdi kako se treba suprotstaviti sopstvenim imperijalističkim vladama i ratovima koji oni vode. Nastavak

Socijalizam i rat: 2. Laburisti i rat

U okviru naše teorijske rubrike objavljujemo prevod pamfleta Socijalizam i rat britanskog marksiste Džona Risa. Pred vama se nalazi drugo poglavlje koje se bavi, u prvom redu, odnosom britanske Laburističke partije prema ratovima počev od Prvog svetskog rata, stavljajući laburiste i slične socijaldemokratske partije u kontrast sa dosledno antiratnom politikom revolucionarnog socijalizma. Kao revolucionarni socijalisti i […] Nastavak

Socijalizam i rat: 1. Kapitalizam i rat

U okviru naše teorijske rubrike objavićemo prevod pamfleta Socijalizam i rat britanskog marksiste Džona Risa. Pred vama se nalazi prvo poglavlje, posvećeno odnosu kapitalizma kao ekonomskog sistema i međunarodnih sukoba. Kao revolucionarni socijalisti i socijalistkinje u državi koja je u poslednjih dve stotine godina bila žrtva imperijalističkog osvajanja, ali i agresor u lokalnim imperijalističkim sukobima, smatramo […] Nastavak

Roza Luksemburg: 9. Mesto Roze Luksemburg u istoriji

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 8. Akumulacija kapitala

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 7. Kritika boljševičke vlasti

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 6. Roza Luksemburg i nacionalno pitanje

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 5. Partija i klasa

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 4. Borba protiv imperijalizma i rata

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 3. Masovni štrajk i revolucija

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 2. Reforma ili revolucija?

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Roza Luksemburg: 1. Biografska skica

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima. Nastavak

Može li radnička klasa da osvoji ustupke pod kapitalizmom?

Objavljujemo prevod serije tekstova sa sestrinskog sajta Counterfire koji se bave kritikom kejnzijanske ekonomske teorije sa marksističkih pozicija. Smatramo da je u trenutku u kom kejnzijanizam ponovo postaje popularan na levici izuzetno bitno da razumemo domete do kojih on može biti koristan, ali i to da je njegov glavni cilj (u najboljem slučaju) radikalna reforma kapitalizma, a […] Nastavak

Kejnzijanski napad na radnu teoriju vrednosti

Objavljujemo prevod serije tekstova sa sestrinskog sajta Counterfire koji se bave kritikom kejnzijanske ekonomske teorije sa marksističkih pozicija. Smatramo da je u trenutku u kom kejnzijanizam ponovo postaje popularan na levici izuzetno bitno da razumemo domete do kojih on može biti koristan, ali i to da je njegov glavni cilj (u najboljem slučaju) radikalna reforma kapitalizma, a […] Nastavak

Marks, Kejnz i analiza trgovinskog ciklusa

Objavljujemo prevod serije tekstova sa sestrinskog sajta Counterfire koji se bave kritikom kejnzijanske ekonomske teorije sa marksističkih pozicija. Smatramo da je u trenutku u kom kejnzijanizam ponovo postaje popularan na levici izuzetno bitno da razumemo domete do kojih on može biti koristan, ali i to da je njegov glavni cilj (u najboljem slučaju) radikalna reforma kapitalizma, […] Nastavak

Kejnzove pretpostavke

Objavljujemo prevod serije tekstova sa sestrinskog sajta Counterfire koji se bave kritikom kejnzijanske ekonomske teorije sa marksističkih pozicija. Smatramo da je u trenutku u kom kejnzijanizam ponovo postaje popularan na levici izuzetno bitno da razumemo domete do kojih on može biti koristan, ali i to da je njegov glavni cilj (u najboljem slučaju) radikalna reforma kapitalizma, […] Nastavak

Džon Majnard Kejnz i ortodoksna ekonomija

Objavljujemo prevod serije tekstova sa sestrinskog sajta Counterfire koji se bave kritikom kejnzijanske ekonomske teorije sa marksističkih pozicija. Smatramo da je u trenutku u kom kejnzijanizam ponovo postaje popularan na levici izuzetno bitno da razumemo domete do kojih on može biti koristan, ali i to da je njegov glavni cilj (u najboljem slučaju) radikalna reforma kapitalizma, […] Nastavak

O rešenju krize

15) Politika koja se ne bori istovremeno i protiv lokalnih vladajućih klasa i protiv međunarodnih vladajućih klasa ne može da ponudi izlaz iz situacije Nastavak

O posledicama rata na Balkanu

14) Efekti rata će nastaviti da destabilizuju Balkan bar još jednu generaciju Nastavak

O etničkom čišćenju

13) Ne postoji način da balkanske države postanu „etnički homogene“ bez etničkog čišćenja. Zbog toga su svi ratovi na Balkanu bili prljavi ratovi na svim stranama. Nastavak

O jugoslovenskoj birokratiji i raspadu države

12) Bitan uzrok raspada Jugoslavije je bilo manipulisanje sve dubljom društvenom krizom koje su sprovodili međusobno sukobljeni delovi birokratske vladajuće klase kako bi skrenuli metu izraza društvenog nezadovoljstva i osigurali sopstvenu kontrolu nad ostacima stare države Nastavak

O staljinizmu i njegovom uticaju na Balkan

11) Staljinizam je širom Istočne Evrope, a naročito na Balkanu, potiskivao međudržavne i unutrašnje sukobe, ali je pokušavao da prisvoji nacionalističke težnje za sopstvene potrebe. Nastavak

O neraskidivoj vezi nacionalizma i imperijalizma

10) Lokalni nacionalistički pokreti su oduvek pokušavali da sarađuju sa određenim velikim silama kako bi poboljšali svoju poziciju u odnosu na svoje neprijatelje koje su podržavale druge velike sile Centralni paradoks nacionalističkog argumenta u XIX veku i kasnije je to što, iako su nacionalistički pokreti pričali u ime „naroda koji čeznu za slobodom“, nikad nisu […] Nastavak

O korenima nacionalnih pokreta

9) Zaoštrenost nacionalnog pitanja na Balkanu proizvod je kasnog razvoja kapitalizma i interesa velikih sila da u tom regionu postoji sistem rascepkanih i međusobno neprijateljski nastrojenih država. Kada gledaju Balkan, mnogi stranci vide samo bure baruta i iracionalne etničke mržnje koje bi voleli da zaobiđu – kako fizički, tako i intelektualno. Međutim, narodi Balkana ne […] Nastavak

O liberalizmu, socijaldemokratiji i imperijalizmu

8) Stoga, daleko od toga da socijaldemokratija i liberalizam imaju tradiciju suprotstavljanja zapadnom imperijalizmu – oni su igrali ključnu ulogu i u njegovoj legitimaciji i u njegovom vođstvu u periodima konflikta. Entuzijazam koji većina liberalnih, socijaldemokratskih i zelenih vođa u državama NATO-a iskazuje prema ratu iznenadio je mnoge na levici, budući da su brojni među […] Nastavak

O interesima naroda i rešenju krize

7) U razrešavanju ovih poteškoća, interesi naroda Balkana, najvećeg dela stanovništva Srbije i najvećeg dela stanovništva Kosova biće podređeni nagađanju sa srpskim rukovodstvom. Zapad tvrdi da se radi o humanitarnoj akciji dovođenja neposlušne lokalne vlasti u red, s ciljem stabilizacije Kosova, Srbije i šireg regiona Balkana u interesu tamošnjih naroda. Ali proces koji je do […] Nastavak

O lošem proračunu NATO-a

6) NATO se ozbiljno preračunao u pogledu lakoće s kojom bi mogao da ostvari svoje ciljeve. Jedna od glavnih vojnih strategija XX veka nalaže da je nužno udariti čvrsto, brzo i punom snagom kako bi se cilj ostvario. Kada je uspešna, ovakva blickrig taktika može da unese haos u neprijateljske redove, da neprijatelja demorališe i […] Nastavak

O NATO-ovim motivima za intervenciju u Jugoslaviji

5) Intervencija u Jugoslaviji postala je ključni test održivosti inovirane NATO-ove strategije i kapaciteta SAD da se uključe u „kontrolu kriznih situacija“. Kada je Irak izvršio invaziju na Kuvajt, Zapad je svoju ogromnu vojnu snagu usmerio ka Iraku. Značajan deo te sile i dan-danas je usmeren ka toj zemlji. Nasuprot tome, Zapad je daleko ozbiljnije […] Nastavak

O novoj svrsi NATO-a

4) Iako su SAD bile spremne da same intervenišu u brojnim konfliktima, javlja se sve prisutnija tendencija u srži evroatlanskih odnosa da se svrha NATO-a redefiniše i proširi kako bi on sprovodio intervencije. Glavne snage koje su 1949. godine stvorile NATO kao odgovor na Hladni rat bile su SAD i Britanija. Njegova formalna funkcija bila […] Nastavak

O svetu posle Hladnog rata

3) Po završetku Hladnog rata svet je postao nestabilniji, a vojne intervencije u njemu morale su da počnu da se pravdaju kao moralni pohodi protiv demonizovanih protivnika. Tokom vrlo kratkog perioda nakon završetka Hladnog rata, delovalo je kao da su postavljene osnove za novo svetsko uređenje. Zvanični kolonijalizam uglavnom je bio stvar sve davnije prošlosti. […] Nastavak

O Hladnom ratu

2) Kapitalistički sukob je u periodu od 1945. do 1989. godine poprimio oblik hladnog rata između vojnih saveza NATO-a i Varšavskog pakta koji su predstavljani kao dve kvalitativno različite strane. Međutim, ova ideja je prikrivala slične uzroke konflikta na obe strane i omogućila je SAD i Rusiji da prave razne intervencije pod krinkom sukoba Istoka […] Nastavak

O kapitalizmu i konfliktima

1) Kapitalizam je sistem kome je rivalsko širenje urođeno. On je, stoga, podložan sukobima. Dvadeseti vek otpočeo je ratom na Balkanu i završava se ratom na Balkanu. U periodu između Prvog balkanskog rata, koji je izbio 1912. godine, i NATO-ovog rata protiv Srbije 1999. godine, odvilo se još mnogo ratova koji su odneli više vojnih […] Nastavak

Mase ulaze u istoriju: uvod u Trockijevu Istoriju Ruske revolucije

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. U sedmom tekstu, pročitajte uvod u jedno od najvažnijih dela Lava Trockog, Istoriju Ruske revolucije, uz kratak uvodni komentar Džudi Koks. Prevela Jovana Ristić. Linkovi ka prethodnim tekstovima: 1, 2, 3, 4, 5, 6. Nastavak

Proglas Aleksandre Kolontaj

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. U šestom tekstu, prenosimo proglas koji je 1917. godine Aleksandra Kolontaj objavila u boljševičkim novinama Rabotnica uz kratak uvodni komentar Džudi Koks. Linkovi ka prethodnim tekstovima: 1, 2, 3, 4, 5. Nastavak

Lenjinova „Država i revolucija“

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. U petom tekstu, Pol Vernel analizira Lenjinovo delo Država i revolucija. Oktobarska revolucija 1917. godine prekinula je Lenjina u pisanju ovog dela, za koje Vernel kaže da daje ključne uvide za sve koji, […] Nastavak

Mesec i zvezde: Boljševizam i islam

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. Četvrti tekst bavi se značajem starosedelačkih naroda u Ruskoj Revoluciji, pravom na samoodređenje i religijsku slobodu. Preveo Nikola Ćupas. Linkovi ka prethodnim tekstovima: 1, 2, 3. Nastavak

Divovi u magli – Artur Ransom o Ruskoj revoluciji

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. Treći tekst donosi nam odlomke iz pamfleta Istina o Rusiji, koji je napisao Artur Ransom. Nekoliko reči o Ransomu priredila je Džudi Koks: Artur Ransom najpoznatiji je po dečjem romanu Laste i Amazonke. Preselio se […] Nastavak

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. U drugom tekstu, Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. godine uticali na same revolucionarne partije. Preveo Nikola Ćupas. Nastavak

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova posvećenih temi Revolucije koji su objavljeni na sajtu organizacije Counterfire. Prvi tekst govori o previranjima koja su obeležila 1905. godinu. Preveo Nikola Ćupas. Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 13. Filozofija prakse

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12c. Altise

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12b. Gramši

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 11b. Moralnost i pravda

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 11a. Religija

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 10. Istina i ideologija

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 9b. Redukcionizam

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 9a. Da li je marksizam oblik ekonomskog determinizma?

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 8. O ljudskoj prirodi

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 7. Protivrečnosti kapitalizma

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 6. Istorijski materijalizam

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 5b. Dijalektika, deo drugi

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 5a. Dijalektika, deo prvi

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 4. Materijalizam

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 3c. Klasna borba

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 3b. Eksploatacija

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 3a. Otuđenje

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 2. Odakle potiče Marksova filozofija?

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 1. Zašto je filozofija važna?

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im mogu […] Nastavak

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): Predgovor

Čitate prvi deo novog feljtona Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napisanoj 2012. godine. U njoj, Molinju pokušava da pruži kratak pregled osnova filozofskog aspekta marksizma, međutim, ne sa idejom da se upušta u duboke filozofske ili teorijske rasprave, već da naoruža mlađe generacije revolucionarnih socijalista i socijalistkinja znanjima koja im […] Nastavak

Marksistički metod

Sledi poslednje, trinaesto poglavlje. Od idućeg četvrtka, pratite naš sledeći feljton „Marks: Vodič za buntovnike“. Nastavak

Marksizam i radnički sindikati

Radnički sindikati su osnovni odbrambeni mehanizmi radničke klase. Nastali su kako bi se radnici i radnice u proizvodnji odbranili od napada poslodavaca na nadnice i uslove rada. Sindikati najbolje rade kada organizuju najšire moguće slojeve radničke klase, bez obzira na političke, religijske, etničke ili kakve druge razlike. Slogani starih sindikata su, u tom smislu, velike […] Nastavak

Ultralevičarenje

Lenjin je shvatao da avangardna partija koja želi da ispravno vrši svoju funkciju uvek mora biti u kontaktu sa ostatkom pokreta. Ona mora da ohrabruje i organizuje akcije većine klase, odnosno najširih mogućih slojeva klase koji ne potpadaju pod njeno članstvo. Ona ne sme zameniti akcije radnika i radnica akcijama svojih članova i članica. „Ultralevičarenje“ […] Nastavak

Jedinstveni front

Kao što smo pokazali u prethodnim poglavljima, mreža manjine revolucionara i revolucionarki mora naći načine da se udruži sa širim delovima radničke klase. Mnogi među takvim radnicima i radnicama već će biti organizovani u okvirima političkih partija koje su generalno, politički govoreći, protivnice revolucionarne organizacije – najpre su to socijaldemokratske partije, poput Laburističke partije u […] Nastavak

Propaganda i agitacija

Svaki socijalista i socijalistkinja koji su aktivni u klasnoj borbi moraju raditi na obavljanju dva široka zadatka. Jedan je podučavanje, a drugi je organizovanje. Podučavanje znači dovoditi u vezu sakupljeno istorijsko i teorijsko iskustvo radničke borbe sa savremenom politikom. Kako možemo analizirati recesiju ili savremeni imperijalizam ako ne shvatamo marksističku ekonomiju ili teoriju imperijalizma? Međutim, […] Nastavak

Šta su kadrovi?

Svako ko se neko vreme bavi levom politikom pre ili kasnije naići će na termin „kadar“. Taj termin označava grupu aktivista i aktivistkinja koji su ostvarili određeni nivo političkog razumevanja i praktičnog organizacionog iskustva. Lako je uvideti zašto bi bilo koja organizacija htela da razvija takvu grupu članova i članica. Oni pružaju težinu organizaciji i […] Nastavak

Uhvatiti ključnu kariku

U svemu što je Lenjin pisao o pitanju strategije i taktike, malo koji citat je bitniji od ovog: Svako pitanje „vrti se u začaranom krugu“, jer je čitav politički život beskrajan lanac sačinjen od beskrajnog niza karika. Sva veština političara se i sastoji u tome da nađe i da se čvrsto, čvrsto uhvati baš za […] Nastavak

Tajming u revolucionarnoj politici

Aktivnosti revolucionarne organizacije sačinjavaju deo niza događaja koji se odvijaju tokom vremena. Manjina revolucionara i revolucionarki nikada ne može kontrolisati ceo taj niz, zato što se on sastoji od ekonomskih faktora, aktivnosti drugih političkih organizacija, svesti i borbenosti radničke klase i mnogih drugih elemenata koji su delimično ili u potpunosti van kontrole organizovane manjine. Revolucionarna […] Nastavak

Politička organizacija i klasna borba

Ukoliko je revolucionarna organizacija zaista najnapredniji deo radničke klase, kako se ona odnosi prema ostatku radničke klase i prema širim borbama radničke klase? Prvi korak ka razumevanju ovog odnosa je uviđanje toga da, iako je revolucionarna mreža aktivista i aktivistkinja neophodna da se organizuju najnapredniji delovi klase, ona ne može da zameni klasu kao celinu. […] Nastavak

Sektašenje i likvidatorstvo

Organizovana skupina revolucionarnih socijalista i socijalistkinja, koja je oslobođena svakog uticaja sem uticaja koji na nju vrši borba radničke klase, nezaobilazan je preduslov svake revolucionarne strategije. Bez ovog vida organizacione nezavisnosti, revolucionari i revolucionarke biće vezani za konzervativnije slojeve radničke klase i, samim time, podložniji uticaju vladajuće klase i njenih ideologa koji se nalaze u […] Nastavak

Revolucionarna organizacija

Lav Trocki je jednom prilikom rekao da je sve što je ikada trebalo da zna o potrebi za socijalističkom organizacijom naučio od petorice radnika koje je upoznao na samom početku svog političkog života. Suština Trockijeve anegdote može se svesti na ovo: jedan od te petorice radnika bio je zagriženi reakcionar – nikada se ne bi […] Nastavak

Čija strategija, čija taktika?

Svaka organizacija ima svoju strategiju i taktiku. U slučaju vojske to je očigledno, ali isto važi i za korporacije, nevladine organizacije, humanitarne fondacije, sindikate, vlade i političke partije. Ipak, strategija i taktika koje se usvajaju zavise od tipa organizacije. Štaviše, strateške razlike su izraz razlika u klasnoj osnovi različitih organizacija u društvu. Iako na prvi […] Nastavak

Šta da se radi? Na šta ciljamo?

Šta da se radi? „Šta da se radi?“ je suštinsko pitanje koje leži u samoj osnovi marksizma. Strateške i taktičke odluke donose se upravo kao pokušaji da se na njega odgovori. Kako organizujemo naše delovanje? Koji metodi, koji argumenti će nam najbolje omogućiti da promenimo društvo koje nas okružuje onako kako mi to želimo? Mnogi […] Nastavak